Више одељења за талентоване спортисте него за математичаре
1 min read
фото: М. С. М
Планом уписа у средње школе ове године у Србији је први пут предвиђено више одељења за спортисте него за талентоване математичаре. Обдарени за спорт добродошли су у седам школа у седам градова Србије, као и математичари. На републичком нивоу планирано је 280 првака у специјализованим одељењима за спортисте, два одељења више него за даровите за математику. На упису лане генерацију спортиста чинило је укупно осам одељења у Београду, Новом Саду и Суботици, а сада ће их бити 14, рачунајући и нова која се отварају у гимназијама у Сремској Митровици, Ужицу, Новом Пазару и Нишу.
− Неће то бити баш потпуно ново за Златиборски округ, јер је пре четири године последња генерација у Ужичкој гимназији уписала и завршила тадашње спортско одељење. Сада је направљен нови план и програм учења и наставе за талентоване спортисте у одељењима у којима ће бити до 20 ученика. Једно такво оформиће и наша школа, према интересовању ученика кога је до сада увек било и то јесте потреба овог дела Србије − потврђује Вукадин Симовић, директор Ужичке гимназије.
Нови план и програм за нова спортска одељења, у чијој је изради Симовић и учествовао, како каже, прилагођен је спортским обавезама ученика, али и њих као и све остале гимназијалце припрема за државну матуру за коју је и те како потребно знање. Пријемни испит био је планиран. Ипак, за ову генерацију га сигурно неће бити. Потребно је да се осмаци пријаве за упис у спортска одељења и доставе потврде спортског клуба, односно савеза одређеног спорта, као сведочанство да дете активно тренира и постиже резултате.
Пријаве и документација подносе се школама 8. и 9. јуна, од 8 до 16 сати. Ранг-листа се формира на основу бодова са завршног испита и из претходног школовања. Уверење гранских спортских савеза, до сада је подразумевало и потврду о оствареним успесима ученика на првенствима у осмом разреду, али ове године републичких такмичења није било, због ванредне епидемиолошке ситуације. Зато ће се рачунати остварени спортски резултати у седмом разреду основне школе који ће утицати на рангирање ученика. Репрезентативцима следује додатних десет бодова, освајачима републичког првенства – осам, за сребрну медаљу – седам, а бронзану шест поена. Ко се домогне гимназијских клупа за спортисте у школи неће имати физичко.
− Растерећен је програм, неће имати пуно предмета по дану. Наши ученици другог разреда обухваћени реформом гимназија имају седам до осам, а будући прваци имаће углавном пет до шест предмета дневно, како смо угрубо израчунали, и онда иду на спорт. Нове генерације неће у распореду имати физичко, јер га иначе имају у изобиљу на тренинзима, али ће добити нове предмете. На пример, спорт и тренинг са једним часом теорије и четири вежбе, који ће бити усклађени са клубовима у којима тренирају, па ће и сам тренинг бити везан за школу.
Ми имамо око 150 клубова у којима тренирају наша деца. Мало ћемо се помучити, свако ће нам дати план тренинга да се усклади са планом и програмом наставе. Најзад се исправља оно што је до сада заиста било непотребно, рецимо, да ученик који тренира кошарку на часу физичког у школи увежбава неки корак у кошарци − дочарава Иванка Ковачевић, директорка Спортске гимназије.
Предмет спорт и здравље, из пакета изборних за све гимназије, у Спортској је од почетка био обавеза и остаје у распореду и за будуће генерације талената. Правилна исхрана, хемијски састав намирница, шта су алкалоиди, стероиди, допинг, тренажни процес… − разноврсне су, а стручне теме које ће деца у оквиру тог предмета изучавати. Подразумева се интердисциплинарни приступ учењу и повезивање знања из биологије, хемије и других предмета.
Naravno da je veće interesovanje za sprtska odeljenja nego za matematičare. Ako osvojiš medalju i sa 17 godina možeš da obezbediš penziju od 1500 evra od 40. g. A kao matematičar imaš da radiš 40 g do penzije. Bilo je slučajeva da učenice sa 18 godina već imaju tolike penzije. U Srbiji se, ako po tome gledamo, sport više cijeni od matematike i nauke, a ko stvara bdp? Rad ili sport i ko leči ljude ?