Više odeljenja za talentovane sportiste nego za matematičare
1 min read
foto: M. S. M
Planom upisa u srednje škole ove godine u Srbiji je prvi put predviđeno više odeljenja za sportiste nego za talentovane matematičare. Obdareni za sport dobrodošli su u sedam škola u sedam gradova Srbije, kao i matematičari. Na republičkom nivou planirano je 280 prvaka u specijalizovanim odeljenjima za sportiste, dva odeljenja više nego za darovite za matematiku. Na upisu lane generaciju sportista činilo je ukupno osam odeljenja u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, a sada će ih biti 14, računajući i nova koja se otvaraju u gimnazijama u Sremskoj Mitrovici, Užicu, Novom Pazaru i Nišu.
− Neće to biti baš potpuno novo za Zlatiborski okrug, jer je pre četiri godine poslednja generacija u Užičkoj gimnaziji upisala i završila tadašnje sportsko odeljenje. Sada je napravljen novi plan i program učenja i nastave za talentovane sportiste u odeljenjima u kojima će biti do 20 učenika. Jedno takvo oformiće i naša škola, prema interesovanju učenika koga je do sada uvek bilo i to jeste potreba ovog dela Srbije − potvrđuje Vukadin Simović, direktor Užičke gimnazije.
Novi plan i program za nova sportska odeljenja, u čijoj je izradi Simović i učestvovao, kako kaže, prilagođen je sportskim obavezama učenika, ali i njih kao i sve ostale gimnazijalce priprema za državnu maturu za koju je i te kako potrebno znanje. Prijemni ispit bio je planiran. Ipak, za ovu generaciju ga sigurno neće biti. Potrebno je da se osmaci prijave za upis u sportska odeljenja i dostave potvrde sportskog kluba, odnosno saveza određenog sporta, kao svedočanstvo da dete aktivno trenira i postiže rezultate.
Prijave i dokumentacija podnose se školama 8. i 9. juna, od 8 do 16 sati. Rang-lista se formira na osnovu bodova sa završnog ispita i iz prethodnog školovanja. Uverenje granskih sportskih saveza, do sada je podrazumevalo i potvrdu o ostvarenim uspesima učenika na prvenstvima u osmom razredu, ali ove godine republičkih takmičenja nije bilo, zbog vanredne epidemiološke situacije. Zato će se računati ostvareni sportski rezultati u sedmom razredu osnovne škole koji će uticati na rangiranje učenika. Reprezentativcima sleduje dodatnih deset bodova, osvajačima republičkog prvenstva – osam, za srebrnu medalju – sedam, a bronzanu šest poena. Ko se domogne gimnazijskih klupa za sportiste u školi neće imati fizičko.
− Rasterećen je program, neće imati puno predmeta po danu. Naši učenici drugog razreda obuhvaćeni reformom gimnazija imaju sedam do osam, a budući prvaci imaće uglavnom pet do šest predmeta dnevno, kako smo ugrubo izračunali, i onda idu na sport. Nove generacije neće u rasporedu imati fizičko, jer ga inače imaju u izobilju na treninzima, ali će dobiti nove predmete. Na primer, sport i trening sa jednim časom teorije i četiri vežbe, koji će biti usklađeni sa klubovima u kojima treniraju, pa će i sam trening biti vezan za školu.
Mi imamo oko 150 klubova u kojima treniraju naša deca. Malo ćemo se pomučiti, svako će nam dati plan treninga da se uskladi sa planom i programom nastave. Najzad se ispravlja ono što je do sada zaista bilo nepotrebno, recimo, da učenik koji trenira košarku na času fizičkog u školi uvežbava neki korak u košarci − dočarava Ivanka Kovačević, direktorka Sportske gimnazije.
Predmet sport i zdravlje, iz paketa izbornih za sve gimnazije, u Sportskoj je od početka bio obaveza i ostaje u rasporedu i za buduće generacije talenata. Pravilna ishrana, hemijski sastav namirnica, šta su alkaloidi, steroidi, doping, trenažni proces… − raznovrsne su, a stručne teme koje će deca u okviru tog predmeta izučavati. Podrazumeva se interdisciplinarni pristup učenju i povezivanje znanja iz biologije, hemije i drugih predmeta.
U velikoj meri deca koja upisuju sportska odeljenja teže karijeri u profesionalnom sportu, ali tu su i budući visokoobrazovani znalci. Smer je specifičan, program specijalizovan, ne može se reći da mu je baza društveni, prirodni, pa ni opšti smer gimnazije, po predmetima koji se gube i dobijaju.
− U opštoj imaju biologiju, fiziku, hemiju od početka do kraja, osim geografije koju gube u trećoj godini. Po novom gube hemiju posle druge godine, ali nastavljaju da je izučavaju u okviru predmeta sport i zdravlje. Delom se ova deca usmeravaju ka fakultetima fizičke kulture i menadžmenta u sportu, međutim imaju fiziku i biologiju sve četiri godine i mogu da studiraju i prirodne nauke.
Nisu do kraja ni društveni smer. Umesto u trećoj i četvrtoj imaće, na primer, filozofiju samo u četvrtoj godini, sociologiju takođe, ali i dalje sve četiri godine uče dva strana jezika, tako da ih ništa ne sprečava da spreme prijemni za studije iz grupacije društvenih fakulteta. Svi su im putevi otvoreni − sumira Kovačevićeva.
Zašto nema prijemnog
Dilema je bila da li da to bude test koji bi obuhvatao teme iz biologije, hemije, higijene, zdravih stilova života ili neka vrsta poligona vežbi kao dodatno merilo za odabir budućih učenika sportskih odeljenja za talente u gimnazijama. Problematično je to što ne može vaterpolista ili plivač na isti način da odgovori na zahteve poligona kao fudbaler, košarkaš, odbojkaš ili dete koje se posvetilo streljaštvu, jer svaka disciplina ima svoje specifičnosti. Međutim, struka je saglasna da bi neki vid prijemnog ipak trebalo da postoji, iako ga za ovu generaciju, neće biti, kako je za Politiku objasnio direktor Užičke gimnazije.
Pročitajte JOŠ:
Naravno da je veće interesovanje za sprtska odeljenja nego za matematičare. Ako osvojiš medalju i sa 17 godina možeš da obezbediš penziju od 1500 evra od 40. g. A kao matematičar imaš da radiš 40 g do penzije. Bilo je slučajeva da učenice sa 18 godina već imaju tolike penzije. U Srbiji se, ako po tome gledamo, sport više cijeni od matematike i nauke, a ko stvara bdp? Rad ili sport i ko leči ljude ?