• Политика

Више од 210 људи из БиХ отишло да се бори за Исламску државу

1 min read

10 година ‎ Агенције

Историчар, политолог и професор на Факултету политичких наука у Сарајеву Владо Азиновић прије четири мјесеца је, заједно с Мухамедом Јусићем, објавио истраживање под називом „Зов рата у Сирији и босанскохерцеговачки контингент страних бораца„.

У том су се истраживању Азиновић и Јусић осврнули на број људи с балканског подручја који су отишли на Блиски исток да се боре за Исламску државу.
Илустрација

Истраживачки двојац пише како се проблему одласка грађана БиХ на страна ратишта релативно касно почела посвећивати озбиљна пажња.

„Уз почетно недовољно разумијевање и праћење овог феномена, сложена структура државе и често преклапајућа овлашћења више од 20  полицијских агенција које у њој дјелују, још увијек отежавају напоре за сузбијање овог безбједносног изазова„, истиче се у почетном дијелу њиховог истраживања, преноси Индеx.хр.

У двије године у Сирију и Ирак отишло преко 210 држављана БиХ

Истраживање је утврдило појединачне идентитете 156 мушкараца, 36 жена и 25-oро дјеце, држављана или поријеклом из Босне и Херцеговине, који су од краја 2012. године до краја  2014. године боравили у Сирији или у Ираку.

Међу њима, 48 мушкараца и три жене вратили су се у БиХ до почетка 2015. године. У сукобима у Сирији и Ираку погинуло је најмање 26 особа, од оних чији су идентитети евидентирани. Од укупно 156 мушкараца, скоро једна трећина, њих 44, од раније су познати полицији и судовима.

Највећи број путовања у Сирију и повратака  из  Сирије у  Босну и Херцеговину регистриран је током 2013. године, а најчешћи начин одласка у ту земљу био је авионом из Сарајева, преко Истанбула, за Газиантеп или Хатај, те одатле копненим путем до Килиса и Азаза, односно Рејханлија и Баб ал-Хаве.

Немају намјеру да се враћају

Задржавања у Сирији су у почетку у просјеку трајала око два  мјесеца. Након тога, знатан дио добровољаца враћао се у БиХ, неки за стално, а неки како би и породицу повели са собом у Сирију.

Иако успорен, тренд се дијелом наставио и током 2014. године, али се временом број повратака знатно смањио и скоро престао. За претпоставити је да држављани БиХ, који су сада у Сирији и Ираку, немају намјеру да се враћају у матичну земљу.

Мотиви за одлазак су различити, али за претпоставити је да већина добровољаца одлази на ратишта у Сирији и Ираку јер у том подухвату види испуњење вјерског налога.

Међутим, из низа појединачних примјера видљиво је да значајан број других фактора (економских, социјалних, генерацијских и других) подстиче, олакшава или убрзава такве одласке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: