(VIDEO) Vučić: Ubijali ste nam jedno dete dnevno – ali Srbija više nije šaka zobi za svaku belosvetsku vranu!

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje večeras obilježavanju Dana sjećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine.

Svečanost obilježavanja Dana sjećanja na stradale u NATO agresiji počela je intonacijom državne himne Bože pravde.

Nakon prikazanog filma zvanicama se obratio predsjednik Vučić, koji je rekao da nam je NATO svaki dan agresije ubijao po jedno dijete.

„Jedno dete dnevno. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu“,  rekao je Vučić.

On je istakao da za taj zločin niko nije odgovara, i da je nemoguće objasniti to što nam je urađeno te 1999. godine.

„Miljana Milić, petnaest godina, Vladimir Milić, dvanaest godina, Miomir Mladenović, četrnaest godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, deset godina, Olivera Maksimović, dvanaest godina, Miroslav Knežević, trinaest godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine… I tako, sedamdeset devet imena, i to ne samo srpskih“, rekao je predsednik Srbije.

On je podsetio i da je šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani ubijeno u koloni koja se vraćala kući u Prizren.

„To je, u jednom naslovu, na zapadu, jednostavno objašnjeno „tragična greška“. Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, Sanju Milenković… nije mogla da računa ni na takvo objašnjenje. Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom“, naglasio je predsjednik Srbije.

Vučić je rekao da se 1999. godine desila agresija, a ne kampanja ili intervencija, nakon čega su ga prisutni pozdravili aplauzom.

„Nikoga mi tada nismo napali. Napali su nas, sa jasnim ciljem. Da nas poraze, da nas, da bi nas porazili, ubijaju, i da nam oduzmu deo teritorije. I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti i srpskog duha. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napala je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju i ta mala zemlja, i taj mali narod održali su im čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da oseti“, kazao je Vučić.

On je rekao da smo izgubili mnogo „i decu, i ljude, i kontrolu nad delom teritorije, i milijarde zbog uništene privrede – ali da su obraz i srpsko srce još uvek tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.“

– I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo. Zemlje bez snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvini, za sve, pa i za svoje mrtve, za svoju ubijenu decu – podsjetio je predsjednik Srbije.

On je istakao da danas to više nije ista zemlja, i da je Srbija ponovo pronašla svoju snagu i ponos, i da je naša zemlja okrenula leđa ratu i porazima.

– I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, nego vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, proizvodiće ih, i za sebe i za druge, za ceo Balkan. Spremni smo, i hoćemo da pomognemo. Ali nećemo da ćutimo niti da budemo ponovo poniženi. Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo druge i tražimo grešku i krivicu na bilo kom mestu osim u sebi – rekao je predsjednik Vučić.

Vučić je istakao da Srbija sada radi i raste, kako bi bila najbolja u ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, nauci, sportu…

– I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje. Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa. A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja da nas Kosovo prizna, ne bi li mi priznali Kosovo – rekao je predsednik Srbije, nakon čega je pozdravljen aplauzom.

On je kazao da nam je potreban kompromis, ali i „ispunjavanje svih obaveza, koje mi poštujemo, a Priština ne.“

– I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na K I M, ali i da im jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom , Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete , da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, samo vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. Samo to i ništa više – kazao je predsjednik.

Vučić je rekao da 2smo spremni da sarađujemo sa svima, sa međusobnim poštovanjem i uvažavanjem, ali da nikada nećemo zaboraviti žrtve.“

– I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo. Jedno dete dnevno. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije. I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo. Danas za nas Srbe, život na Kosovu liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bi ni bili Srbi da nismo kadri, i “na strašnom mestu postojati“. Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije. Živela slobodna i ponosna Srbija!

Pored predsjednika Aleksandra Vučića prisustvuju i patrijarh srpski Porfirije, predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik, kao i druge zvanice.

Da se nikada ne zaboravi

U nastavku je prikazan muzičko-scenski komad pod nazivom „Da se nikada ne zaboravi.“

Obraćanje patrijarha srpskog Porfirija

Patrijarh srpski Porfirije izjavio je da su srpske žrtve bile nevine zbog toga što se naš narod branio od agresije.

– Pre nego što sam ovamo pošao, otvorio sam Novi zavet i našao: ‘Ne sudite da vam se ne sudi’. Došao sam ovde sa osećanjem da smo se sakupili ne da sudimo, ali da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina“. U tih 78 dana se, ne samo kod branilaca, već i onih koji su se od bombi sklanjali, pojavila se međusobna solidarnost i hrišćanska ljubav za bližnje“ – rekao je patrijarh.

Poglavar SPC je podsjetio na div-junake, vojnike i policajce, heroje sa Košara i nebeske vitezove, koji su dali živote na braniku otadžbine.

– I mi moramo da se molimo njima, zato što ih je Bog upisao u knjigu večnosti. Večeras želim da istaknem da se u tih 78 dana kod našeg naroda, ne samo kod onih koji su branili mostove, nego i kod drugih koji su se sklanjali od bombi, tada projavila jedna suštinska osobina našeg etosa, dragoceni deo našeg identiteta, a to je međusobna solidarnost i hrišćanska ljubav za bližnje. Delili smo sve. U vreme bombardovanja, u tih 78 dana svi smo svedoci duboke ljubavi i solidarnosti našeg naroda – istakao je patrijarh Porfirije.

On je istakao da se ta solidarnost pokazala i sada tokom epidemije, „gde su naši vitezovi postali lekari i medicinske sestre, radnice u prodavnicama i mnogi drugi.“

– Šta nas je održalo tada, i šta nas održava danas? Održao nas je hrišćanski način života, kojem nas je naučio Sveti Sava.

Obraćanje Milorada Dodika

Predsjedavajući Predsjedništva BiH je rekao da često učestvuje na ovakvim svečanostima, i da uvijek ima problem da nađe prave riječi kojima bi odao dostojnu poštu žrtvama.

„Negdje sam pročitao da srpski jezik ima 150.000 riječi. I osjećam se neadekvatno da moram da pronađem odgovarajuću riječ, i često se osjećam kao da ništa nisam rekao. Možda je često najbolji odgovor tišina. Tišina zbog toga što u današnjem vremenu postoje oni koji su smatrali da moraju da pokažu svoju moć bombardovanjem ljudi i spaljivanjem kuća“, rekao je Dodik.

On je istakao da niko ne može da ospori NATO paktu da smije da postoji, ali se pita zašto su baš na naš narod bacali bombe i osiromašeni uranijum.

Zbog epidemije koronavirusa, obilježavanje godišnjice NATO bombardovanja ove godine je održano u Kombank Dvorani, bez prisustva publike. Izveden je prigodan umjetnički program čiji je scenario i režiju pripremila Ivana Žigon, a muzički dio kompozitor Predrag Radisavljević.

Pročitajte još:

Vučurović: I danas – ne u NATO!