• Насловна
• Топ 0

(ВИДЕО/УЖИВО) Анкетни одбор – Лаковић: Душко Марковић је морао знати за сва непочинства Седме управе

1 min read

4 дана ‎ ИН4С

Илустрација ИН4С

Професор Војо Лаковић рекао је на шестој сједница скупштинског Анкетног одбора која се бави случајевима наводно политички мотивисаних убистава и напада на новинаре и друге слободне интелектуалце да је напад на њега 1999. године заташкан, а да је мотив био запљена нелегалних цигарета у Бару и цитостатика. Он је рекао да не вјерује полицији и тужилаштву, јер је већ раније указивао на починиоце напада, али ништа није предузето. Нагласио је да је полиција, по његовим информацијама, идентификовала специјалца МУП-а Момира Марковића као лице које је било у возилу коришћеном за напад на њега.

Током сједнице Анкетног одбора проф. Лаковић је истакао да је командни ланац такав да тадашњи директор АНБ Душко Марковић морао бити обавијештен о свим непочинствима која су се дешавала у том периоду. Казао је да не може да потврди али ни да негира да Марковић није обавјештавао Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића, као и Филипа Вујановића, али да је то уобичајена процедура.

Милан Кнежевић (ДНП) оцијенио је да је на сцени “поновно убијање Душка Јовановића”, будући да је Душко Марковић у емисији “Слободна зона” казао да је постојао досије о њему у АНБ, а Одбор је добио допис да такав досије не постоји у АНБ од актуелног директора Агенције.

Кнежевић је истакао да је забрињавајуће да смо чули да је један припадник “Црних тројки” и дан данас у радном односу те да се налази у обезбјеђењу министра вањских послова Ервина Ибрахимовића.

Предсједник одбора Андрија Николић (ДПС) рекао је на почетку сједнице тог тијела да је Момчило Лековић (Демократска Црна Гора) предложио да се од АНБ Црне Горе затражи цијела документација о убиству уредника “Дана” Душка Јовановића. Из АНБ-а су одговорили, каже Николић, да нијесу у архиви нашли податке да је вођен досије о Јовановићу, нити су нашли документацију о његовом убиству, које се догодило у мају 2004. године.

Лековић: Не могу да вјерујем да служба нема податке о атентату на најпознатијег новинара

Посланик Лековић је рекао да је одбор од АНБ добио допис 24. јуна, и могао је посланицима бити достављен и раније.

“Иначе је садржај дописа супротан сасвим у односу на оно што је говорио бивши шеф СДБ Душко Марковић”, рекао је Лековић.

Више је варијанти сада, додаје, или је Марковић слагао посланике, или је било паралелних архива и досијеа.

“Ван памети је да служба нема податке о атентату на најпознатијег новинара. Једна од варијанти је и да је било прикривања или уништавања доказа. Позивам надлежне органе да испитају шта је са документацијом о убиству Јовановића”, рекао је Лековић.

Николић је рекао да је Марковић пред одбором казао да служба није пратила Јовановића, и да је сада прилика да нове власти отворе све архиве.

Током излагања пред одбором, Лаковић је рекао да је био царински службеник 1999. године, и ставио се на располагање Ратној морнарици када је почело НАТО бомбардовање, а њено сједиште је било у Кумбору. Између осталог, посао им је био да контролишу проток робе и људи у зони одговорности, а проблеми, како је нагласио, крећу након што су царинске униформе замијенили војним.

“На улазу у Петрровац, зауставили су ме припадници јединице у црним униформама, којом је управљао Момчило Шћекић. Хтјели су да ме разоружају и да ми узму средства везе. Радије бих страдао него да им дозволим да ме разоружају, одговорно тврдим. Али на инсистирање мојих старјешина, отишао сам на пункт у Петровцу и предао оружје полицајцу Радоју Пејовићу, од којих је један био пиштољ који је био поклон од Павла Булатовића. Одузета су ми и средства комуникације. Био је то почетак мојих проблема”, рекао је Лаковић.

Како је објаснио, када је кренуо да уз Петровца достави пошту на сјевер Црне Горе, примијетио је да га из Петровца док се возио прати црни “голф”. Каже да је посумњао да га прате, и свратио је до кафане Бокана, да види о чему се ради. Видио је три лица у ауту, али није успио да их идентуификује.

Када је наставио према Пријепољу да преда пошту, испод граничног прелаза зауставила га је редовна патрола. А прије тога, изнад Пљеваља, казао је, покушала су да га зауставе лица из црног “голфа”, али нијесу успјели, посебно јер су видјели да је с њим у ауту његов брат.

“СДБ сам информисао да ме прате”

Лаковић је рекао да је иста лица из “голфа” видио на народном сабору у Пљевљима сјутрадан, и да је то видио, јер је имао искуства у операцијама специјалних потрага и сличних активности.

“Одговорно тврдим да су ова лица имала подршку начелника СДБ за Пљевља Аранитовића и службеника Зиндовића, који су их смјестили  у мотел Хамзе Кријешторца. У архиви савезне СДБ има података да сам контактирао тада Божа Лакића, начелника СДБ у Бару, кога сам информисао да ме прате, и да сам му рекао да нема потребе за тим, јер радим часно и поштено. Он ми је рекао да је о свему информисао Душка Марковића, тада шефа службе, и да не треба да бринем”, рекао је Лаковић.

Казао је да је кренуо да се враћа кући у Петровац, и видио је једно лице изнад пута како сједи, које радио везом јавља да је кренуо.

“Редовна патрола на мосту на Тари ме није зауставила. Касније сам од мајора Тасића, официра ВЈ за безбједност, сазнао да је било планирао да се исценира саобраћајна несрећа и да ме убију. Због густине саобраћаја, изгледа нијесу успјели. Доласком у Црна пода, на дуплу кривину, видио сам да је стајао голф црвене боје, са ротационим свијетлом. Као савјестан возач, стао сам да видим шта се десило, могу ли да помогнем. Лице уз аута је извадило “хеклер” и уперио ми пиштољ у чело, и рекао ми “доста си се к…о Лаковићу, излази”. Тада су  из шуме изашла три или четири лица са палицама, и почели да ме туку. Оборили су ме, и тукли. Ударали су ме чизмама по глави. Поломили ми ногу, не знам шта би се десило, да нијесу виђени. Спасио ме је један таксиста, који је био у посјети мајци у селу према мосту на Тари, и видио је то. Они су отишли, а он је пришао и помогао ми да уђем у своје ауто. Нисам могао да окренем ауто физички, да се вратим у Пљевља, него сам кренуо у Мојковац. Не знам ни како сам возио тако поломљен”, рекао је Лаковић.

Нагласио је да му је у Мојковцу указана прва помоћ, а са службеног телефона је позвао брата и информисао га шта му се десило.

“Позвао сам Лакића и рекао му “Божо, ови ме твоји пребише, а ти ми рече да неће”. Након 15 минута, звао ме је Душко Марковић и рекао да његова служба нема везе с тим. Тога има у архивама савезне службе, а пошто вама треба потврда тачности, предлажем да се обратите имаоцу тога материјала и сами се увјерите”, рекао је Лаковић.

Каже да је транспортован из Мојковца до пљеваљске болнице, гдје је био смјештен, а онда транспортован до ВМА у Београду.

Наглашава да је само полицајац Есад Рамовић разговарао са њим о овом нападу, и ниједан други полицајац. Каже да је Рамовић имао прилику да види све пријетеће поруке које је забиљежио, и да је направио службену забиљешку старјешинама о томе, а вјерује да је један примјерак те забиљешке дошао и до шефа криминалистичке полиције Милосава Секуловића.

“Знам да су након тога ова лица склоњена са мог предмета  и нијесу више имали приступ. Знам да је тада овај напад, овај покушај убиства, ријешен, али је заташкано. А било је довољно видјети само листинг позива. Након завршетка лијечења на ВМА, пребачен сам у бању, и колеге су ми рекле да не идем у Црну Гору јер није сигурно за мене. Остао сам у савезној царинској управи у Београду. И да сам се вратио у Бар, не бих могао ући јер је оперативац СДБ Милан Лакић нама који смо имали приступ то забранио. Било нас је 15 којима приступ није био дозвољен”, рекао је Лаковић.

Он је објаснио да је 17. јула 2002. године дао овлашћење београдском адвокату Зорану Јеврићу да поднесе кривичну пријаву против МУП-а Црне Горе због батинања и напада. У предмет се касније укључио и адвокат Љубиша Новаковић, а 2007. године његова пријава је одбачена.

“Главни доказ за одбачај је била забиљешка полицајаца из Мојковца са којима ја никада нијесам разговарао. Какву фарсу све то представља, и каква је то била представа полиције и тужилаштва, показаће наредни детаљи”, прича Лаковић.

“Смјештај групи која ме је пратила плаћен из касе СДБ-а”

Он наводи да има доказа да је лицима у Пљевљима која су га пратила смјештај у мотелу у Пљевљима плаћен новцем из касе СДБ Црне Горе. Каже да је то лако провјерити.

Државни врх Црне Горе, Мило Ђукановић, Филип Вујановић и Вукашин Мараш тада, нијесу одговорили на дописе о предмету напада на њега, казао је.

“Под пуном одговорношћу, изјављујем да је основни мотив за напад на мене била запљена цигарета без акцизне маркице. Лоциран је у висини Улциња, испловио је патролни брод ВЈ, брод је спроведен до Бара и претресом је нађена већа количина цигарета без акцизних маркица. Тада смо направили записник и одузету робу смјестили у магацин у Бару. Када је кренуло НАТО бомбардовање, та роба је предата војсци, и те цигарете су дијељене војницима, што је била одлука савезне владе коју не могу да коментаришем”, рекао је Лаковић.

Појашњава да је добио понуду да се одмакне од тог брода, а да је његово десет одсто од вриједности робе.

“То је било милион и по марака, толико ми је нуђено. Укупна вриједност робе на броду је била 15 милиона марака. Одбио сам нормално, и добио сам батине. Овдје је важно да се испита улога оперативца тадашњег, Милана Лакића, који је данас један од богатијих пензионера МУП-а”, навео је Лаковић.

Казао је да је други основ за напад на њега била акција запљене више шлепера цитостатика, који су увезени из Француске као хуманитарна помоћ. Наводи да им је био истекао рок и да су уништени, а очито је намјера била да се продају по приватним апотекама у Црној Гори.

“У возилу које је коришћено за напад на мене био специјалац Момир Марковић”

Осврнуо се на још један догађај.

“Два Колашинца су пријавила да је у мјесту Бабља греда дошло до инцидента са лицима у овом црвеном голфу, и траже рекацију ОБ Колашин. У 22.30 сати ОБ Колашин шаље патролу која је бројала три члана. Они су зауставили голф, из аута је изашло лице у униформи, и рекло “на специјалном смо задатку, склањајте се, да вас не згазимо”. Јавно тврдим да је тај који је изашао био Момир Марковић, припадник САЈ-а из кампа са Златице”, рекао је Лаковић.

Казао је да су у ОБ Колашин сва документа и патролни листови, којима се ово може доказати.

“Ја сам овдје пред Анкетним одбором јер правосудним органима не вјерујем. Тражио сам документа и одбијен сам. Молим вас као народне посланике да тражите податке, чиме ће се потврдити ово што говорим. Говорио сам да је ово државни тероризам, и израдио сам мишљење о овим догађајима, а управо је закључак да кривична дјела овакве природе не застаријевају”, рекао је Лаковић.

Он каже како је јасно да сектор безбједности није очишћен од компромитованих кадрова. Нагласио је да је имао болна искуства са Седмом управом СДБ и “црним тројкама”, те да је просторијама те управе видио и актуелног шефа СПО Предрага Шуковића.

Лаковић наводи да је од МУП-а Црне Горе и министра Данила Шарановића тражио одговоре о предмету напада на њега, а контактиран је од само једног лица, које му је рекло да не виде да је његова сигурност угрожена.

Такође, Лаковић каже да на основу скупштинских сједница има информације да су неки новинари, који наплаћују чланке и до 8.000 еура, ангажовани од лица из шеме о убиству Јовановића коју је представио Владан Павићевић, да блате људе који помажу Анкетном одбору.

“Неки људи који су били у “црним тројкама”, напредују у служби. Један од њих чува шефа дипломатије. Не вјерујем правосуђу али вјерујем Скупштини. Ово није напад на ДПС јер ту има чистих кадрова, него напад на систем који је унизио углед Црне Горе. Ти квази-новинари покушавају да обесмисле чак и убиство Душка Јовановића”, казао је Лаковић.

Казао је да као свједоци могу да буду саслушани бивши шеф МУП-а Андрија Јовићевић, Миланка Ковачевић, бивша секретарица Седме управе, али и Влајко Бабовић, кога описује као честитог полицајца који је остао на леду јер се у САЈ супротставио тадашњем командату Веселину Вељовићу.

“Објавити имена свих припадника Седме управе”

Предсједник парламента Андрија Мандић (НСД/ЗБЦГ) рекао је да је Лаковић изнио вриједно свједочење. Он је упозорио да ако АНБ нема досије о Јовановлћу, и његовом убиству, онда нема ни за друга убиства о којима Анкетни одбор расправља. Предложио је да одбор од АНБ и њеног директора Ивице Јановића затражи сва досијеа и документе о убиствима којима се одбор бави.

“Страхујем да је материјал о свему томе уништен 2020. године. Штампа је писала да је материјал агенције спаљиван на Жабљаку те године. Сада и видимо да је Лаковић рекао да једино вјерује парламенту, на чему му захваљујем. А рекао је и да батинаши напредују у полицији”, упозорава Мандић.

Он је позвао Лаковића да објави сва имена чланова Седме управе СДБ.

“Да видимо ко је био у том бастиону власти, ко је био спреман да све уради зарад останка на власти”, рекао је Мандић.

Позвао је Лаковића да објави и имена свих батинаша који су га напали, као и да ли сматра да су исти људи напали њега и пуковника југословенске војске Радована Алексића.

Мандић је критиковао рад тужилаштва, истичући да имамо имена и доказе, и да је нејасно зашто се не поступа. Николић је рекао да је тужилаштво изјавило жалбу у предмету “државни удар”, којим је обухваћен и Мандић, па ту треба тражити мотиве за његове нападе.

Одговарајући, Мандић је рекао да о свему треба разговарати, и да су критике добродошле.

“Политичаре критикују сваки дан. Мислим да људи који су на важним позицијама треба да их чују и увиде да је то озбиљан задатак и да више нијесу у НВО сектору”, рекао је Мандић.

Никола Зиројевић (СД) рекао је да ако већ имамо све ово у виду, онда треба иницирати смјену врховног тужиоца Милорада Марковића.

Лековић је рекао да у врху полиције нема батинаша, и да је у полицији у току ветинг, који даје озбиљне резултате.

“Испитати ко је радио провјере за пријем у полицијске редове”

Мандић је рекао да ће на Савјету за безбједност и одбрану покренути иницијативу да се види ко је радио провјере за пријем у полицијске редове.

“Да видимо све. Ко је радио провјере на основу којих је Љубо Миловић постао полицајац. Ономе што раде министар и први човјек полиције дајем снажну подршку али позивам да дјелују брже”, рекао је Мандић.

Лаковић је рекао да ће се у патролним листовима ОБ Колашин наћи сва имена људи који су били у ауту коришћеном за напад на њега. Казао је да сумња да је официр полиције Миљан Перовић усмјеравао нападаче, о чему је раније говорио и Брајушко Брајушковић.

Посланик ДПС Оскар Хутер рекао је да је циљ парламентарне истраге да се од одбора креира ријалити, у већ прецизираном року, од двије године.

“То јест, до парламентарних избора. То није поштовање жртава и њихових породица, то је фарса”, казао је Хутер.

Како је рекао, сада нам на одбору причају да су 12 година након смрти од човјека тражили оставку. Тако чујемо и да је пјевач Бато Вујошевич, који мрава није згазио, у “црним тројкама”, додаје.

“Имали смо карикатуралне исказе. Имали смо свједочења људи који су продали одликовања за 50 еура или тврдили да су били чланови ГО ЛСЦГ, што знам да није тачно”, каже Хутер.

“ДПС им је крив јер не успијева договор са Марковићем и Нововићем”

Сада видимо, наглашава, да посланици већине хоће да прикажу да је ДПС крив јер изгледа не успијева оно што су договорили са Милорадом Марковићем и Владимиром Нововићем.

Хутер је питао Лаковића да каже које странке је био члан од 1989. године до 1999. године, и је ли јој био лојалан. Питао је Лаковића и да каже колико је за тих десет година заплијењено цигарета у Бару, колико страних и домаћих држављана је ухапшено.

“По информацијама које имам, били сте члан Седмог батаљона. Што нам можете рећи о томе? Јесте ли били повезани са хапшењем и депоратицијом муслимана? Је ли ико из Вашег окружења ухапшен поводом тога? Такође, Дритан Абазовић је тврдио да је Ваш обавјештајни сарадник био официр МУП-а Србије Братислав Дикић, ако је то тачно”, рекао је Хутер.

Питао је Лаковића да каже ли се у посљедњих три или четири мјесеца виђао са Андријом Јовићевићем, Радованом Алексићем или Марком Парезановићем, и је ли то имало везе са овим свједочењем пред одбором. Тражи и одговор на питање има ли доказе за тврдње да неки новинари примају осам хиљада еура за чланке.

Лаковић је рекао да је он професионалац, кога занимају истина и правда, а не политичке приче и оптужбе.

Објаснио је да се 1984. године вратио из Интерпола Југославије и да је радио у СУП Будва. Потом је пребачен у Бар, одлуком тадашњег министра Павла Булатовића.

На питање о Седмом батаљону, каже да није био његов члан, и ко је то рекао Хутеру, слагао га је.

Негирао је да има било какве везе са изручењем или хапшењем муслимана. Казао је да му је жао што Хутера, као младог човјека, навлаче на такве приче.

“Што се приче о Абазовићу и Дикићу, рећи ћу вам да ми Абазовић овдје није ништа крив. Као савјетник ранијег премијера Здравка Кривокапића, дошао сам до сазнања да се припрема атентат на Александра Вучића. Исто бих урадио да је било ко други у питању. То је дато шефу АНБ и премијеру. Како је дошло то до Абазовића, не знам. На крају, моје наводе је потврдила француска обавјештајна служба”, рекао је Лаковић.

Што се тиче новца за новинаре, рекао је да је то чуо током полемике у парламенту. Позвао се на изјаве Демократа о тој теми.

Лаковић је рекао да је био командир полиције у Будви, и сматрао је, након АБ револуције, здравим идеје тадашњег једниственог ДПС-а.-

“Али то што покушавате да ми подметнете, политички нисам дјеловао. Као професионалац, људе у Црној Гори дијелим на честите и нечестите. Политички став је лична ствар. Немојте да манипулишете, ја сам озбиљан човјек”, рекао је Лаковић.

Нагласио је да се видио с Јовићевићем недавно, а везано за Парезановића, зна ко је али се није видио с њим.

“Алексића сам видио недавно, упознао сам га након батина. Виђамо се, ручали смо недавно заједно. Својих другова и пријатеља се не одричем”, рекао је Лаковић.

Одбор засједа ради прикупљања информација и чињеница о поступањима државних органа и других субјеката у случајевима политички мотивисаних убистава која су се догодила од увођења вишестраначја до данас као и околностима физичких напада и пребијања новинара и других слободних интелектуалаца од стране полицијских службеника познатих као „Црне тројке“, а за које су се у јавности појављивале информације да су биле задужене за пребијање политичких неистомишљеника тадашње власти.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: