ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Тобољск  – историјска престоница Сибира, отац сибирских градова

1 min read
Тобољск је најстарији руски град у Сибиру, кога су  1586. године основали козаци Јермака Тимофејевича као утврђење Острог. У близини Острога се пре тога налазио центар Сибирског каната

Тобољск

Пише: Остоја Војиновић

Тобољск ( рус. Тобольск) је град у Тјумењској области,  источно од планине Урал. Град лежи на ушћу реке Тобол у реку Иртиш.Тоболск стоји на ушћу Тобола у Иртиш, мада би било тачније рећи да град стоји једноставно на Иртишу, на десној обали. Тобол се не види из Тобољска, улива се у Иртиш неколико километара јужно.

Налази се 198 километара од Тјумена, док је од Москве удаљен 2.400 километара. Укупна површина града је 222 квадратна километра Према последњем попису становништва  у граду је живело око 103.000 становника. У граду живе следеће националности: Руси 75,6%, Татари 16%, Украјинци 2,5%, Белоруси 0,6%, Немци 0,6%.

Тобољск је најстарији руски град у Сибиру, кога су  1586. године основали козаци Јермака Тимофејевича као утврђење Острог. У близини Острога се пре тога налазио центар Сибирског каната. Године 1621.Тобољск је постао седиште Сибирске епархије. У 17. и 18. веку утврђење Тобољск се развило у трговачки центар регије око реке Иртиш, а град је 1712.године постао центар Сибирске губерније.

Захваљујући свом географском положају Тобољск се у 17. веку развио у велики трговачки центар регије. Најважнија знаменитост града је нетипични камени кремљ (градска тврђава), чију је изградњу наредио Петар Велики. Данас је то једини сибирски град у коме је очувана камена тврђава

Почетком 18. века у Тобољску су изграђене зграде Коморе реда и Гостински двор, државна фабрика, фабрика стакла и фабрика свећа.

Тобољск

1743. године у селу је отворен теолошки семинар, а 1810. године у Сибиру је основана прва мушка мушка гимназија Тобољск.1899. године у граду је саграђена дрвена зграда Драмског позоришта.

Од 1921. до 1922. године у Тоболску су се одвијали масовни народни протести против бољшевика.1944.године Тобољск је добио статус града регионалне подређености.

Под совјетским режимом, Тобољск је успео да спаси лице града: великим делом због удаљености од свега, недостатка нормалних путева и тешке индустрије. Али све се приведе крају, а за Тобољск је таква прекретница била развој нафтних поља у западном Сибиру.

Коначно је 1967.године  железница дошла до града, а 1974. године почела је изградња петрохемијског постројења, и као резултат тога, изградња новог дела града, високих зграда северно од Кремља. Сам Кремљ проглашен је заштићеним простором, а Кремљ је обновљен у совјетским годинама, а остатку је дозвољено да се пропада и урушава до краја 2000-их, када је улепшавање типично за цео Тјуменски крај почело да стиже и до Тобољска. Сада су у граду изграђени нови тржни центри, стамбене зграде и хотели, постављени су тротоари, бициклистичке стазе и насипи, што је несумњиво украсило Тобољск, али је истовремено озбиљно нарушило градско окружење: нарочито у подморском делу, где има све више нових кућа, са пластичним прозорим,  а аутентичне куће постале су редак међупростор. Са друге стране, предивне тобољске цркве прилично су уредно рестауриране и сада скоро све изгледају одлично споља, мада још увек захтевају огромне поправке изнутра.

Тобољски Кремљ

Овај град је одавно главни град Сибира. И периферија руског света. Највећи центар за производњу крзна. Упориште православља у муслиманском и паганском окружењу. И све руски затвор. Генијалци су живели овде, мада други нису били по њиховој слободној вољи.

Тобољск је један од најсликовитијих и најлепших градова Сибира, који оставља трајан утисак својом прекрасном панорамом и јединственим архитектонским споменицима. Љепоту града дају необични терен, бели камени Кремљ, древне зграде и храмови.

Током своје више од четири века дуге историје, додељиване су му титуле карактеристичне само за руске престонице: „Азијска врата“, „Отац сибирских градова“, „Град који је сачувао Тоболеск“, „Град Тоболск који је владао Сибиром“, „Тоболск – бисер Сибира“, „Град, попут анђела “. Вековима је био главни град Сибира. Историја Тобољска понос је велике Русије, а нераскидива повезаност белог камена и феноменално јединственог пејзажа посебан је дар руских предака да граде град тако да постане део природе, његово дете.

Од 1708.године Тобољск је административно средиште сибирске провинције која је обухватала Урал, Сибир и Далеки Исток. Главни град Сибира повезао је духовне, културне, образовне и трговачке путеве целог руског Урала, а истовремено је био и један од главних верских и мисионарских центара Русије.Вековима су у Тобољску мирно живели хришћани, муслимани, католици, Јевреји, што је допринело напретку града и оставило непроцењиву историјску баштину и славне духовне традиције за потомство. Град је чувао сопствене записнике, штампарија је радила и 1789. Године, овде је одштампана и прва сибирска књига Прво црквено позориште у Сибиру основано је 1705.године, а осамдесетих секуларно професионално позориште. Овде су у 18. веку. отворени први теолошки семинар изван Урала, дигитална (гарнизонска) школа и главна јавна школа.

Тобољск је јединствени град-споменик камене и дрвене архитектуре Сибира. Укупно град има више од 200 споменика историје и културе. Међу њима је 16 катедралних, манастирских и жупних цркава. Најзначајнији архитектонски комплекс је једини камени Кремљ у Сибиру, чија је изградња почела 1699. године по пројекту и под вођством Семјона  Уљановича Ремезова, рођеног управо у Тобољску. Кремљ је изграђен декретом Петра I a његова изградња била је мотивисана жељом да се град заштити од пожара који су га повремено и немилосрдно угрожавали. Заиста бисер Тобољског Кремља је прва камена црква Сибира, катедрала Софије-Успења.

У различитим годинама су у Тоболску живеле и радиле изванредне личности Русије – „Сибирски Ломоносов“ С. У. Ремезов, филозоф Јуриј Крижанич, „Сибирски апостол“, митрополит Филофеј Лешчински, историчар Петр Андреевич Словцов, песник и приповедач Пјотр Павлович Ершов, архитекта телевизијског торња “Останкино“ у Мокиви и споменика  „Домовина“ Николај Васиљевич Никитин, те велики научник – хемичар и творац периодног система елемената –  Дмитриј Иванович Мендељејев..

Тобољск се 6. августа 1917. у 18 сати сусрео са звоном којим је звонио парни чамац, на којем је последњи руски цар Николај II Романов и његова породица, који су абдицирали, стигли у Тобољск у егзил. Прогнана краљевска лица настанила су се у гувернеровој кући која се налази близу марине. У априлу 1918. године, по налогу Савета народних комесара и Централног извршног комитета, Романови су превезени у Јекатеринбург. А Тоболск је ушао у историју као „град који није убио краља.“

 

Тоболски Кремљ, смештен на самом рубу Трга Тројице, једини је камени Кремљ у Сибиру и право средиште града у сваком смислу те речи. Видљив је скоро свуда. Са једне стране, чини се да лебди над реком као сјајна снежно бела птица. Са друге стране, она привлачи мрежу улица.

Најстаријом зградом на територији Кремља сматра се Софије-Успенска црква, подигнута 1686. године. Данас се овде чувају мошти локално поштованих светаца – Јована Тобољског (Максимовича) и Светог Хермогена, истог који је организовао процесе религије у револуционарном Тобољску и упркос свему, наставио блиско комуницирати са бившим царем Николајем II.

 

Кремљ је данашњи изглед стекао тек у 18. веку. Тада је, према пројекту Семиона Ремезова, највећег архитекте, картографа и историчара Сибира, када су саграђени зидови тврђаве, двориште за госте, неколико цркава и грађевинских зграда  за градску ризницу. Све ово потврдило је статус Тобољска као најважнијег места и административног средишта Сибира

Насупрот Кремљу стоји мрачна зграда затворског дворца, саграђена средином 19. века. Ово је бивши казнени затвор – злогласни централни Тобољск, а у совјетско време – специјални затвор строгог режима притвора, који је деловао до 1989. године.

У њеним тамницама су пропадали не само злочинци, убице и разбојници, већ и многи такозвани политички затвореници – они који су добили пресуде због својих веровања и отпора властима. У различита времена песник и преводилац Михаил Михајлов, писац и публициста Владимир Короленко, филозоф Николај Чернишевски, писац Александар Солженицин провели су неко време овде. Током великог терора 1930-их, неколико хиљада људи је стрељано у затвору, а колико их је умрло од глади, болести и свакодневних мучења још увек се не зна.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *