(ВИДЕО) Тајна мисија папиног изасланика

Папа нуди тајни договор митрополиту не само у вези са скидањем Његошеве капеле, већ од њега тражи помоћ у католичењу Црногораца, и обећава велики новац за оне који би у томе учествовали.

Стигавши као специјални изасланик папе Павла у тајној мисији до Сарајева, где се зауставио уместо да продужи за Цетиње, Франциско Паловинети, на крају писма упућеног митрополиту Данилу 26. децембра 1969. године, наводи:

„Износећи Вам ово молим Вас да разумијете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика дјела и љубав према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вјери за што би Ви били најпогоднија личност. Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру. Из жеље да се све то најљепше среди молим да донесете Вашу одлуку гдје би жељели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим, а Ви ми дадете Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.

Метковић. С особитим поштовањем, одани покорни Вам, Паловинети.“

Овај интригантни документ захтева, разуме се, велику пажњу већ и зато што отвара низ важних питања, од оног о мисионарењу Ватикана на подручју Српске православне цркве, преко очигледно конспиративних активности којима су те делатности праћене. Пример за то су наведено одвајање тзв. Македонске православне цркве од СПЦ и отворено настојање да се постигне тајни договор са митрополитом Данилом, не само око скидања Његошеве капеле с Ловћена. Поставља се и питање веза које су уопште отвориле могућност да папин специјални тајни изасланик на овако отворен начин од митрополита Данила тражи помоћ у католичењу Црногораца, за шта се обећава и велика новчана помоћ за појединце који би у таквом послу учествовали.

Разматрање ових питања излази, међутим, из оквира овог фељтона, па их укратко помињемо. При томе указујемо и на чињеницу да је у Сарајеву, где је Франциско Паловинети одлучио да не настави пут за Цетиње, тада живео и радио Крунослав Драгановић, мистериозни католички свештеник, активни сарадник неколико најмоћнијих светских обавештајних служби. Драгановић је био главни организатор послератних „пацовских канала“ којима је велики број нацистичких високих функционера и ратних злочинаца из Европе, у заједничкој акцији Ватикана и америчке тајне службе, пребациван у САД и Јужну Америку, укључујући и Анту Павелића.

Како се Крунослав Драгановић обрео у Југославији 1967. године и после истраге која је трајала 42 дана наставио да ради у сарајевској богословији, до данас није разјашњено. Остаје отворено и питање да ли се можда баш Драгановић срео у Сарајеву са Паловинетијем када је овај пристигао као специјални изасланик папе Павла ВИ. Да ли баш због тог претпостављеног сусрета Паловинети није отишао на Цетиње, да усмено преда своју поруку, него је то учинио писменим путем. Очигледно је то било неопрезно, пошто је тај писани траг, ето, остао да сведочи о једној строго конспиративној акцији самог папе Павла ВИ, који се заложио за уклањање Његошеве капеле с врха Ловћена, тог „српског Олимпа“.

Нешто мање од три месеца потом, савезна Комисија за верска питања је 18. марта 1970. године подсетила Кабинет председника Савезног извршног већа да их је два дана раније, 16. марта, известила „о жељи патријарха СПЦ Германа да заједно са митрополитом црногорско-приморским Данилом учини куртоазну посету председнику Савезног извршног већа, другу Митји Рибичичу“.

„Међутим, данас нас је патријарх Герман известио да би, поред куртоазне посете, митрополит Данило желео да разговара са другом Рибичичем о изградњи Његошевог маузолеја на Ловћену“, јавио је Мило Јовићевић, председник савезне комисије. Онда је укратко изнео историјат капеле на Ловћену, за коју је навео да је својина општине, „и пре и за време рата и данас“, те да је „после ослобођења наше земље сву бригу око одржавања капелице на Ловћену преузела Скупштина општине у Цетињу“, а да је „један кључ од капелице дат и цетињској митрополији, која га користи за своје потребе“.

„Руководство СР Црне Горе одлучило је 1951. године да на Ловћену подигне маузолеј Његошу, па је конкурсом тражило израду пројекта маузолеја“, тврди Јовићевић, и додаје да је избор пао на рад вајара Ивана Мештровића.

Да савест буде мирна

„Патријарх је даље казао“, читамо у поверљивој забелешци Радосава Павићевића од 27. марта 1970. године, „да је свестан тога да председник СИВ-а не може решити ово питање, па је додао да митрополит Данило жели да то питање изнесе и да му савест буде мирна, јер је на тај начин предузео све што је могао да би се сачувала капелица на Ловћену.“

„Споменик је давно израђен и налази се на Цетињу, а радови на изградњи маузолеја“, наставља Јовићевић, „нису до сада завршени, јер влада СР Црне Горе није имала довољно средстава за ту сврху“.

„Скупштина општине у Цетињу, уз сагласност републичког политичког руководства, донела је прошле године одлуку да се отпочне изградња Његошевог маузолеја на Ловћену, и то на бази добровољних прилога“, обавестио је Јовићевић председника савезне владе Рибичича, и поменуо да је Архијерејски сабор СПЦ молио Савезну комисију за верска питања више пута, писмено и усмено, да интервенише да се не руши садашња капелица на Ловћену, већ да се маузолеј прави на другом месту. Републичка комисија за верска питања, уз сагласност политичког руководства СР Црне Горе, дала је, међутим, одговор Архијерејском сабору СПЦ, у којем је, поред осталог, наведено да Сабор СПЦ нема право да се меша у самоуправна права СО Цетиње.

После пет дана, шеф Кабинета председника Савезног извршног већа Нисим Конфино обавестио је Савезну комисију да председник Рибичич прихвата посету г. Германа и г. Данила, с тим што треба да се у посету укључи и митрополит Македонске православне цркве.

Онда је 27. марта Радосав Перовић, саветник у Савезној комисији за верска питања, разговарао са патријархом Германом, о чему је сачинио забелешку „Пов. бр. 63/70“, документ који се чува у фондовима Архива Југославије.

„Када сам патријарху казао да би било пожељно да посета буде куртоазна, он је доста оштро реаговао и изјавио да он није тражио куртоазну посету, већ изричито да митрополит Данило жели да изнесе питање изградње маузолеја на Ловћену. Патријарх је даље рекао да уколико му се посета ограничава на куртоазну, у том случају не жели посету. На моју примедбу да то не треба схватити као ограничавање разговора, јер људи када се састану разговарају о свему, Герман је одговорио да му је незгодно да иде у посету а да не може разговарати о питању због кога је тражио пријем“, написао је Радосав Перовић у овој поверљивој забелешци.

У pазговору му је патријарх Герман казао да митрополит Данило већ неколико месеци инсистира да о том питању разговара са председником СИВ-а, па је додао да око митрополита постоји група људи која га наговара да то питање заоштрава.

„На ово сам“, наставља Перовић у забелешци, „патријарху рекао да је митрополит Данило својим ставом изазвао реаговање јавности Црне Горе, па иако је заинтересован за питање капелице на Ловћену, није смео онако реаговати. Додао сам да је и патријарх годинама заинтересован за питање изградње храма Св. Саве у Београду и да то питање поставља на умерен начин. Патријарх је казао да он зна да је митрополит нетактичан и брз, па је додао да је и ранији митрополит црногорски Арсеније грешио што се ослањао на групу људи око њега, која га је наговарала да се сукобљава са органима власти. Каже да је то Арсеније касније увидео.“

Извор: новости.рс

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Уклањање капеле почетак католичења

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: