(VIDEO) Šta dugujemo profesoru Goranu Šukoviću

Sve ovo da se zaključiti gledajući kratki film koji su studenti PMF-a snimili u posvetu profesoru Šukoviću. U filmu je više studenata i asistenata podijelilo svoja sjećanja i utisak o profesoru i uputilo mu kratku poruku.

Studenti su na iznenađenje profesora organizovali projekciju filma na dan njegovog poslednjeg ispita na fakultetu.

Ovim povodom razgovarali smo sa profesorom Šukovićem, a prije čitanja intervjua preporučujemo da pogledate film koji su studenti naslovili „Goran Šuković – više od profesora“.

Ne može se reći da je ovo što su studenti uradili za oproštaj s Vama nešto što je svakodnevica na Univerzitetu. Kako vi doživljavate ovaj gest i šta on znači za Vas, a i na šta mislite da ukazuje?

Ja prije svega želim da se zahvalim studentima koji su osmislili sve to. Meni je bila, pravo da vam kažem, velika čast. Znao sam da dobar dio studenata ima pozitivno mišljenje o meni ali nisam očekivao toliko pozitivno mišljenje.

Pošto je postao malo viralan ovaj video, dobio sam gomilu pohvala i za studente i za mene. Ja sam rekao i kad smo imali premijeru filma, da to tako nazovem, da sam stvarno bio dirnut time kako su studenti to uradili. Da se ovo desilo ranije možda bih i neku drugu odluku donio o tome da li da ostanem na Univerzitetu ili ne.

Stvarno jedan fantastičan gest u svakom pogledu, i emocionalno i tehnički i na svakom nivou, nešto što je daleko iznad ove naše sredine.

Mislim da je to nešto što je super ne samo za mene, nego i za moje kolege koje ostaju na fakultetu. Da znaju da uprkos mnogim tiradama mnogih kolega kako su studenti ovakvi ili onakvi imamo veliki broj studenata kojima je stalo do toga kakvo će znanje da steknu i mislim da je to nekako najpozitivija stvar u ovoj priči.

Kako je više nego očigledno da ste svoj život posvetili edukaciji mladih programera, što kroz rad na fakultetu, što kroz besplatne časove programiranja za srednjoškolce koje ste držali, a i kroz razne druge projekte, može li se Vaše napuštanje Univerziteta protumačiti kao poruka da vjerujete da veći doprinos možete dati van njega i da niste zadovoljni okvirom za prenošenje znanja koji Univerzitet nudi?

Djelimično bih se složio sa konstatacijom. Od kad ja predajem na PMF-u moram da kažem da sam nezadovoljan time kako to izgleda. U tom smislu da mnoge stvari ne treba predavati na način na koji se trenutno predaju. Negdje smo postigli uspjeh, negdje nismo.

S druge strane, to što ću ja da napustim Univerzitet ne mislim da je neka posebna stvar, i da će kolege koje ostaju da to odrade onako kako treba.

Svi koji predaju treba da razmišljaju o tome da svake godine unaprijeđuju to što rade. Mi nažalost na Univerzitetu imamo slučaj da studenti duži niz godina slušaju ista predavanja, što čini mi se da je u računarskim naukama neoprostivo. I to je jedino neko moje nezadovoljstvo tim okvirom koji postoji na Univerzitetu.

Postoji još jedan dio koji je više vezan za naše kolege asistente koji ostaju, jer mi se čini da oni dobijaju preveliki broj obaveza za prekratko vrijeme, i da to počinje da utiče i na sam proces nastave.

Što se tiče škola programiranja, to je bilo uz sponzora Domen nešto što smo uspjeli da razvijemo za prvo srednje škole a kad smo zaključili da je to možda prekasno krenuli smo i sa osnovnim školama. Tu se uzdam u naslednike, to je ekipa koja je prošla kroz te škole od kojih su mnogi sad već završili fakultete i voljni su da nastave u istom smjeru, tako da tu očekujem da će da bude još bolje jer mi se čini da se mnogo bolji efekat postiže kada učenicima osnovnih i srednjih škola predaje neko mlađi.

Ne bi li u kontekstu legata koji profesor ostavlja svojim studentima, ovakav ispraćaj trebalo da bude pravilo, a ne izuzetak? Šta nas to udaljava kao društvo i sistem vrijednosti, te nemamo više profesora koji ostavljaju utisak kao Vi?

Mislim da je način na koji su mene studenti ispratili sa fakulteta najviše posledica mog entuzijazma i stava prema predavanjima koje su studenti prepoznali.

Neko me je negdje nazvao „razredni starješina C smjera“ što čini mi se kod drugih kolega ne bude toliko izraženo. Mislim da na PMF-u ima fantastičnih profesora i da je smjer Računarske nauke postao, da tako kažem, ozbiljan brend u IT industriji i da su studneti koji sa njega izađu sposobni da posle budu nosioci nekih ozbiljnih poslova u svojim firmama.

Mislim samo da možda taj entuzijazam studneti ne prepoznaju kod svakog od profesora.

Mnogi smatraju da to što profesori kao što ste Vi napuštaju Univerzitet upravo pokazuje stanje na istom. Kako komentarišete ovaj stav?

To sam čuo više puta. Moram da kažem da je primarni razlog zbog kog ja napuštam Univerzitet moje zdravstveno stanje. Ja sam osjećao da mi je potrebna promjena u bilo kom smislu. Dobio sam mnogo kritika za tu moju odluku da napustim Univerzitet, ali definitivno mi je trebao odmak od tog nekog kompletnog okruženja. Evo navešću primjer, ne mogu mnogo da utičem na sudbinu mojih asistenata. Upali smo u neki zakonski okvir na Univerzitetu, za koji ja ne mislim da je posebno dobar, ali takav je kakav je. S jedne strane nama treba više asistenata da bismo nastavu držali onako kako mislimo da treba, a s druge strane ne dobijamo odgovor na takve zahtjeve, a te ljude koji se odluče da budu asistenti opteretimo preko svake mjere, i to ostavlja traga na predavanja.

Pored toga mislim da ne postoji mnogo razumijevanja za specifičnost problema u IT sektoru oko toga koliko je teško dobiti asistenta zato što je potražnja za tim kadrovima u realnom sektoru ogromna a uslovi koje firme nude značajno su privlačniji od onih na Univerzitetu. Što znači da najbolji kadar ne možete da privučete da radi na Univerzitetu.

Ne bih nešto moje napuštanje Univerziteta vezao za to kakvo je stanje na Univerzitetu, primarno je bilo zdravstveno stanje. Momenat u kom ležite u krevetu i ne možete da se pomjerate je onaj u kom počnete da razmišljate o tome da vam treba neka promjena, i u tom smislu nadam se da je ovo dobra promjena.

S obzirom na aktuelnu društvenu situaciju u Crnoj Gori koja daje makar nadu da nas očekuju neke promjene, šta smatrate da je neophodno učiniti na Univerzitetu kako bi se spriječio dalji gubitak kvalitetnih profesora, ali i uopšte unaprijedio kvalitet znanja koje se prenosi studentima?

Mislim da za početak treba više sluha za specifičnosti različitih grana na Univerzitetu. Na Univerzitetu postoje univerzalni kriterijumi za funcionisanje svih fakulteta i smjerova, što je s jedne strane dobro jer Univerzitet djeluje kao jedna cjelina, ali s druge strane čini mi se da ipak moraju da se naprave određene razlike, jer recimo nije isto objaviti naučni rad u pravnom časopisu, medicinskom časopisu, i časopisu za računarstvo i tehniku. Na Univerzitetu u Ljubljani je postojala gradacija u tom smislu da je bi na primjer jedan pravnički naučni rad bio isto kao tri naučna rada iz oblasti tehničkih nauka ili pet radova iz biologije. Kod nas je to sve izjednačeno.

Nekada su fakulteti bili zasebne jedinice a Univerzitet je bio nešto kao konfederacija, da to tako nazovem, a sada je Univerzitet jedino pravno lice. To je u mnogim aspektima dobro, ali čini mi se da ljudi u Rektoratu nemaju osjećaja kada su u pitanju ozbiljne razlike u načinu rada na različitim fakultetima.

Što se tiče nastave ja sam stekao utisak da je to nekako upalo u neku kolotečinu i da ljudi prosto odrađuju časove reda radi, a mislim da onda to i studenti osjete. Dobro je što tu postoji taj Centar za kavalitet i drugi mehanizmi, ali čini mi se da nisam vidio dovoljan pomak.

Moj jedini savjet bi bio – više entuzijazma. To je nešto što studenti osjete i jedino što može da poveća kvalitet studija.

Da li će nove generacije programera imati priliku da na neke druge načine stiču znanja od Vas i šta IT sektor u Crnoj Gori može očekivati od Vas u narednom periodu?

Ja prelazim u firmu koju vode moji bivši studenti, što je isto jedna velika satisfakcija. Svakako ću na neki način ostati u tom domenu edukacije i nadam se da ćemo tu uspjeti da doprinesemo i kao firma i kao Logate Akademija na kojoj sam predavač. Nadam se i nekim naprednijim i složenijim kursevima u budućnosti. Promijenio sam sredinu ali mislim da će ovo moje zvanje predavača nekako ostati u fokusu.

Šta je Vaša poruka kolegama profesorima, a šta studentima?

Kao što sam već rekao, samo malo više entuzijazma s obje strane. Studentima, koliko god da im se čini da je nešto teško i komplikovano – obično nije.

Što se tiče kolega, samo više entuzijazma. I prepoznavanje dobrih studenata umjesto loših. Čini mi se da sam i sam više energije potrošio na loše studente svih ovih godina, a čak i to manje energije poklonjene dobrim studentima dalo je, biću slobodan da kažem, odlične rezultate, ti studenti su sada respektabilni članovi timova u velikim firmama, neki imaju svoje firme, neki su na Univerzitetu, a neki su napravili ovakav film. A ono što me posebno ispunjava je što sa mnogima od njih mogu da izađem na piće i ispričam se o bilo čemu.

Izvor: Kombinat