(VIDEO) „Srpski svijet“, dr Jovan Ćirić: Haški tribunal umesto pomirenja – rasplamsao mržnju

„Govor mržnje prethodi, ili je uvod u zločne mržnje. Prvim primerima govora mržnje smatra se višegodišnja medijska kampanja u Americi uoči invazije na Kubu, krajem 19. veka i skoro desetogodišnja hajka na Srbe početkom 20. veka u austrijskoj i nemačkoj štampi, uoči početka Prvog svetskog rata, što je bio i uvod u užasne zločine koji su počinjeni nad nevinm stanovništvom u Mačvi odmah na početku rata, pa se znameniti švajcarski kriminolog dr Arčibald Rajs pitao kako su vesele Bečlije, odrasli u duhu valcera, mogli da se pretvore u monstrume i počine tako stravčne zločine. Odgovor je pronašao upravo u medijskoj hajci kombinovanoj sa žestokom propagandom“, rekao je u dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije, predstavljajući svoju upravo izašlu „Knjigu o mržnji“.

Fenomen govora mržnje i zločina mržnje izučava od 2006. godine i posebno ga interesuju psihološki aspekti. Autor čitaoca uvodi u materiju objašnjenjem pojma mržnje, razlučivanjem dobra i zla, ali pravi razliku između „normalne“ i patološke mržnje, te ukazuje na značaj stvaranja predrasuda, u knjizi detaljno objašnjenih, protiv Jevreja , Srba i homoseksualaca.

Detaljnije u „Srpskom svijetu“.

„Zanimljivo je kako razgraničiti pravo na slobodu govora i govor mržnje. Nekoliko nacista se spaslo na nirnberškom procesu pozivanjem na pravo na slobodu govora“, kaže dr Ćirić i dodaje da antisemitizam vuče korene iz Starog Egipta, antičke Grčke, starog Rima, a pretpostavlja se da je Hitler negde imao i lični motiv jer je imao jevrejske krvi:

„Uostalom, kao i Ante Starčević, hrvatski nacionalistički ideolog, čija je majka bila Srpkinja, a koji je za Srbe govorio da su „niža pasmina“, „smeće naroda koje ne zna ni za kakve civilizacijske vrednosti, koje je neprjatelj slobode, naroda i domovine i koje treba istrebiti kao besne pse“, govorio je Starčević, tu retoriku su kasnije preuzeli Pavelić i Tuđman, a nastavlja se do dana današnjeg, s tim što se u Drugom svetskom ratu i građanskom ratu devedesetih prešlo sa govora na zločine mržnje“, rekao je dr Jovan Ćirić.

Gost „Srpskog svijeta“ podseća na dve stravčna zločina nad decom, dvanaestogodišnjom Aleksandrom Zec, pročitavši opis hrvatskog novinara Iva Anića, kao i stravičan zločin silovanja i svakakvog iživljavalja braće Mazreku nad desetogodišnjom Jovanom iz Klečke, te podsetivši i na užasan zločin nad Đorđem Martinovićem iz 1985. koji je tadašnji visoki funkcioner Stane Dolanc prokomentarisao rečima „Martinović je prvi srpski samuraj koji je izvršio harakiri.“

„Smatrao sam logičnim da u završnom delu govorim o pokajanju i pomirenju. Na žalost, ako se ima u vidu činjenica da u haškom tribunalu niko, ali niko nije osuđen zbog zločinima nad Srbima, a bilo ih je mnogo, dok je oko 90 Srba optuženo po raznim osnovama za zločine nad ostalm narodima, te ako se jedino Srbija, kroz procese pred Sudom za ratne zločine u Beogradu, suočila sa Srbima, počinocima zločina nad drugim narodima, dok su ostali narodi zadržali stare narative, bojim se da se upravo to ne izrodi u neko novo pogibenije u nekoj budućnosti. No, kao i u svakom zlu, postoje pozitivni primeri čojstva, poput Srđana Aleksića ili Gorana Čengića, koji su spasavali narode drugih nacionalnosti, zaključuje gost „Srpskog svijeta“.

Ovo je samo osnovna informacija o „Knjizi o mržnji“, prvog takvog dela u nas, a ukupno sedme knjige našeg gosta. Mnogo više detalja, objašnjenja, primera, ilustracija – u „Srpskom svijetu“ sa dr Jovanom Ćirićem, sudijom Ustavnog suda Srbije.

Gordana Janićijević, autor i voditelj