(VIDEO) Rod, ne može biti rođeniji – to je moj sin

Piše: publicista Zorica Peleš

U pismu on spominje da mu je dolazio prof.Troicki iz Subotice i da mu je pokazivao pismo svoje supruge Lidije iz Odese. A u Odesi se tada nalazio prota Steva u velikoj humanitarnoj misiji. On je,kao izaslanik Crvenog krsta Kraljevine SHS, širom bratske Rusije nosio i delio pomoć bolesnom i gladnom ruskom narodu 9 . meseci.

Tamo je,po njegovom izveštaju našeg Crvenom krstu, u vreme te nezapamćene gladi umrlo 5 miliona ljudi. Razdelio je ukupno 50 vagona srpske pomoći,što u hrani, što u odeći i obući, što u lekovima. Lidija Troickaja je tim povodom pisala svom suprugu prof. Sergiju

Troickom u Suboticu, kako narod u Odesi protu Stevu „IZJEDNAČUJE SA SVETITELJEM…“

Ona nije mogla da pobegne odmah posle Oktobarske revolucije u Srbiju i ostala je u Odesi, ali joj je kasnije prota Steva pomogao da i ona dođe u Suboticu i pridruži se suprugu Sergiju i ćerki Ani,koji su uspeli da pobegnu 1920.godine u Srbiju.

Kada sam pročitala pismo rektora Mitrovića, pozovem broj 988. za obaveštenje o telefonskim pretplatnicima u Subotici,ali mi rekoše da nemaju ni jednog Troickog u evidenciji.

Onda u telefonskom beogradskom imenu pronađem ime ALEKSANDAR TROICKI i pozovem ga. Kada mi se javio gospodin Aleksandar, predstavim se i pitam ga da li mu je možda neki rod prof.Sergije Viktorovič Troicki.

Silno se obradovah,kada mi reče da je to njegov deda. Bio je izuzetno ljubazan i dao mi podatke i o dedi Sergiju i o babi Lidiji.

Na kraju, izvinjavajući mu se, stidljivo ga upitah : „Izvinite, imam jedno možda malo previše lično pitanje za Vas. Da Vam nije možda neki rod ovaj mladi teniser Viktor, koji je počeo da pravi nekako stidljivo, nenametljive, prve korake na teniskoj sceni?“ Gospodin Aleksandar se od srca tako slatko nasmejao i rekao mi ushićeno:“ Draga gospođo Peleš,

ON MI JE ROD – NE MOŽE BITI ROĐENIJI – TO JE MOJ SIN“! Bila sam oduševljena kada sam ovo saznala i kasnije sam to negde u novinama i objavila.

Sećam se , da sam se dosta kasnije čula sa Viktorom, baš kada je stigao iz Moskve gde je bio osvojio tada „KUP KREMLJA“, 2010.godine. Čestitala sam mu od srca i rekla mu da bi njegov pradeda Sergije bio posebno ponosan na njega, kao i prababa Lidija.A on mi je tada s ponosom rekao:“ JA SAM SRPSKI RUS“!

Viktor , je poput Noleta, sjajan čovek, divno vaspitan i velikog srpsko-ruskog srca. Njegova divna mama Mila mi je jednom prilikom rekla. „Vaspitavali smo Viktora suprug i ja tako naglašavajući mu da pre svega treba da bude DOBAR ČOVEK“. I Viktor jeste zaista DOBAR ČOVEK, a to je ono najvažnije što svi treba da budemo.

Prof.Sergije Viktorovič Troicki i prota Steva bili su prijatelji još iz Carske Rusije, gde je prota Steva završio čuvenu Kijevsku Duhovnu akademiju (1894-1899) odakle potiče i ova njegova prekrasna fotografija (1895) iz Kijeva na koricama moje knjige. Prof.Troicki je predavao jedno vreme u Subotici na Pravnom fakultetu, gde je bio i dekan, a kasnije je predavao na Pravnom fakultetu u Beogradu i Pravoslavno – bogoslovskom fakultetu, čiji je osnivač i prvi dekan bio prota Steva. Njih dvojica su bili najveći darodavci Biblioteke Pravoslavno – bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Srpski narod treba da bude beskrajno zahvalan prof.Sergiju Viktoroviču Troickom , jer je on jedini kod nas (još između dva svetska rata) izučavao „NOMOKANON – ZAKONOPRAVILO – “ SVETOG SAVE.

NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA!

U dopunjenom izdanje ove moje knjige pišem o porodici Troicki i naravno o našem Noletu, jer prota Steva je uvek želeo da „SRBIN IMA ŠTO DRUGI NEMA“ , A SRBIN IMA NOLETA – SVETSKOG A NAŠEG“

Piše, publicista Zorica Peleš, biograf prote Steve Dimitrijevića

Priredila Srpska istorija