(VIDEO) O mauzoleju odlučuje država

Mitropolit Danilo je predložiio da se postojeća kapela uklopi u mauzolej ili da se mauzolej podigne pored kapele. Ovakvo rešenje crkva prihvatila i time bi „sve ovce bile na broju, a i vuci siti“.

Na sastanku sa predsednikom Skupštine Crne Gore Veljkom Milatovićem, održanom 26. marta 1969. godine, mitropolit Danilo je prvo obavestio domaćina „da je poslednjih dana u Cetinju doživio puno neprijatnosti“, a onda je pomenuo demonstracije od 17. marta „protiv njegovog stava i stava Svetog arhijerejskog sinoda“, rekavši „da se osjeća kao da nije građanin ove zemlje zbog stvorene mu atmosfere u Cetinju“. Kazao je za demonstracije da su bile „unaprijed organizovane“ i zbog svega toga je „od predsjednika Milatovića tražio zaštitu ličnosti i položaja koji pokriva“.

U nastavku izlaganja mitropolit Danilo je „istakao da ga niko od strane Skupštine opštine Cetinje, koja je 9. decembra 1968. godine donijela odluku o podizanju mauzoleja, nije konsultovao niti obavijestio, već da je obaviješten iz dnevne štampe i od privatnih lica“. On je onda o tome obavestio Sveti arhijerejski sinod koji je 13. marta „donio zaključak da se postojeća kapela na Lovćenu ne ruši“.

„Ovom prilikom“, navedeno je u zabelešci sa ovog sastanka, „Mitropolit je obavijestio da je zaključak Sabora slabo formulisan, tj. da se Sabor ne protivi izgradnji Mauzoleja na Lovćenu već se protivi rušenju kapele. Zatim je Mitropolit dao predlog da se postojeća kapela uklopi u Mauzolej ili Mauzolej podigne pored kapele. Istakao je da bi ovakvo rješenje crkva prihvatila i da bi on lično uticao na Sabor i sinod za jedno takvo rješenje. Zatim je dodao da ako bi se prihvatilo predloženo bile bi ‘ovce na broju i vuci siti’.“

Kazao je mitropolit Danilo da mu se „imputiraju razne priče“, da „prima anonimna prijeteća pisma u kojima se vrijeđa kao čovjek i mitropolit“, da je „Sinod i u intervenciji kod Komisije za vjerska pitanja i na drugim mjestima svaljivao svu krivicu na njega, kao da sve potiče od njegove inicijative i pripisuje se na njegov račun, te da je zbog toga i takvog stava upoznao patrijarha Germana“.

Mešanje u stvari države

Velizar Perunović je obavestio mitropolita Danila da je Komisija za vjerska pitanja „zauzela stav i odgovorila na pismo Sinodu“.

„Direktno pravo na odlučivanje u pogledu Mauzoleja je pravo naroda Crne Gore“, rekao je Perunović i nastavio: „Pismo Sinoda Komisiji je miješanje u stvari države. Pismo je uvredljivo na nekim mjestima gdje se prave insinuacije na postupke okupatora iz 1916. godine.“ „Ja sam iznenađen vašim člankom u „Pravoslavlju““, rekao je predsednik komisije, na šta je mitropolit odgovorio: „To je kondicional“.

„Pitao se da li je sve to što se zbilo u Cetinju diktirano odozgo ili je to nečija tendencija, ističući da i pored svega toga on neće umanjiti nastojanja za dobre odnose crkva – država u Crnoj Gori … te da on lično nema što više da radi po pitanju Njegoševa mauzoleja; predmet-problem je prenijet na Sinod Srpske pravoslavne crkve, i on /Mitropolit/ je dao svoju riječ a ako se ne nađe rješenje između Skupštine opštine Cetinje i crkve problem će riješiti treće lice“, navedeno je u zabelešci.

Onda je predsednik Veljko Milatović „govorio Mitropolitu o njegovoj punoj ličnoj slobodi koja mu je zagarantovana i kao čovjeku i kao predstavniku crkve“, a potom „istakao da se ne slaže sa nekim vidovima reagovanja na stav crkve prema podizanju Njegoševog mauzoleja, ali da je takva reakcija izazvana“.

Po Milatovićevom mišljenju, „našem društvu nije do svađe sa crkvom i da se ne osporava pravo Sinoda da daje svoje mišljenje ali da (Sinod) ne može biti i arbiter po pitanju podizanja Njegoševa mauzoleja. Istaknuto je da je društvu stalo do dobrih odnosa a da Sinod snosi punu odgovornost za štetne posledice koje su nastale i koje mogu nastati u daljim odnosima i da je Mitropolit svojim izjavama sipao ulje na vatru a da je crkva, i njeni predstavnici, pitanje Mauzoleja prenijela na politički teren“.

Predsednik Skupštine Crne Gore je dalje rekao da je pismo Sinoda sadržalo „neke uvredljive izjave kao i mitropolitove izjave date u javnosti“, a onda naglasio „da su Sinod i mitropolit u pismu i izjavama bili ultimativni i da su u izjavama bili nekontrolisani pa se nije trebalo čuditi da takve izjave izazovu emotivne reakcije koje je mitropolit doživio u Cetinju“.

Na reči mitropolita Danila da će „demonstracije u Cetinju napraviti dosta štete posebno u inostranstvu i da će to koristiti emigracija i raščinjeni vladika Dionisije u SAD, Vurdelja u Trstu i drugi“, predsednik Milatović je „rekao da to što će reći inostranstvo odnosno emigracija za naše društvo nije bitno niti se njihovim stavovima pridaje značaj“.

„Istaknuto je“, navodi se u zabelešci, „da je Sinod po konkretnom pitanju izazvao gnjev kod naroda“ i da su „postupci Mitropolitovi izazvali mnoge stvari“, posle čega je Milatović „govorio da je suvereno pravo naroda Crne Gore da po konkretnom pitanju odlučuje a da je crkva pokušala miješati se u samoupravna prava društveno-političkih zajednica odnosno države“.

„Nesmotrena reagovanja će se eliminisati“, rekao je Milatović i zatražio da „mitropolit sa svoje strane ne stvara zlu krv, kontroliše svoje izjave i ne vrijeđa vlast“.

„Posebno je predsjednik Milatović naglasio“, navedeno je u zabelešci, „da je akcija oko podizanja Mauzoleja započeta 1954. godine, i da je odluka Skupštine opštine Cetinje samo produžetak te akcije i da ona nije niti ima anticrkvene i antireligiozne inspiracije, već humane i kao dug prema velikom Njegošu, i da je Republika saglasna sa odlukom Skupštine opštine Cetinje“.

Na kraju ovog zanimljivog dijaloga „Mitropolit Danilo je govorio o nekim pričama u Cetinju, npr. da je kapela na Lovćenu gomila kamenja kralja Aleksandra i da su takve priče crkvu izazvale, zatim da se provokativno postavio na dan demonstracija u Cetinju i slično“.

Pošto je i predsednik Milatović „ponovio svoje tumačenje“, sagovornici su se tog 26. marta 1969. godine rastali u 12.05 časova.

Ako sudimo na osnovu druge zabeleške, razgovor mitropolita Danila i Velizara Perunovića, predsednika Komisije za verska pitanja SR Crne Gore, imao je oštriji ton.

Na samom početku mitropolit je rekao: „Na zvaničnim skupovima neću na moju ličnost da se niko baca blatom, pa ni predsjednik Opštine, niti kao na Toma Đakovića niti na mitropolita crnogorsko-primorskog. Neka me ostave na miru. To što sam radio i pisao radio sam kao mitropolit. Neću da mi šalju anonimna pisma i prijeteća. Ko digne ruku na mene i ja ću se braniti i ako se fizički nikad nijesam obračunavao.

Mene u Cetinju prijete i priređuju mi neprijatnosti. Ako ne mogu ostati u Cetinju ja ću se osloboditi položaja koji pokrivam. Ne radi se tako, nagovorili su djecu da demonstriraju protiv mene pa se onda izvinjavaju. Seljak iz Bjeloša dan prije demonstracija rekao je mojima u Družiće da će biti demonstracije, da će mi oskupsti bradu, obrijati me i sl. Ako je odluka o Mauzoleju donijeta trebao sam biti obaviješten jer sam predstavnik crkve. Tako se ne radi… Ako Srpska pravoslavna crkva promijeni stav po pitanju kapele na Lovćenu i ja ću se pomiriti. O tome ja više neću ništa da razgovaram“, rekao je mitropolit Danilo i stavio do znanja:

„Ja sam sin ove države. Bio sam saradnik ujedinjenja ove zemlje. Ja ću isto i dalje voljeti ovu zemlju. Ako se mi ne pogodimo biće trećeg koji će stvar riješiti. Po logici Cetinja ja bih trebao da prekinem sve odnose sa državom i čitavom Jugoslavijom.“

Izvor: novosti.rs

Pročitajte još:

(VIDEO) Cetinje se plaši mitropolita