(ВИДЕО) Хрвоје Класић о догађајима на Цетињу: Тресла се гора родио се миш
1 min read
„Након слетања хеликоптера на Цетиње, сви су отишли кућама. Данима се причало биће свега на Цетињу, а није било ничега. Драго ми је што је тако било. Каквих демонстрација буде због бенигднијих ствари у Европи, мислим да је устоличење на Цетињ у ствари прошло јако добро“, изјавио је Хрвоје Класић, професор историје на загребачком Филозофском факултету.
Класић тврди да (тзв.) ЦПЦ никада није ни постојала. „Правно и чињенички, ЦПЦ никада није ни постојала. Митрополите црногорско-приморске именовао је човек у Србији, односно патријарх Пећке, па касније СПЦ“, наводи Класић.
„Смешно је када чујемо Мила Ђукановића, као бившег комунисту, не знам да ли је у међувремену постао верник, да се залаже за оснивање (тзв.) ЦПЦ. Политика не може да оснује цркву, то раде верници и верске институције“, додаје Класић, као и то да су Цетињани једини којима смета великосрпска политика.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Habla vam gospodine na lepim recima ali ne radi se o mome ocu vec je ovo citat iz knjige „PRISJECANJA I ZAPISI“ doktorke Desanke Kosanovic- Cetkovic. Ovaj citat u najkracim crtama objasnjava identitetsko pitanje ( bez zelje da ikoga uvredim) velikog broja gradana Crne Gore. Ja sam mnogo mladji ali ovoj citat prosto budi svest coveka da stane I zamisli se malo zato sam ga I napisao. Bilo je mnogo Nikola Cetkovica I u pravu ste zbog takvih ljudi mi I jesmo Srbi bili I bicemo. Vama zahvaljujem na svemu izrecenom I Izvinite na digresiji. Zelim vam sve najbolje.
… Dalje će još da kaže ovaj Hrvat, ovaj junak, koji ne jebe živu silu, nije mu prvi put da skandalizuje hrvatsku javnost: “ … Kako onda to da nikome i ništa nije smetalo u Podgorici prilikom dočeka srpskog Patrijarha!? … Samo cetinjanima na Cetinju … “
Inače, ustašija mu stalno preti smrću, ne haje : “ Svi znaju, nema nikakvih nedoumica u struci, u svetskoj nauci, da Srbi od najranijih dana predstavljaju neupitnu većinu na dalmatinskoj obali, otocima i u zaleđu, i to sve od Tršćanskog zaliva do Peloponeza! …“ Još i : “ … Ne bi bilo današnje Hrvatske da nije bilo Srba i Srbije“!!!
Hvala mu na tome! Na istini.
Rijetkom ovom čovjeku.
… Blagoš Hrvatskoj kada ga ima takvog.
Da li je protokolom predviđen Milov odlazak u Pakoštane da položi vijenac na spomenik pravosnažno osuđenom teroristi Miru Barešiću?
„O, Bože, o, Madona“! – kako bi rekao filozof iz Krimovice.
Od nekadašnjeg mrzitelje šaha zbog šahovnice, do ustašoidnog poklonika!…
Psihološke metamorfoze i lomove u svjiesti ovog nepomenika ne bi mogao objasniti ni prof. dr Vladimir Gruden!
U ime Oca i Sina, Brata i Strine! Aleluja! Amin!
Ima li ko Šukovićev broj da mu ovo pošaljem?
Milašu ne treba crkva ali mu treba zemljište koje je vlasništvo spc a on bi to da unovči kao i sve ostalo što je pokrao.
Je li ovo cula Jelusicka i ostali urasi koji bi da uvedu Mirasa tamo dje mu je zabranjeno da udje.Nije crkva partija da u nju ulazi kako oce i kad oce.
Чудан прелом у глави класића који је био један од потписника петиције 88… изгледа да се ресетовао на фабричке мере… Честитам му, један од ретких историчара који објективно сагледава догађаје из прошлости наших народа
„Crnogorsks Pravoslavna Crkva“, CPC, je kreirana (ovo CPC, ako se čita ćirilično, to je akronim za Srpsku Radikalnu Stranku), dakle kreirana je od strane Vatikana i nadasve američke Administracije, sa ciljem razbijanja pravoslavnog (srpskog) korpusa u Crnoj Gori.
Naravno Vatikan i Ameri su pošli u zsjedničku borbu iz različitih interesa.
Vatikan ima vjekovni cilj, od svetog Rimskog carstva, Krstaških ratova, do današnjih dana, tendenciju širenja na istok, (Drang nach Osten) i unijaćenje (pokatoličenje) pravoslavnog prostora i žitelja na njemu.
Amerika već iz geopolitičkih i geostrateških ciljeva nastoji da se oružjem i vojnom silom približava Rusiji, uništavajući pravoslavlje na Balkanu, čiji su Srbi glavni predstavnici.
Uništenjem pravoslavlja u CG i Srbiji, bio bi to važan pobjednički segment u ratu protiv Ruske Pravoslavne Crkve, koji je Amerika najavila kao prioritetan cilj u budućem napadu na Rusiju.
Najbolji istoricar na Balkanu.
Uz njega takodje Hrvati Markovina i Jakovina.
Realni pogotovo o istoriji 20 vijeka,NDH,Titu,Jugoslaviji,komunizmu…
I Hrvati imaju svoje Rakovice i N.Adzice,ali nisu relevantni pa gostuju po opskurnim tv i portalima sa Mirasem i sl.
Još je objektivniji prof. dr Tvrtko Jakovina koji svojim studentima na Zagr.Sveučilištu tumači, da nije Srbila stvorila Kraljevstvo Slovenaca Hrvata i Srba, države Hrvatske danas ne bi postojalo. Ako bi i ostao neki rudiment raspale KuK, bio bi to djelić teritorija sa Hrv.Zagorjem, Zagrebom, Karlovcem, Gorskim Kotarom i, eventualno, uskim koridorom izlaska na more u Sušaku.
Ne i samo svojim studentima …
O tome i pišu. O jednoj drugoj istoriji Balkana, pre svega istoriji modernog doba.
Ova tri nevjerovatna mlada čovjeka, izuzetno me raduje da ih vas dvojica znate, nesustalo svjedoče istinu o sebi, ali i o nama!
Đe stignu, a stižu, čak i na kanalu Javnog servisa. Ne libe se, a pouzdano znam da su stalno pod pretnjama.
Uostalom, pričam bezveze, pa sam je Jakovina na tv govorio o pretnjama koje mu svakodnevno upućuju hrvatski domoljubci.
Имамо и Чедомира Антића,Ковића, Стаматовића, Ристића… Раковић је одличан историчар који је детаљно скенирао црвене усташе у ЦГ…Аџић није историчар него правник колико знам….Не мешамо бабе и жабе…
„НИКОЛА, ТИ ВЕЛИШ ДА СМО МИ СРБИ. ПА, КАКО СМО МИ СРБИ МОГЛИ РОДИТИ ЂЕЦУ ЦРНОГОРЦЕ? РЕЦИ МИ, НИКОЛА, КАКО?“
А ОТАЦ МИРНО ОДГОВАРА: „ДАНИЦЕ, МИ СМО СРБИ, А РОДИЛИ СМО СЛИЈЕПЕ ПОСЛУШНИКЕ. ПЛАЧИМО, ЈАДНИЦЕ, ПЛАЧИМО!“
Како је Озна преводила/претварала Србе у Црногорце,одмах након завршетка Другог свјетског рата у својој књизи „Присјећања и записи“ описала је чувена београдска љекарка и професорица на тамошњем Медицинском факултету, др Десанка Косановић-Ћетковић
У својој књизи она је описала како је њен отац Никола Ћетковић, после Другог свјетског рата, од стране Озне примораван да се пише као Црногорац.
„Већ 1945. године почела је замјена личних карата у Београду, а на основу раније подијељених формулара, у којима је свако, поред осталог, требало да наведе своју националност. Управо тада настају велики проблеми у мојој породици.
Старији брат и ја смо били комунисти, учесници НОБ логораши. Било нам је јасно да ми као чланови КПЈ можемо бити само Црногорци.
Тако смо се и изјаснили у формуларима и без проблема брзо добили личне карте у Ознином одјељењу у Чика Љубиној улици.
Послије неколико дана, на исто мјесто дошао је и наш отац Никола Ћетковић, стар 62 године и умјесто личне карте добио – 15 дана затвора! Наиме, он се изјаснио да је Србин и надлежни официр му није дао личну карту, јер он не може бити Србин, него Црногорац рођен у Подгорици. Отац није хтио да одступи од своје изјаве, тврдио је да је од дјетињства знао да је Србин, да је зато децембра 1915. кренуо преко Албаније до Крфа и даље.
Мој отац је 1909. године у Бечу завршно студије и могао је мирно да сачека аустријску окупацију Црне Горе и да, као њихов студент и полиглота, добије високо звање, као и личну сигурност, али он је, као патриота и Србин, кренуо са српском војском и њеном судбином.
Говорио је официру Озне да се отац српске династије Немања родио као и он – у Подгорици, у Рибници на Зети, и да је Немањин син Свети Сава основао прву српску архиепископију.
Но, то није било довољно, па су Николу Ћетковића затворили у Ознин затвор, гдје је на голом бетону одлежао пуних 15 дана. Официр га је свакодневно изводио на саслушање и питао: Јеси ли ти Никола Ћетковићу Црногорац или Србин? Мој отац је на то одговарао стиховима Његоша и краља Николе о српству.
Послије одлежаних више од двије недјеље у затвору, дата му је лична карта у којој је ипак стајало да је он, Никола Ћетковић – Србин.
Ми, његова дјеца, нијесмо одобравали његово држање у Озни, нити његово србовање, јер су нама као комунистима, одмах били јасни Ђиласови ставови о црногорској нацији.
Био је хладни зимски дан 1946. године и сви смо сједјели у трпезарији која се једина и гријала, а ми дјеца се спремали за испите. Тада је наша мајка прекинула мртву тишину и саопштила да ће се писати као Црногорка. Она је знала и осјећала да је очев став веома много нашкодио нама као комунисти-ма и хтјела је да нас заштити од даљих немилих посљедица. Отац је био изненађен, али не и поражен. Нагло је устао и обратио се мајци хладним гласом да она од сјутра неће више бити његова жена.
Мајка је добро знала да отац неће промијенити свој став, па га је, измијенивши тактику, умиљато упитала: „Никола, ти велиш да смо ми Срби. Па, како смо ми Срби могли родити ђецу Црногорце? Реци ми, Никола, како?“
А отац мирно одговара: „Данице, ми смо Срби, а родили смо слијепе послушнике. Плачимо, јаднице, плачимо!“
Наш отац Никола Ћетковић умро је 1957. године пред други послијератни попис становништва. Са прекорним сјећањем на наш бојкот оца и наше тадашње национално опредјељење, ми његова дјеца, спонтано смо се изјаснили као Срби.”…
Miroslave, Brate Nas….
Veliko Postovanje i Hvala Vasem Ocu Nikoli….
(Pamtim i Ja Ne-Mali Broj Takvih Plemenitih Oceva)….
Koji je Ostao „Zadrt“ i Bez-Kompromisan u Svojem SrBstvu….
Sto je Tako Plemenito Vaspitavao Svoju Djecu….
Da Pamte Ocevu Patnju…. Da Ne Zaborave Ocevu Istinu….
I da se „Spontano“ Izjasne i NE ZABORAVE da su SRBI….
Zivjeli smo „Zabranjena“ Vremena…. Ali….
Nisu Nam Oduzeli Svijest, Savjest, Istinu…. Da smo SRBI….
Da smo Djeca Svojih Oceva, Djedova i Pradjedova….
SRBSTVO SE VASPITAVA U KUCI…. U PORODICi….
Hvala Vam za Ovu Lijepu i Toplu Pricu Ljudskog DOSTOJANSTVA….
Slava i Hvala Viteskom Srbinu i Vasem Ocu Nikoli Cetkovicu….
ZBOG TAKVIH SMO I MI DANAS SRBI…. Zivjeli, Rode Moj….
I neutralni ljudi koji nešto znaju o religiji govorenam otvoreno da neka skupina ne može biti icrkva ako nije kanonski utemeljena.