ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО/ФОТО) У Тивту обиљежена 24. годишњица почетка злочиначког НАТО напада: Владика Методије служио помен погинулима

1 min read

Фото: ИН4С

Двадесет и четврта годишњица почетка НАТО напада на тадашњу Савезну Републику Југославију (СРЈ) 1999. године, обиљежена је данас у Тивту у организацији Свештене царске лавре манастрира Светог Архангела Михаила на Превлаци.

Владика будимљанско-никшићки Методије са свештенством,служио је у превлачком манастиру литургију и парастос свим жртвама НАТО бомбардовања.

„Крст носити нама је суђено, страшна борба са својим и са туђином. Вијенац тежак, ал’ је воће слатко, васкрсења не бива без смрти“, цитирао је Владика Методије и додао да се исте поруке нама шаљу вјековима. Како додаје, остаје сјећање годишњице од прије 24 године напада од стране НАТО агресора, на слободну земљу, народ, али и невину дјецу коју су убијали.

„Било је тада оних са најтањим моралом, који су злочинцима помагали да разоре и да уништавају ову земљу, а на подмуклији и перфиднији начин су наставили то уништавање, разоривши потпуно ову земљу и појели су и земљу испод себе. Али као што је увјек златна нит вјере, идеја слободе и највећег дара који је Бог дао човјеку, дао му је право да постане Бог по благодати, јер је човјек створен по лику Божијем. Не бојимо се оних који убијају тијело, а душу нам не могу убити, него да се бојимо Бога, који има власт и над душом и над тијелом“, додао је Владика Методије.

 

Након тога, на градском гробљу Брдишта у Тивту приређен је помен Тивћанима страдалим у ратним дејствима – припаднику 63. падобранске бригаде Марку Аврамовићу који је погинуо 1999. у борбеним дејствима на Косову и Метохији, као и припаднику Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије Драгану Бјелановићу који је живот на Косову и Метохији изгубио 1998.

Обиљежавању 24. годишњице НАТО бомбардовања присуствовали су амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслеников, генерални конзул Србије у Црној Гори Мићо Роговић, градоначелник Тивта Жељко Комненовић, те предсједник Скупштине Општине Тиват Миљан Марковић.

„Култура сјећања је веома важна и важно је опростити. Али, важно је и не заборавити. Дошло је време да институције присуствују и полажу вијенце том догађају. Радује ме присуство дипломата из Руске Федерације, Републике Србије“, рекао је Комненовић додавши да се нада да ћемо се и наредних година окупљати и његовати традицију сјећања, јер се жртава морамо сјећати, како налаже хришћанска традиција и помолити се за све оне који живот дадоше тих година на Косову и око Косова.

„Хтео бих да Вас подсетим да тачно пре 24 године, руски премијер, Примаков, је оборио авион изнад Атлантика не желећи да слети у САД кад је сазнао да је нападнута Југославија. То је био узнемирујући знак да нешто не иде добро у свету. Током следеће 24 године, Русије покушава да свет створи праведнијим“, рекао је Маслеников захваливши се присутнима.

Вијенац на гробове страдаллих Тивћана положила је делегација овдашњег ОБНОР-а, војничку почаст Аврамовићу и Бјелановићу исказали су и униформисани припадници Удружења војних ветеран тадашње Војске Југославије, а међу којијма је био свештеник Миајло Бацковић који је крајем деведестих био припадник специјалне јединице ВЈ – 63. падобранске бригаде у Нишу.

Обраћајући се окупљенима међу којима су били и родбина и пријатељи погинулих Аврамовића и Бјелановића, Бацковић се подсјетио заједничких тренутака проведених са Аврамовићем у тој јединици и нагласио да „наша слобода коју смо сви осјетили 30. августа 2020. није слобода коју су донијеле литије“.

„Литије су биле само врхунац и круна побједе оне борбе која је трајала и прије Другог свјетског рата и послије, до данас. Зато смо захвални и Драгану и Марку и свим другим борцима који су своје животе положили да би ми данас уживали у овој слободи. Чекали смо дуго ту слободу која је напокон дошла и хвала Богу што смо ми та генерација која је осјетила слободу у којој смо сви исти, гдје нема грађана издајника и грађана другог реда, него смо сви исти – држављани ове земље, сви њени синови и кћери, потпуно слободни“, истакао је Бацковић, додајући да ордење које носи он и остали ратни ветерану ВЈ из сукоба са НАТО 1999. није лично њихово одличље, већ да оно припада и свим њиховим палим саборцима који су у тој борби положили своје животе.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *