• Издвојено

(ВИДЕО/ФОТО) На данашњи дан рођен Витез са Кошара – Предраг Пеђа Леовац

1 min read

5 година ‎ ИН4С

На данашњи дан 20.12.1975. године рођен је Витез са Кошара – Предраг Пеђа Леовац.

Предраг Пеђа Леовац (Фото: Културни центар "Предраг Пеђа Леовац")

На данашњи дан 20.12.1975. године рођен је Витез са Кошара – Предраг Пеђа Леовац.

Као рођени Пљевљак, из честите породице Леовац и краја за који је био везан, носио је оно најбоље чиме наш човјек плијени. Страствени заљубљеник у дисциплину тијела и психе, беспрекорно је завршио Војну академију. Прво запослење добија на Косову и Метохији, на позицији командира вода за интервенцију 53. граничног батаљона Приштинског корпуса, бранећи границу од агресора. По свједочењима колега и сабораца, Пеђа је био онај херој хришћанског духа који се није штедио за ближњег.

Овај рођени Пљевљак, остаће упамћен као један од најзнаменитијих јунака епске битке за Кошаре и генерално, рата на Косову и Метохији 1998/1999. године.

Био је омиљени друг, саборац, старјешина. О његовом чојству и јунаштву се и данас увелико прича. Памтиће се Пеђин повртак на Косово и Метохију након рањавања, када се, иако недовољно опорављен након што му је гелер мине нанио тешке повреде у предјелу вилице на Свету Петку (27. октобра 1998. године), вратио међу своју војску. Такође, памтиће се и његов однос према својој пушци – по коју је пошао усред минског поља, изашао са њом, више пута је очистио и наставио бој.

О каквој се несвакидашњој личности радило, можда нам и најбоље говори чињеница да му је, након погибије, војска подигла спомен обиљежје у тренутку док рат још увијек траје. Наиме, у рејону карауле Ћафа Прушит, његови ратни другови су обиљежили један извор са којег је Пеђа често пио воду и именовали га управо по њему.

Подсјетимо, Пеђа Леовац је био и активни спортиста: трчао је Београдски полумаратон и маратон, био је мајстор реалног аикида и један од омиљених ученика покојног Љубе Врачаревића – оснивача реалног аикида и мајстора Соке 10. дан, генерала руске армије и човјека који је обучавао велики број војних и полицијских специјалних јединица, као и личну гарду многих истакнутих личности и државника.

У антитерористичкој борби на Кошарама, 14. априла 1999. године, херојски је погинуо официр Војске Југославије, потпоручник Предраг Пеђа Леовац. Код граничног камена Ц-4, дао је живот за Отаџбину којој је посветио све. Прича о Пеђи није класична приповијетка о јунаку из богате националне историје. Он је својим животом, у нашем времену, истински доказао да горостаси људскости, морала и витештва постоје.

У сукобима са агресором, у рејону карауле Кошаре, Леовац бива смртно погођен снајпером. Метак му је завршио у врату, прекинувши ланчић са крстом. Његови саборци су га на шаторском крилу донијели до карауле, а на путу према Ђаковици је душу предао Господу, да стане у ред косовских витезова који су га дочекали шпалиром за јунака достојног свог „мача“.

Његов лик и дјело су заувијек постали дио славне историје мученика за Косово и Метохију, али и примјер за нека будућа покољења. Наративом Његоша речено, благо Пеђи који довијека живи, имао се рашта и родити!

ВЈЕЧНА ТИ СЛАВА И ХВАЛА ЈУНАЧЕ!

ВИТЕЗУ СА КОШАРА

Предрагу Пеђи Леовцу

Брате, вечерас ти се враћам на Кошаре,

Видиш, рана ми се скоро замладила,

И на лицу ми се не познаје ништа,

Метак ме не хтједе

А рана ће некад

Бити само спомен са бојишта.

Тамо се гине и ја морам ићи,

А тебе брате, ако ко упита,

Ако се не вратим, што сам тамо био,

Реци му да сам пао чувајући

Моју Тикову и твоја Корита.

Брате, вечерас ти се враћам на Кошаре,

Да видим хоћу ли ког живог затећи,

Јер српски официр битку не напушта,

Идем, па кад ћу преко Метохије,

Потпуно сам пјешке прећи.

Дођох само да видим мајку,

И браћу и оца

И ове крушке дивљаке крај пута,

Да моја душа, сјутра, кад је пустим

На Кошарама или на Паштрику,

Случајно негдје не залута.

И оде полако преко ливаде,

Између храстова, стазом, кући.

Последњи зраци мартовског сунца

Над Љубишњом су умирали

Његово лице милујући.

И данас послије толико љета,

Од кад је погинуо од Арнаута

У љутом боју, јуришајући,

Погледах према његовом гробу,

Па пут његове куће старе

И чух како ми мирно говори

Ко да је пошао да бере јабуке:

Брате, вечерас ти се враћам на Кошаре.

 аутор пјесме: Рајко Палибрк

Прочитајте ЈОШ:

Прије 665 година умро Душан Силни: Краљ Никола видио себе као обновитеља славног Српског царства

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: