(ВИДЕО) Драгана Д. Мирковић, аутор химне литија у Црној Гори: Пишем пјесме које користе људској души

Драгана Д. Мирковић је дизајнер звука, пјесник, текстописац, композитор и извођач, укратко, комплетан аутор. Почела је да пише у четрнаестој години и већ прва пјесма „Помози, Боже“, била је посебна.

– Најпре због тога што до тада још нисам била крштена, и ништа нисам знала ни о вери ни о Богу, коме сам се обраћала.

Била је то Драганина прва молитвена пјесма, дуго и једина са духовном тематиком.

– Пролази више од 20 година. Моје здравствено стање се погоршава. Доктор не даје оптимистичне прогнозе, и тада схватам да само Бог може да ми помогне, и да Он има задњу ријеч. Дивна народна изрека каже „без невоље нема богомоље“, па је спознаја да ипак има ко да ми помогне, за мене била прекретница у животу. Окрећем се Богу и нашој православној вјери, тако да се убрзо „поново рађам“, сада већ духовно, прича нам Драгана.

Са духовним буђењем почињу да се мијењају и њена интересовања.

– Трагајући за дубљим смислом живота, пожељела сам да пишем пјесме које би носиле добре поруке људима и користиле њиховој души.

Жеља је постала стварност, а да ли сам успјела у томе, вријеме ће показати.

Прву званичну, сачувану духовну пјесму написала је за другарицу, која је боловала од тешке болести, а силно је жељела да се замонаши.

– Из жеље да је обрадујем настаје песма „Невјеста Христова“. После ње је услиједила и пјесма „Деца Неба“, која је, од свих најслушанија, а препјевана је на неколико страних језика.

Драгана је вођа хора манастира Пресвете Богородице Тројеручице који данас броји 20 чланова, чак и цијелих породица, тако да најмлађи члан хора има само 2 године, а најстарији 72.

– На наступима смо и бројнији. Ту нам се придруже и остала дјеца из манастира, која знају све наше пјесме, јер игуманија нашег манастира, мати Злата, каже “Треба да пјевају сви који пјевају срцем“. Изводимо и снимамо углавном моје ауторске пјесме, али понекад изводимо и пјесме других аутора.

Пјесма  „Не дамо светиње“, постала је незванична химна народног покрета за одбрану православних светиња у Црној Гори и симбол протеста.

– Прича је врло необична…Рефрен за пјесму настаје на Видовдан 2019. године на Михољској Превлаци, гдје се вјерни народ већ више од два мјесеца борио да им власти не сруше крстионицу. Дакле, рефрен настаје много прије Литија, јер у мојој глави и у срцу само одјекује „Не дамо Светиње!“

– А онда, након неколико мјесеци, рекла сам сада већ блаженопочившем Митрополиту Амфилохију да имам рефрен за пјесму „Не дамо Светиње“, и да ми је потребна помоћ да завршим цијелу песму. Он ме само погледа и рече: „Даће то теби Господ“.

И дао јој је Бог.

– У децембру прошле године, за вријеме црквено-народног сабора у Никшићу, дође ми помисао да пјесма мора да се заврши што прије. Од тад сам данима интензивно радила на њој и, наравно, након што је преслушала мати Злата, игуманија манастира, рекла је да се пјесма мора снимити што пре, јер спот мора да буде готов за 5 дана. Пјесму почињемо да вјежбамо 1. јануара, а у јавност излази већ на Бадњи дан.

“Не дамо светиње”, била је спремна и као створена за народне литије које су се сливале улицама Црне Горе.

– Када је пјесма увелико заживела у јавности, тек тада сам се сјетила да у јуну месецу никако нисам могла да знам да ће за шест мјесеци почети борба за очување светиња и да ће главна парола народних литија бити управо реченица „Не дамо Светиње“.

И баш за ту, посебну духовну творевину, Митрополит Амфилохије Драгану је одликовао орденом са златним ликом Светог Петра ИИ Ловћенског Тајновидца.

Питамо је какав је осећај чути десетине хиљада људи који у исти глас изводе њену пјесму у тако важном тренутку за наш православни народ?

– Свако извођење те пјесме носи неко ново осјећање. Приликом додјеле Ордена уочи празника Светога Саве, пјевали смо је заједно са неколико хиљада људи. Било је веома дирљиво. Међутим, ни учешће у Светосимеоновској Литији никада нећу заборавити. Процјењује се да је на Литији било више од 100.000 људи. Док сам молитвено ходала улицама Подгорице заједно са осталим народом, у мени су одзвањале ријечи наших пјесама: „Не дамо светиње“, „Молитва Светима за спас светиња“.

– Народ је ишао у молитви, миру и тишини, док сам ја запјевала из свег гласа и као да сам тек тад и сама доживела пуноћу порука ових пјесама, и схватила зашто баш те ријечи, музика, ритам… Заиста, ја сам била само проводник који је требало да пренесе то што ми је од Господа дато.

Најлепше пјесме заокружене су у књизи „На крилима вјере“.

– Настала је из жеље да забележим поједине животне тренутке, дивне сусрете са људима, путописе по светим мјестима. Пошто ми је стих ближи од прозе, писање се спонтано преточило у пјесме. Могу рећи да је то добар дио моје аутобиографије писане у стиху. Настављајући у том духу, написала сам још две књиге поезије: „С надом према Небесима“ и „Задобијање вјечне љубави“, које тек треба да се објаве.

Поред духовних, Драгана пише и компонује и забавне пјесме, које ће се, како каже, ако Бог да, тек појавити у јавности.

– Вјерујем да ће и оне наћи своју публику и загријати нечија срца.

Прва међу једнакима је и у православној групи „Талита куми“, која такође изводи и снима њене јпесме. Са једном мисијом.

– Да овим пјесмама понудимо другачије садржаје, прије свега омладини, кроз модерне мелодије и ритмове, који су њима блиски, како бисмо кроз наше песме ширили вјеру, наду, љубав и радост.

Извор: 24 седам

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: