• Насловна
• Топ 0

(ВИДЕО) Цијели Вучићев говор у УН: Предсједник Србије рекао све о стању на Косову и Метохији, сукобима у свијету и страшним проблемима данашњице

1 min read

1 седмица ‎ ИН4С

Александар Вучић

И УН није реликт прошлости, већ компас за будућност

– Данас, 80 година касније, ово је време како за размишљање, тако и за искреност.
– УН не би требало да буду позорница на којој се велики боре, док мале земље задржавају дах. Оне би требало да буду округли сто, за којим сви имају глас, пишу Новости.
– Према земљама попут наше, земљама које припадају Глобалном југу, често се опходе као према шаховским фигурама. Време је да покажемо да можемо да будемо иницијатори, иноватори и гаранти сарадње.
– Можда нисмо најгласнији, али често видимо најјасније – јер истовремено видимо и Исток и Запад.
– Наше ангажовање са свим партнерима не представља слепу сагласност. Оно подразумева поштовање суверенитета, територијалног интегритета и веру да је дијалог снажнији од подела.
– Србија је поуздан, предвидив партнер, али, реципроцитет је важан. Бранићемо своју независност подједнако јако као што бранимо сарадњу.
Повеља УН није написана да би служила једном тренутку у историји, већ да би издржала искушења времена. У свету који се суочава са дубоким геополитичким поделама, Повеља УН остаје једини оквир који нас може држати заједно. Србија није тампон зона – она је мост. А, мостови повезују, не деле. Зато као председник Србије, по први пут, желео бих да понудим да Београд, главни град Србије буде место дијалога у свим сукобима широм света. Верујем да ћемо понудити најбоље могуће гостопримство и потпуну безбедност учесницима.
– Свет се суочава са најсмртоноснијим таласом насиља од Другог светског рата. 2024., избио је 61 оружани сукоб у 36 земаља; највећи број у више од седам деценија, преносе Новости.
– Ширење дезинформација, нарочито путем дигиталних платформи, распирује неповерење међу земљама, имајући за циљ изборе, трговинске преговоре и осећања јавности.
Србија верује у прагматичну сарадњу: проналажење заједничког именитеља, чак и када несугласице истрајавају.
– Широм света, људи су незадовољни владама и фирмама, и желе бољу будућност за себе и своје породице. Најбољи начин да се то омогући је кроз сарадњу међу народима.
Живимо у време најтежих сукоба и најдубљих подела у оквиру држава, континента, регија од успостављања УН. Оно што посебно забрињава јесте чињеница да, различитим факторима изазвано, имамо најдубље и најтеже поделе унутар сваког друштва, са најчешће изразито насилним последицама међусобног неразумевања, недостатка комуникације и удаљавања од онога што је некада било прихваћено као елементарна пристојност и васпитање, како у међудржавним, тако и у међуљудским односима.
Свет је подељен, веровали или не, мање дубинским идеолошким разликама, много више емоционалним, изазваних рушењем држава, друштава и елементарних моралних вредности. У сваком селу и засеоку широм света, а посебно код припадника грађанске елите, бар је то било некада, ко год да умре природном смрћу, а посебно ако страда у несрећи, или буде убијен, највећи део друштва осећао је обавезу да ода пошту страдалом лицу, па чак и они који ништа добро о том човеку за његовог живота нису мислили.

Данас, присуствујемо чуду невиђеном, болесном изражавању радости што је извршен злочин над невиним човеком. Пример Чарлија Кирка то најбоЉе потврђује. Мучки је стрељан само зато што се његовом убици нису допале његове идеје. Стрељали су га и после смрти они исти који су припремали политички и медијски терен за његово убиство. И не чудите се што говорим о овоме више него о великим светским сукобима, јер управо је овакав однос онај који најдубЉе, најјасније разара светску политичку заједницу много више од сукоба у којима су актери јасни и видЉиви.
У ери друштвених мрежа, у ери слободе стигли смо до највећих неслобода и недвосмисленог ограничавања слобода других. Како је могуће да Џими Кимел, новинар ЕјБиСи телевизије добије већу медијску пажњу у САД него покушај атентата на, рецимо, председника Трампа? Ко су ти владари из сенке који утичу на кључна политичка кретања и желе да управљају светом и сваком земљом појединачно и, готово по правилу, без народне воЉе и легитимитета? Они управљају свим процесима и свима нама јер су Богом дани, како сами кажу, елита а не народ који је, ваљда, неспособан да бира свој пут. То су страшно опасне ствари, које ће водити даЉем растакању наших друштава и наших земаЉа, али и свеукупне светске политике.

Овде се највише говорило о Палестини и Израелу. Пријатељи су нам и једни и други. И не могу, са лакоћом, а због више лајкова на друштвеним мрежама, нити хоћу, да се опредељујем за стране и да говоримо о добрим и лошим људима, само зато што нам то доноси дневнополитички поен. Али, када говоримо о томе, вратићу вас на почетак овог мог дела излагања. У Италији су за викенд одржане велике пропалестинске демонстрације. Људи су узвикивали ”Газа, Газа”, али, бар у Милану, неки од њих на Газу нису ни помислили. Размишљали су само о рушењу и паљењу онога што је италијански народ вековима стварао и све због тога што је популарно бити против владе и учествовати у некаквом насиљу. И када, иначе веома уздржана, премијерка Италије Ђорђа Мелони такве хулигане, с правом, назове битангама, сви се питамо који је то следећи стадијум и шта је то што нас још чека.
Током протеклих месеци, Србија се суочавала са немирима и нападима на уставни поредак. Упркос насиљу које су спроводили демонстранти, покушао сам да значајан део кривице пронађем у себи и нама који водимо земљу. Желео сам да чујем и разумем поруке људи на улицама. Због тога, баш као и овде, у Уједињеним нацијама, верујем да дијалог између народа и држава нема алтернативу, људима који мисле другачије понудио дијалог, безусловни разговор на све теме од значаја за наше друштво и потпуно сам сигуран да ћемо у предстојећем периоду превазићи све потешкоће из протеклих месеци.
– Напредак у глобалним изазовима је неједнак, финансије су у опадању, буџет УН је ограничен, а мањи народи често немају приступ инструментима и подршци коју уживају богатије земЉе, нарочито када је реч о енергетској транзицији.
– Климатске промене нису само статистика за Србију и Балкан – то је реалност у којој живимо, праћена сушама, поплавама и енергетском несигурношћу.
– Одрживи економски раст је од суштинске важности, није ствар избора, када говоримо и климатској отпорности и благостању.
– За нас су партнерства дефинисана обавезивањем, не хијерархијом. Ми смо место на којем Исток и Запад сарађују на конкретним пројектима, од чисте енергије до инфраструктуре и дигиталне трансформације и наставићемо да даље градимо на овим темељима.
– У време када УН стреме да на глобалном нивоу надахну поверење, ова практична партнерства, вођена резултатима, јачају поверење и у земЉи и у иностранству.
Уважене колеге,
Република Србија, у заједништву са многим државама чланицама, посебно онима које не спадају у ред великих сила, истрајно истиче колико је важно доследно и у потпуности поштовати темељне вредности и принципе на којима почива Повеља Уједињених нација. Данас понављам оно на шта смо се заједнички обавезали пре осам деценија: правила и принципи Повеље морају једнако важити за све државе, без обзира на њихову величину, политичку моћ или степен развоја.
Са осећајем дубоког поноса истичем да моја земља постојано остаје привржена доследној примени међународних норми, упркос чињеници да се и сама суочава са последицама њихове неуједначене примене и двоструких мерила. Република Србија је више пута, у речима и делима, потврдила своје чврсто опредељење за поштовање суверенитета и територијалног интегритета свих држава чланица УН, што представља једно од основних начела Повеље. Истовремено, очекујемо да и све остале чланице једнако поштују суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, а са задовољством истичем да већина држава то и чини, на чему им упућујем искрену и дубоку захвалност. Дозволите ми да и овом приликом, као и у годинама које су иза нас, јасно и недвосмислено поновим: поштовање Повеље Уједињених нација није ствар избора – то је универзална и обавезујућа дужност свих нас.
И Територијални интегритет није принцип који се мери према моћи. То је мера која обуздава моћ
Ако се принцип територијалног интегритета примењује селективно, он престаје да се примењује уопште. Његово кршење на једном месту постаје оправдање за сукоб свуда. Његово подривање не ствара изузетке, већ, као у случају Србије, ствара преседане. Опасне преседане.
Србија зна колико је висока цена када се међународно право и мултилатерализам занемаре. Пре двадесет и шест година над мојом земљом је извршена брутална агресија од стране НАТО. Тиме је отворена је својеврсна Пандорина кутија, чиме су бескрупулозно нарушени основни постулати међународног права и доведен у питање принцип поштовања територијалног интегритета. Последице таквог поступања, спроведеног од стране оних који су тада себе сматрали недодирљивима, осећају се и данас.
Чак иако је (Србија) мала у односу на глобалне силе, то нас не одвраћа од одлучне посвећености принципима међународног права. Доследно инсистирамо да се они поштују у свакој ситуацији, без изузетака и без селективности. Као што упорна капљица може да обликује камен, тако и наша истрајност у одбрани универзалних норми доприноси њиховој трајности. Србија ће и даље бити постојан заговорник тих принципа, јер у њима видимо једини поуздан пут ка миру и стабилности.
Користим ову прилику да укажем да никада нећемо заборавити нити се одрећи своје историје, својих светиња и свог народа. Косово и Метохија су нераскидиви део Србије – главни стуб нашег идентитета, културе и духовног наслеђа. За нас Србе то није само територија, већ колевка наше духовности и вековног постојања.
Нажалост, наша брига није само морална и историјска – она је и дубоко хуманитарна. Са тешким срцем морам да вас упознам са драматичним околностима у којима данас живе Срби на Косову и Метохији. Свакодневно се суочавају са ускраћивањем основних људских права: право на живот, слободу кретања, права на образовање и здравствену заштиту, приступа радним местима и имовини. Живе у изолацији, снабдевање основним намирницама и лековима је често отежано, а деца одрастају у атмосфери страха и неизвесности. Таква ситуација није само локална криза, то је питање савести читаве међународне заједнице и тест спремности света да стане у заштиту невиних и беспомоћних.