Весна Јовићевић три године без доказа „пакује“ оптужницу против пуковника Алексића
1 min read
Привођење пуковника Радована Алексића
Истрага у предмету против држављанина Србије Радована Алексића, пуковника Војно-безбједносне агенције Војске Србије, због наводног покушаја убиства бившег шефа полицијског одјељења за борбу против организованог криминала и корупције Предрага Шуковића у центру Подгорице, већ скоро три године и даље тапка у мјесту, без назнака да би у скорије вријеме могла бити закључена.
Постоје озбиљне индиције да је Више државно тужилаштво у Подгорици, заједно са Управом полиције, Агенцијом за националну безбједност и појединцима из државног врха Црне Горе учествовало у монтирању кривичног поступка против пуковника Алексића.
Према нашим сазнањима, Тужилаштво чини све да се истрага не оконча, односно траје што дуже. Ствар је јадноставна – то одговара налогодавцима овог монтираног процеса, јер се тако прикривају стварни налогодавци и извршиоци кривичног дјела које прикрива државни врх.
Посебну одговорност за овакво стање у овом поступку сноси Весна Јовићевић, тужитељица која руководи Вишим државним тужилаштвом у Подгорици и Жељко Томковић, тужилац који води истрагу.
Из извора блиских Тужилаштву, сазнајемо да Весна Јовићевић у овом случају има одлучујућу улогу.
Манипулисање доказима
Постоје индиције да она самоиницијативно или по нечијем налогу манипулише доказима о Алексићевом боравку у Србији, прикрива стварне чињенице о нападу на Шуковића, прави конструкције и томе слично.
Индикативно је да је њеном заслугом истрага преусмерена на Алексића који, што је доказано, нема никаквих додирних тачака са Шуковишевим рањавањем. То је, чак, урађено прије него што је као „свједок“ уведен у цијелу прицу “криминалац из Сарајева” .

Улога Весне Јовићевић слична и у многим другим предметима, а посебно се у случају истраге убиства уредника „Дана“ Душка Јовановића понашала на сличан начин. О томе је својевремено Комисија за истраживање напада на новинаре имала значајна сазнања.
Осим тога, остало је забиљежено да је тужилац Томковић, одмах након хапшења Радована Алексића, јавно славодобитно изјавио: „да је Тужилаштво прикупило довољно доказа да је Алексић починио предметно кривично дјело“.
Зато се сада, након више од двије и по године, оправдано поставља питање – шта је са тим доказима, односно гдје се они налазе?
Због тога је евидентно да Весна Јовићевић, поред Управе полиције и АНБ и појединаца из државном врха, који су налогодавци овог монтираног процеса, сноси огромну одговорност за поступање према Алексићу.
Пуковник Алексић је ухапшен 2. октобра 2016. године због сумње да је наводно покушао да убије Шуковића у центру Подгорице. Алексић је једно вријеме био у притвору, а затим је, уз јемство, пуштен на слободу. Њему је, ипак, ограничено кретање на територију Подгорице.
Очигледно је да неко, а зна се и ко, није свјестан шта ово све значи и какве посљедице може имати, не само за Алексића и његову породицу, већ и за односе са Србијом и што је најгоре за сам систем безбједности у Црној Гори.
Неодговорно Тужилаштво
Посебна одговорност је не Тужилаштва, која се, прије свега, огледа у преусмјеравању истраге према пуковнику Алексићу, иако је она у почетном периоду ишла у сасвим другом правцу.
Према нашим сазнањима, Алексић има доказе да овај поступак није почео пријавом криминалца из Сарајева, који је лажно свједочио, већ је претходно дат налог да се њему подметне покушај убиства Шуковића, како би се ухапсио, а затим покушао довести у везу са „дестабилизацијом Црне Горе“.
Подсјећамо, Алексићу је у то вријеме приписивано од покушаја убиства Шуковића до веза са страним обавјештајним службама. Чак су и појединци из државног врха Црне Горе покушали обманути државни врх Србије о његовој улози у Црној Гори у ранијем периоду.
Међутим, тај план је пропао, јер је пуковник Алексић познат као велики противник злоупотреба служби безбједности и као неко ко је у ранијем периоду заслужан да војне службе безбједности СР Југославије у Црној Гори нијесу злоупотребљавале свој утицај, већ радиле искључиво по закону.
Међутим, испоставило се да је то мана, а не врлина.
Наиме, све што је у поступку истраге рањавања Шуковића предузето било је у функцији обрачуна са Алексићем и заташкавања случаја или прецизније у правцу не откривања стварних налогодаваца и извршиоца предметног кривичног дјела.
Лажни свједоци
Одговорност Тужилаштва огледа се и у не реаговању на примедбе које је пуковник Алексић доставио на сваку процесну радњу појединачно и у којима је указано на тешке злоупотребе полиције и Тужилаштва.
То се, како сазнајемо, посебно односи на измјене видео-снимака срачунатим да се снимци и фотографије доведу у стање да снимљено лице колико-толико подсјећа на Алексића, иако нико не зна да ли је то лице заиста извршилац или пак неко друго које није ни обухваћено снимком.
Ту спада и лажни налаз вјештака антрополога од стране једног патолога из Клиничког центра Црне Горе, иако је скандалозно да патолог врши антрополошко вјештачење.
Такође, односи се и на лажни извјештај о Алексићевом кретању, гдје је доказано да је Управа полиције обмањивала истрашне органе и ширу јавност, као и противзаконито приступање Алексићевим телефонима прије вјештачења, што је чак констатовано на прегледу и од стране вјештака и полицијских службеника. Из телефона су брисани сви садржаји који Алексићу иду у прилог и многе друге.

Тужилаштво не може избјећи ни одговорност због саслушавања лица и давања им својства свједока те третирања њиховог исказа као релевантног, иако се ради само о личним процјенама и мишљењима о томе – шта мисле ко је особа на видео-снимку.
Независно од тога што су они претходно инструисани, ради се о скандалу и посебном црногорском изуму да лице може свједочити о сопственом размишљању и процјени. Оно што је најгоре јесте да и Виши суд прихвата лична размишљања двојице криминалаца као релевантне и Алексићу се одређује мјера притвора, због које се практично још увијек налази у притвору.
На Тужилаштву је одговорност и за не реаговању на протест адвоката Радована Алексића, због чињенице да је криминалац из Сарајева дошао да свједочи у пратњи два припадника АНБ.
Оправдано се поставља питање у ком својству су припадници АНБ боравили и шта су тражили у Тужилаштву за вријеме саслушања? Да ли је АНБ припремала тог криминалца, мада то свједочење ништа не значи и оно је служило само за представу у режимским медијима о томе „како је бивши колега препознао Алексића“.
Тужилаштво, такође, не може побјећи од одговорности због дугог вођења истраге без икаквог разлога, која траје скоро три године.
Као што је познато, пуковник Алексић је провео у затвору непуна три месеца, након чега је изашао на слободу, али се практично налази у притвору, јер му је ограничено кретање на територију Подгорице.
Фактор Марковић
Тужилаштво треба и да одговори зашто је одбило да саслуша Душка Марковића у својству свједока, који је јавно саопштио „да је напад на Шуковића извршен да би се њему нанијела штета, имајући у виду да се он са њим налазио у сукобу“.
Из Марковићеве изјаве се јасно види да је њему познат извршилац и да има доста сазнања која би била корисна истражним органима за разјашњење цијелог случаја. Дакле, Марковићево саслушање би било од изузетне важности, иако он у својој изјави ничим не терети пуковника Алексића.

Одговорност Тужилаштва огледа се и у ускраћивању права пуковнику Алексићу у поступку на начин што му се не омогућава увид у списе предмета.
Наиме, Алексић је лично два пута током 2018. године тражио увид у садржај међународне правне помоћи остварене са Србијом, али му то никада није омогућено.
О томе је нас портал већ писао и обавјештавао јавност, а о том проблему обавијештена је и Република Србија преко своје амбасаде у Подгорици.
Према информацијама до којих смо дошли из српског безбједносног сектора, Тужилаштво Црне Горе од Србије не тражи оно што треба, односно провјеру Алексићевог алибија, већ истражује сасвим друга питања која ништа не значе за овај предмет. У питању је, дакле, класична опструкција поступка.
Тужилаштво, напокон, сноси одговорност и за избјегавање да преко Србије провјери и констатују да је пуковник Алексић 11. јула 2016. године, у вријеме напада на Шуковића, био у Београду.
О томе постоје докази и они се чувају код надлежних органа Републике Србије.
Прочитајте још:
Парох которски Момчило Кривокапић: Масован одзив петицији зауставља безбожнике

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Kompletan tekst je iniciran od kriminalca iz Podgorice, kojem je policija zbog kriminala oduzimala đip.
Sve sto ste napisali je notorna laz, od mjesta boravka gospodina Hajdarpasića do progasavanjem istog kriminalcem.
Iznijeli ste i gomilu hvalospjeva gospodinu Aleksiću koji uopste ne odgovaraju istini. Aleksic je anticrnogorac zbog čega je odavno u sukobu sa ljudima koji vole tu zemlju. I batine koje je nekad pojeo u Niksiću su najvjerovatnije plod njegovog anticrnogorstva i potkopavanje te države. A tek njgove ratne zasluge i pogibija nikšićkih rezervista u Mostaru, za čiju je smrt on najveći krivac.
Komlen, a kako li to izgleda jedna Crna Gora, ajde reci nam, da znamo, da se ugledamo na tu divnu tvorevinu?Vidis zemlja je poznata po Evropi i u Briseli kao najkorumpirana zemlja bivse Jugoslavije, u stvari, imamo trojstvo mafijaske drzave na Balkanu a to su dve priznate, Crna Gora koja je stekla svoju ilegalnu nezavisnost uz zabranu preko 200 000 Crnogoraca koji zive u Srbiji da izadju na referendum, naravno imamo i najbrutalnija i najekstremnija mafijaska drzava to je Albanije i naravno imamo onu „fantomsku“ UCK ratnu zlocinacku islamisticku rupetinu. CG zemlja gde jedna partija vlada 32 godine bez prestanka, CG zemlja gde je Milo Djukanovic optuzen i osudjen u Italiji kao glavni kum narko-dilerstvo i naravno CG gde vlada najveci rast nezaposlenost u Evropi, gde su sve firme maltene prodate i ili zatvorene, ne racunam na „UCK“ mafijasko udruzenje.
Crna Gora koja preuzima ustasku ideologiju, Crna Gora koja slavi svakog dana ustaskog izdajnika i saradnik Italijanske-Nemacke okupacije, Drljevica, uz svoju degutantnu „himnu“. To sto je Crna Gora koja je usla u NATO bez volje naroda, to vam ne nije nikakav alimiti da ste neka „demokratska“ drzava, tu tvoju sminku od demokratije prodaj drugima ali nemoj nama, kad te molim postedi nas takve price i gadosti, nismo toliko senili.
Ja da sam novi Crnogorac bih se sramio da preuzmem sva dela takve vlasti, ideologije i lopova. Znas nije zabranjeno niti je sramota biti Crnogorac i ne osecati se Srbin i nemati nikakav animozitet prema Srbiji i Srbima da se oslanjas na jednog „Medojevica“ pa ajde razumeo bih i imao bi postovanje od svih nas, ali ne, u tvoj govor, imamo onu tipicnu „neo-ustasku“ retoriku.
Za kraj kada jedna zemlja zabranjuje svojim gradjanima koji zive u Srbiji da se izjasni na referendum za nezavisnost i kada zabranite narodu u Crnoj Gori da se izjasni o ulazak zemlje u NATO, pogotovo posle traume i ratne zlocine te iste NATO organizacije nad CG, onda sve je receno, ta tvoja Crna Gora je tvorevina ustasa, zlocinaca, terorista i narko dilera.
Zar ovo sa šeširom nije onaj Mađar Čaba Der ili tako nešto?
Комлене талогу најгоре врсте.
Комлен се јавља из септичке јаме, али није свјестан у каквом је амбијенту и шта представља.
Morate se četnici vratiti ljudskim vrijednostima da bi vas krenulo u životu. Istina, pravda su jedine vrijednosti koje vas mogu povesti naprijed. Od kad ste počeli sa zločinima samo propadate. Ne možete podržavati zločince i kriminalce i nadati se dobrom za sebe i svoju zajednicu. Propadanje društva koje pođe lošim putem se samo ubrzava, kao na nizbrdici, a nikada ne zaustavlja ili okreće nazad. Evo vam primjera koji to potvrđuju: pogledajte kako danas izgledaju Češka, Slovačka, Poljska, ako hoćete i Crna Gora, a kako vaša zemlja Srbija. Samo istina, pravda, ljudske i demokratske, ako hoćete i hrišćanske vrijednosti, vode jedno društvo naprijed.
Не држи предавања, већ коментариши чланак!
Komlene, tu se krije jedan od (novo)crnogorskih problema. Stavljati sebe u istu ravan sa Poljskom, Češkom i SLovačkom je potpuno van zdravog razuma. Dok su oni čitali, učili jezike i instrumente, Crnogorci su pljačkali i otimali. Nemoj sebe u to društvo, to je predaleko jedno od drugoga. Što se lica Crne Gore tiče, imamo tu puku sreću da nam je dopala lijepa obala, pa se turizam razvija čak i sam od sebe (ono što mi sami razvijamo obično se završi pljačkom, genetski). Naličje ove države smo mi sami. Tek, ne trpaj se tamo đe ti nije mjesto i gdje te niko ne zove. Možda si mogao napisati – pogledaj kako danas izgledaju Albanija i Crna Gora, a kako Srbija, ipak je to najsličnije.
Монтенегро ни у једном тренутку није био држава, већ творевина творова.
Србијо срам те било.Твој држављанин је прогоњен.
Не нападај Србију, НИКАДА!!!
Вјероватно је хтјео адресирати власт у Србији.