Velinoviću prestižno priznanje za doprinos razvoju rvanja u Srbiji
Mikanu Velinoviću, nekadašnjem predsedniku Jugoslovenskog rvačkog saveza na svečanoj akademiji u Novom Sadu uručeno je prestižno priznanje Statua rvača u bacačkom zahvatu za izuzetan doprinos razvoju rvanju u Srbiji.
U intervjuu za portal BKTV Velinović, zahvaljujući čijem radu i požrtvovanosti je rvanje vraćeno na put stare slave, ističe da ga slava nikada nije intresovala i da su mu sport i želja da pomaže drugima uvek bili na prvom mestu.
Šta ste prvo uradili kada ste došli na čelo Jugoslovenskog Rvačkog Saveza?
“Kada sam došao na čelo Jugoslovenskog Rvačkog Saveza, 5. februara 1999. godine nasledio sam praznu kasu, opšti nered i narušene međuljudske odnose unutar rvačke organizacije. Uprskos teškim sankcijama, besmislenih ratova, dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi, uspeo sam kadrovski da reorganizujem, revitalizujem i sačuvam jednu od najtrofejnijih olimpijskih institucija od definitivnog sunovrata. Zatvorio sam godinama neplaćanu kotizaciju svetskoj rvačkoj organizaciji da bi naši takmičari mogli da nastupaju i van granica naše države. Sprečio sam izmeštanje kancelarije Jugoslovenskog Rvačkog Saveza na drugu lokaciju i kao predsednik pokrenuo sudski postupak protiv NN lica zbog nestanka svih trofeja i medalja iz bogate rvačke riznice.
Na koji način ste uspeli da vratite rvanje na put stare slave?
Obezbedio sam sponzorstvo tada vodećih sportskih firmi i kompanija. Organizovao visinske i druge pripreme u našim najboljim centrima poput Kopaonika. Suštinski sam brinuo o reprezentativnim selekcijama na najlepši mogući način. Obasipao ih pažnjom i snabdevao raznim potrebštinama, podsticao ih, inspirisao i motivisao za nove pobede. Obnovio sam, ojačao i unapredio saradnju sa međunaroidnim rvačkim federacijama u tako teškim vremenskim okolnostima.
Vaši saradnici kažu da ste bili najštedljiviji predsednik Saveza?
Uvek sam se trudio da ne rasipamo skromne resurse. Nisam hteo da putujem na međunarodna takmičenja da bi umesto mene putovali neki drugi sportski radnici. Najvažnije je da sam sa saradnicima vratio rvački sport na put stare slave. Nisam povukao ni pet dinara za lične troškove, nakon samoinicijativnog podnošenja neopozive ostavke na funkciju predsednika posvetio sam se nekim drugim prioritetima. Mojim naslednicima je mnogo lakše, a od Štefaneka i ostalih reprezentativaca očekujem da na strunjači potvrde kvalitet i snagu Srbije.
Da li su Vas mediji zaobilazili, ili Vi niste želeli da se eksponirate?
Medijski publicitet me nije interesovao iako je mogao da bude vrlo značajan u smislu lakšeg podsticanja ostalih građana na mnogo konkretnija činjenja. Mozda nisam ispunio baš svačije očekivanje, možda je sve što sam svesno preduzimao i činio bilo uzaludno po mišljenju „genijalnih“ umova, možda je moja dugogodišlja altruistička požrtvovanost za iste manje važna, ali je bitno da nisam okretao glavu od onih koji se muče i pate, niti sam ravnodušno posmatrao razvoj događaja na Kosmetu, niti sam svojim postupcima i odlukama nanosio štetu narodu i državi. Jednom rečju – nisam se štedeo.
Organizovali ste mnogo akcija na Kosovu i Metohiji, kakva su vaša iskustva?
Na prostoru Kosmeta bio sam najmanje 197 puta i prešao više od 150.000 kilometara tokom proteklih petnaest godina. Nijednom od prištinskih vlasti nisam tražio dozvolu, niti je bilo ko mogao da mi određuje način na koji ću pomagati onima kojima je pomoć bila više nego neophodna, niti sam na istom prostoru doživeo ijednu neprijatnost uprkos stotinama organizovanih i uspešno realizovanih akcija, u kojima su učestvovale najistaknutije ličnosti iz raznih oblasti društvenog života, kojima se i ovom prilikom najsrdačnije zahvaljujem na iskazanoj solidarnosti i državotvornoj svesti.
Treba spomenuti i da je Velinović dobitnik više laskavih priznanja od Rvačke organizacije, Profesionalne Bokserske Federacije, ministarstva za Kosovo i Metohiju, kao i od Pristinškog univerziteta.
(BKTVNjuz / A. A.)
