• Руски поглед

Велелепни Ермитаж: Један од најљепших и најстаријих музеја у људској историји

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Ермитаж представља једну од највећих, најњепших и најстаријих умјетничких и културно-историјских музеја у људској историји и култури. Његова огромна збирка изложена је у 6 зграда на обали ријеке Нева, с тим што је главна зграда Зимски дворац који је некада био званична резиденција руских царева.

© Sputnik / Алексей Даничев

Ермитаж представља једну од највећих, најљепших и најстаријих умјетничких и културно-историјских музеја у људској историји и култури. Његова огромна збирка изложена је у 6 зграда на обали ријеке Нева, с тим што је главна зграда Зимски дворац који је некада био званична резиденција руских царева.

У више од 350 сала изложено је 60 000 експоната.

Ермитаж (франц. Ermitage = пребивалиште пустињака, усамљено мјесто) је у Русији био назив за виле изван града и павиљоне с парковима, а најпознатији је Ермитаж Катарине Велике у Петрограду, односно Санкт Петербургу, који је данас један од највећих и најзначајнијих културно-историјских и умјетничких музеја на свијету.

Језгру музеја Ермитаж у Санкт Петербургу чини збирка руске царице Катарине Велике која је уз павиљон Ермитаж дала изградити и „Зимски дворац“ (италијански архитекта Б. Ф. Растрели 1754.-1763.).

У 19. ст. Никола I гради „Нови Ермитаж“ у који је смjештена цијела збирка и отворена за јавност 1852. године.

Након револуције 1917. музеј је повећан национализираним умјетничким дјелима и смјештен у свим зградама Ермитажа и Зимског дворца.

Данас је један од најпознатијих музеја на свијету с чувеним збиркама античке, саснидске, индијске, исламске и осталих умјетности. Посебну атракцију чине ремек дјела од ренесансе до почетка 20. вијека, збирке бројних графика и цртежа, као и збирке медаљона и новца које се броје у милионима примјерака.

Само мањи дио збирке музеја, која има више од 3 милиона предмета и највећу колекцију слика на свијету, је у сталној постави.

Од шест грађевина које га сачињавају, њих четири (Зимски дворац, Мали Ермитаж, Стари Ермитаж и Нови Ермитаж) су отворене за јавност, док су друге двије (Позориште Ермитажа и Помоћни дом) затворене. Поред њих, управа Ермитажа управља и оближњим музејима као што су: Палата Меншиков (руска уметност 18. века), Музеј порцелана, складиштем у Стараја Деревња и источним крилом Главне управне зграде.

Од 1990. године директор музеја је Михаил Пјотровски. Музеј не ради понедељком, а улази се кроз двориште или пристаниште Зимског дворца. Улаз је бесплатан за дјецу и студенте, али и за све сваког првог четвртка у мјесецу.

Најзначајнија збирка овог музеја је збирка западноевропског сликарства са дјелима: Микеланђела Буонаротија, Леонарда да Винчија, Рубенса, Рембранта, Пусена, Клода Лорена, Каналета, Винсента ван Гога, Пабла Пикаса, Анрија Матиса и других.

Поред збирки италијанског, француског, шпанског и низоземског сликарства, музеј је познат по својој археолошкој збирци, збирци средњевековне европске умјетности, збирци скулптура и примјењене умјетности. Ту је и колекција руске умјетности свих епоха, мада је њен већи дио измјештен у Руски музеј.

Музеј има своје филијале у: Амстердаму, Казању, Лас Вегасу, Лос Анђелесу и Ферари. Ермитаж је дио градског подручја Санкт Петербурга и као споменик Свјетске баштине је под заштитом УНЕСКО-а.

Прочитајте још:

Од Москве до Сизрана: 100 најнасељенијих градова Русије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: