Većina ne vjeruje Đukanoviću, kriminal najveći problem
Većina građana nema povjerenje u Vladu Crne Gore, a nezaposlenost, organizovani kriminal, inflaciju i lošu ekonomsku situaciju smatraju za najveće izazove za državu u ovom trenutku.
Pritom, skoro je jednak broj građana koji misle da Crna Gora ne ide u dobrom pravcu, odnosno da ide, pokazalo je istraživanje „Eurobarometar, urađeno za potrebe Evropske komisije (EK).
Istraživanje objavljeno na internet sajtu Evropske komisije pokazuje da 50 odsto anketiranih građana Crne Gore nema povjerenje u Vladu, koju od kraja 2012.godine ponovo predvodi predsjednik Demokratske partije socijalista Milo Đukanović.
Povjerenje u Vladu ima 38 odsto anketiranih, dok 12 odsto ispitanika nije htjelo da odgovori na to pitanje.
Po rezultatima ankete, u Skupštinu Crne Gore kao instituciju vjeruje 37 odsto anketiranih građana, 49 odsto ne vjeruje, a 14 odsto nije dalo odgovor na to pitanje. Interesantno je da čak 63 odsto anketiranih građana Crne Gore ne vjeruje političkim partijama, u koje povjerenje ima 19 odsto ispitanika. Takođe, većina građana Crne Gore (50 odsto) nema povjerenje ni u regionalne i lokalne vlasti.
Da je ekonomska situacija u Crnoj Gori bolja nego prethodnih godina ocijenilo je 37 odsto anketiranih, 20 odsto smatra da je ista kao ranije, a 38 odsto misli da je lošija. U ukupnom zbiru, 50 odsto građana vjeruje da će se finansijsko stanje u njihovom domaćinstvu popraviti, a 47 odsto da neće.
Prema ovom istraživanju, 54 odsto građana Crne Gore zabrinuto je zbog stepena nezaposlenosti, a veliki broj građana smatra da period pred nama neće donijeti ni poboljšanje ni pogoršanje po tom pitanju.
Na pitanje koji su najveći izazovi za Crnu Goru u ovom trenutku, 32 odsto anketiranih reklo je da je to organizovani kriminal, a 27 odsto je kao najveći izazov navelo i lošu ekonomsku situaciju, dok 14 odsto navelo inflaciju. Visok procenat ispitanika (54 odsto) smatra da je nezaposlenost najveći izazov za Crnu Goru u ovom vremenu. Među važnim izazovima nalaze se i oporezivanje i nemogućnost rješavanja stambenog pitanja.
Po podacima iz Eurobarometra, čak 67 odsto anketiranih građana smatra da se stvari u Crnoj Gori po pitanju ekonomije generalno razvijaju na loš način, a 27 odsto vjeruje da se razvijaju na dobar način.
Što se tiča pitanja koja građani navode kao za njih najvažnije, devet odsto je navelo kriminal, 18 odsto lošu ekonomsku situaciju, 25 odsto rast cijena, a četiri odsto politiku oporezivanja.
Ipak, 65 odsto anketiranih je odgovorilo da se osjećaju prilično vezani za svoju zemlju, 27 odsto je kazalo da su vezani, šest odsto da nijesu posebno vezani, a jedan odsto da uopšte nijesu vezani.
Po tom istraživanju, 54 odsto građana Crne Gore vjeruje u EU, a 25 odsto ne vjeruje, dok je 21 odsto ispitanika nije željelo da odgovori na to pitanje. Za najveći broj crnogorskih građana Evropska unija znači mogućnost zapošljavanja, mir i ekonomski prosperitet. Većina veruje u Evropski parlament i Evropsku komisiju, ali upada u oči da realtivno veliki procenat (27 odsto) ispitanika navodi da je i Švajcarska dio EU (tim se pitanjem testira znanje ispitanika o osnovama funkcionisanja Evropske unije).
Ovo istraživanje je za potrebe Evropske komisije sprovela agencija TNS u 28 država članica EU i šest zemalja koje streme pristupu evropskom bloku. Rad na terenu je obavljen u maju ove godine, a na nivou Evrope anketirano je preko 30.000 ljudi.
Takvi, kakvi smo… naslov je mogao da glasi:
VECINA VJERUJE U KRIMINAL – DJUKANOVIC NIJE PROBLEM
Takvi smo mi.
I MI i ON!
Cudo je statistika: skriva vidno, otkriva skrito:
1. 65 osto mimikrijskih Srba, koji se u javnom zivotu kriju i iza razicitih izmisljenih etnonima;
2. 27 odsto demokratskih Montenegrina i zbrkanih dukljana;
3. 6 osto Ostalih, koji ni u cemu nezaostaju;
4. 1 odsto Srba, koji javno smiju da kazu da su Srbi, pa sta kosta;
Otprilike u ovom grmu lezi sva izborna gimnastika, pa vi vidite…
MI ili ON!
Najveca vecina mrzi sebe..zbog takvog sebe!
To je najveca istina.
većina mrzi Mila to je istina
kada covjek pogleda pitanja i odgovre stvari su potpuno jasne ,i narod shvata dokle se doslo,narod takodje razumije ko je za sve odgovran ,pa shodno tome treba ocekivati totalnu „propasta “ vlasti,medjutim to se vjerovatno nece desiti,a narod ce glasati protiv svog uvjerenja,i to ne prvi put,naravno postavlja se pitanje zasto,a sve mu je jasno kao dan.O tome se moze diskutovati i voditi razni forumi,jednom rijecu suvise smo mali i dobro se poznajemo da bi se ikome vjerovalo od ljudi koji vode politiku,a nove dovesti i sa njima pokusati je skoro nemoguce,jer sistem policiske drzave tako funkcionise da je doslo di gusenja iste i to sigurno.Politicari koji su u vlasti ili opoziciji su svjesni svojega neznanja ,ali sve cine da sprijece bilo kakvu promjenu,da je moguce da svoje mozgove poredjaju na nekoj livadi svako bi ga lako proZnao i znao da njemu pripada,tu opciju braniti je dovelo do stanja koje danas imamo ,beznadje kod naroda depresija,veliki broj samoubistva jednom rijecu narod placa svoj kukavicluk i svoju poniznost.Bez slobode promjena nema, a kako do nje doci i kako je izvesti,moramo samo pogledati u proslost,tako su prvu Revoluciju izveli Nemanjici,vjerovatno su se tada zvali Sloveni a Stevan Nemanja i njegov sin Rastko,treba podsjetiti da su izmedju toliko pravoslavnih naroda jedino Srbi bili vojno plemstvo koje je zavestano slobodi casti i sopstvu,za razliku od komunisicke industriske ili informaticke nemanjicka revolucija je bila borba za srpsku drzavu,e toliko moramo ici unazad da bi se nesto napravilo.Sa ovim koji svoje porijeklo i svoj istoriski put pamte od Kumrovca,a onako u transu neznanja pomenu i prekjuce u Baru posvecenu mu crkvu Jovana Vladimira ,to im doje kao keru kada ga neko opauci po njusci pa skici ali odmah iza toga kad prestane bol pocne da ponovo laje.
Kada smo poceli drugu srpsku Revoluciju u Oascu poceli smo ne bismo li se obnovili,uspjelo se donekle ili vise nego se moglo,ta revolucija je dovela do konacnog oslodojenja i one velike drzve,to sto je danas i zasto je bas tako tesko je sve faktore nabojati,ali Srbi su u revolucijama uvjek trazili svoj identitet i svoju naciju,u gardjansko ratu su ih samo gubili jer su im nacionalne vodje bile vise okrenute nenacionalnim programima ili svjetskim ,tu pocinje nasa propast i ovo stanje koje nas je dovelo ,da se borimo za prava zivotinja pedera i cistog vazduha a svoje sopstvo smo zaboravili ili izgubili velika vecina.
Bilo kako bilo za sada nema nikoga na politickoj sceni ko je to kadar promijeniti ,ali ne znaci da se to ne moze i nece!