Већина

Пише: Мишо Вујовић

“Побркано је све”, рекли би Цетињани. Свако са сваким и нико ни са ким. А ниско је све до патоса. Мера је од пода до трбуха. Хоризонтално наравно, вертикале нема, осим дубине корита.

Не мислим, на брлог у ком се ваљају човеку, анатомски најближи сродници.

Плитка памет и дубок џеп су добитна комбинација, наравно уз неопходно полтронство и прагматичну флексибилност. Али та плитка памет, наоружана поменутим атрибутима, најчешће зна да обрлати човека. Да га заслепи својом сервилним наступом препуним благоглагољивих глорификатива.
Та ректумска филозофија толико се омасовила да је више тешко обуздати. Њено препознавање се назире тек у завршној фази. Осим у парламенту, где већина гланца огледало вођама.

Та увек актуелна већина је заљубљена у своје вође све док се не стрмоглаве.

А тада спретно вребају новог вођу, нудећи му своје плодоносне ресурсе изграђене са претходним вођама.

И тако постају поново већина.

“Већина решава: њен глас вреди; то је глас сина Божјег; већина је народ. За оно друго што није већина неће ни да чују….

Не треба мислити да се тражи већина ума,науке и искуства. То никако не. Ко би, ђавола из тога саставио већену?Тражи се већина броја! Једино је правило, једини закон, да тај број буде велики, да буде што већи, да буде већи него сви остали бројеви…”, писао је пре скоро век ипо Милутин Гарашанин.

Свет се мења али инстинкт већине доминира!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: