Вече о Стевану Мокрањцу у Андрићевој кући
И ове сриједе, 24 децембра, СПКД Просвјета и ЈУК Херцегфест приредили су занимљиво вече у кући Ива Андрића, поводом обиљежавања сто година од смрти великог српског композитора, Стеван Мокрањца, чија се дјела дуже од вијека изводе у нашим црквама и музичким сценама.
Посебну вриједност програму дале су музичке тачке Мокрањчевих композиција, у извођењу малог камерног састава, који је оформљен посебно само за ово вече, а којим је дириговала Маријела Милановић. Кемерни састав чине чланови три херцегоновска црквена хора. Натупили су са духовним и свјетовним композицијама: «Молитвами Богородици», «Тебе појем», «Прва слава» и три пјесме из његових «Руковети»: «Славска», «На ранилу» и « Пољем се њија»
У конферанси о животу и стваралаштву Стевана Мокрањца, говориле су Оливера Доклестић и Валентина Кулиновић. У уводној ријечи речено је:
За њега кажу да је у музици, или боље рећи, у српској националној музичкој култури, исто што и Вук Стефановић Караџић за језик и књижевност – утемељитељ националне музичке културе, предани сакупљач и проучавалац народног блага, а уз то још и музички педагог, композитор. Као композитор, као стваралац који је открио високе вриједности народног стваралаштва, и не само што је заслужан за памћење тог духовног блага, већ и зато што је тај снажни, упечатљиви дух уткао у темеље класичне националне музике, и тако, спојивши народно и умјетничко, за навијек овјековјечио ту чаробну нит вјековно дугог, усменог стварања и пренио је у сверу високе умјетности.
Мокрањац је рођен 1856. године у Неготину, а преминуо у Скопљу септембра 1914. Академско музичко образовање стицао је у Минхену, Риму и Лајпцигу. Његово најпознатије дјело су «Руковети». У конферанци је речено да: компонујући руковети, Мокрањац се руководио принципима, попут математичких постулата и функција, уз поштовање високих музичких квалитета у одабиру од 500 сакупљених пјесама, групишући их према сродности тема или на географском принципу, по поријеклу. Свака руковет чини стилску цјелину. Поштујући неке друге цикличне музичке форме, попут свите и сонате смјењивао је теме и ритам да би их учинио што интересантнијима за слушање. Народне мелодије у основи нису мијењане, али је радио на детаљној умјетничкој обради примјеном полифоније и контрапункта. У У својим музичким дјелима користио је народни мелос из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Бугарске и уткао их у музички темељ.
Мокрањчева духовна музика, нарочито «Литургија», неизоставна је у нашим православним црквеним обредима, посебно у службама за велике свечаности: Божића, Васкрса, обиљежавања у част Свете Госпође или Светог Саве.
У сали Андрићевог дома, која је била испуњена до посљедњег мјеста, био је и конзул Републике Србије, Зоран Дојчиновић.
