Večan si Kosovom – Srbine moj!

Piše: Mihailo Medenica

Vodi me Gospode dečanskoj noći,
tamo mi kolevka i grob mi tu je,
tamo mi vidne ostale oči
tamo me majka oplakuje.

Vodi me Gospode tamo mi kivot
moštiju svetih roda mog,
vodi me, Gospode, ne žalim život,
samo na Kosovu pozna me Bog.

Vodi me, žurim, zovu me zore,
poviše Prizrena čeka me dan,
tamo gde Srbin nebo uzore,
žurim da sebe nebu dam.

Uzalud pale, uzalud ruše,
Srbin je polen, tamjana poj,
lome nam kosti, mirišu duše,
večan si Kosovom Srbine moj.

Ne plači majko evo ti sina
radosno, mila, upali sveću,
evo me s braćom Drenicom pevam,
živ sam ti majko na raspeću.

Ne plači za mnom, život je vredan
za ono veće za šta ga dam,
gde ništa nemam- sve moje tu je,
živome Bogu Srbin je hram.

Hajdemo Gospode, zovu ikone,
hajdemo tiho, ne kazuj nikome,
junaka palih nek zbore životi
Srbin je položajnik na Golgoti.

Uzalud pale, uzalud ruše,
Srbin je polen, tamjana poj,
lome nam kosti, mirišu duše,
večan si Kosovom Srbine moj.

Izvor: Dva u jedan