Vašington za petama Džej Pi Morgan Čejs banci

Američke vlasti otvorile su istragu oko toga da li je banka „DŽ. P. Morgan Čejs” zapošljavala decu uticajnih kineskih zvaničnika kako bi dobila poslove po Kini, kako je objavio „Njujork tajms“, javlja Rojters.

Investicione banke imaju iza sebe dugu istoriju zapošljavanja dece Kineza sa političkim vezama. Dok su bliske veze sa visokim zvaničnicima okosnica svih bankarskih poslova širom sveta, one su od posebne koristi u Kini gde Komunistička partija ima veliki uticaj na biznis a lične veze imaju ključnu ulogu u poslovnim odlukama.

Istraga kineskog poslovanja banke „DŽ. P. Morgan“ stiže u trenutku kada je banka dospela pod lupu zbog gubitka od šest milijardi dolara koji je pretrpela u trgovini bankarskim derivatima u poslu zvanom „Londonski kit“.

Državni tužilac je podneo krivičnu prijavu protiv dvojice bivših trgovaca „DŽ. P. Morgana“ optužujući ih da su svesno računovodstveno umanjivali gubitke banke.

„Suviše važna da bi pala”, bio je stav zbog koga je Zapad po izbijanju globalne finansijske krize basnoslovnim novcem zasuo niz svojih vodećih ali urušenih banaka.

Sada je ponovo na ispitu zbog najveće američke banke – Džej Pi Morgan Čejs.

Vešta da uoči krah američkog hipotekarnog tržišta, koji je 2007. podstakao tekuću globalnu finansijsku krizu, rasproda čak 12 milijardi akcija sa sumnjivog tržišta stanogradnje, banka je proletos prijavila rekordan skok profita od 33 odsto u odnosu na isti kvartal 2012.

Ali, poslovne tehnike banke, koja slovi za drugu najimućniju na svetu – sa aktivom oko 2.500 milijardi dolara – odavno su pod lupom američkih istražnih organa i Ef-Bi-Aja.

Ispostavlja se da je lista poslovnih propusta i lukavih poteza banke bez racionalnog objašnjenja poduža.

Od manipulisanja cenom električne energije 2008. u najmanje dve američke države, Kalifornija i Mičigen, do skandala londonske filijale koja je banku koštala 6,2 milijarde dolara.

Najveći pojedinačni bankarski gubitak u istoriji berzanskog poslovanja, ostvaren na trgovini finansijskim derivatima, podigao je uzbunu u Vašingtonu.

Kako je trgovac banke Bruno Iksil uopšte došao u poziciju da barata milijardama dolara novca banke i investitora sa čijim novcem se kladio? Ko je sve prikrivao gubitak od centrale u Njujorku? Zašto Džej Pi Morgan Čejs nije taj debakl prikazao akcionarima i investitorima?

U nizu problematičnih poteza ovih dana izašla je na videlo i politika zapošljavanja u filijali u Hongkongu, preko koje je banka došla do niza basnoslovnih poslova u Kini.

„Njujork tajms” otkriva da je ova banka u periodu prodora na najveće azijsko finansijsko tržište u jednom trenutku zaposlila Tang Sjaoninga, sina predsednika upravnog odbora velikog kineskog državnog finansijskog konglomerata. Potom i ćerku bivšeg visokog zvaničnika državnih železnica Kine.

Američka državna istraga ne tvrdi da se banka u dobijanju poslova koristila mitom, ali je veoma zainteresovana da sazna da li postoji veza između zapošljavanja naslednika uticajnih kineskih zvaničnika i dobijenih poslova.

Vest da američko regulatorno telo i Ef-Bi-Aj otvaraju istragu o praksi regrutovanja ljudi ove banke u Kini, unela je zebnju među velike međunarodne banke koje se takođe bore za prodor na veliko finansijsko tržište Azije.