Utegnuti sistem bolesnih ideologija

Piše: Milijana Baletić

Evo sam se u čudu našla! Ne znam kako da se uklopim u ova moderna vremena postavljena na
pravilima izbrisanih granica u svemu što čoveku na pamet pasti može! Nema više striktno, ovo
je laž ovo je istina! Ni u čemu toga više nema! Još je bilo i dobro kad se tu samo zamene mesta,
čovek se pre razaveti! Danas je to usitnjeni miks – udrobljeno i jedno i drugo! Toga eksperta
nema koji tu može razabrati šta je šta!
A onda je to zabetonirano – svetim pravilom – „svi imaju pravo na svoje mišljenje“! Otkad je to „ozakonjeno“ – svaki licemer, ili budala, pozove se na „svoje mišljenje“ i ponosno kaže – „to je moje mišljenje“?! I tu nema više – tu je zbogom pameti! Zatvoren krug ludila!
Ovi prvi, koji itekako znaju šta je šta – oni imaju „mišljenje“ jer imaju zadatak! Ovi drugi što ne znaju, njih i ne interesuje da znaju, jer „imaju mišljenje“!
Izeš onda bilo koju istinu pred takvim „mišljenjem“?! Nema te istine koja je od takvog „mišljenja“ jača! Sva istina ovoga sveta pred „njihovim mišljenjem“ pada u vodu!
Toliko je to „mišljenje“ postalo „argument“ da danas šta god, ili kome god padne na pamet – ili mu padne tamo gde bi pamet trebala da bude smeštena – ima pravo na „mišljenje“ i – tačka?!
To je ta pogibeljna simbioza licemera i budala koja je od današnjice napravila planetarnu ludaru!
Ako se licemeri glasnu sa mišljenjem, a budale ih podupru – džaba ste krečili – većina odlučuje! Većina je demokratija, a demokratija je naša nasušna potreba i cilj za koji svi ginemo – zapravo ginu oni kojima se demokratija uteruje!
E, ovo je recept za sve čega se god uvatite!
To „pravo na mišljenje“ je neprikosnoveno – ne samo nad ljudskim delima – i u Božija dela je zadrlo! Zapravo – i od ovo dvoje napravljen je miks! Ko god hoće tu mu je i pravo da se svako jutro kad se probudi prvo opipa (jer, stvari se preko noći menjaju), a može i odokativno, i onda odluči u kom će polu toga dana da se predstavlja i živi?! Ono što mi se posebno sviđa – može i mešovito – odpola jedno, dopola drugo! Može i čisti miks, gde nema toga stručnjaka koji bi mogao sa sigurnošću garantovat gde počinje dopola, a gde odpola!
Nekad se i tačno znalo – i bilo u skladu sa zdravim razumom – da vam najviša opasnost po život preti od onih protiv kojih radite. E, danas je obrnuto – viša vam je opasnost od onih za koje radite!

Jer kad licemeri ubiju svoga delatnika, budale odmah imaju „logično“ mišljenje da ga je „logično“ ubila suprotna strana! „Logično“ – radio je protiv nje!
Koliko su ih samo iz te „logike“ poubijali po Srbiji za vreme Slobe, ne bi li mu doakali! Ja sam svaki put, kad se neki njegov protivnik odvoji svojim napadačkim „umijećem“, čekala trenutak kad će im – u borbi protiv „zloćestog“ Slobe – „ućinkovitiji“ biti mrtav!
Evo danas Navaljni – to što im je oposlio živ, oposlio je – sad dela mrtav!
Džaba je to što – nema te zdrave logike, kada se postavi ono zlatno latinsko pravilo cui bono (u čiju korist) – koja će zaključiti da je smrt opzicionara Alekseja Navaljnog u zatvoru korisna Kremlju i Putinu koga čekaju, 15. marta, izbori za predsednika Rusije! Ali, ovo i nisu rabote namenjene takvoj logici!
Jedino ako nije, zaista – preminuo prirodnom smrću! Mada, mnogo je on bio bitan uposleni delatnik u rukama majstora da bi se nadao prirodnoj smrti! E, ako nije to – živo me interesuje virtuoznost kojom su uspeli da ga – u zatvoru, u sred Rusije „odrade“ za ovu drugu fazu u kojoj će im činiti posao?!
Da je to zatvor u njihovim državama gde „prirodnom“ smrću umiru – kao što im je umro onaj pedofil Epštajn, koji je imao čitavi spisak zapadnjačke vrhuške korisnika pedofilskih usluga na – za to specijalno kupljenom izolovanom ostrvu u Americi – to bi bilo „normalno“?! I ne samo „normalno“ nego – laganica za izvesti!
Međutim – za maestralno obavljeni zadatak oko Navaljnog – kapa dole!
Ove naše ovde za vreme Slobe pozavršavali su u hodu, bez muke! Opušteno! Prouče im putanju, odrede najpovoljnije mesto za natrčavanje na metak – tako da je to za njih bila skoro rekreativna zabava – sa izuzetnim učinkom!
Ne da su se izveštili, nego samo tako?! Ja danas kad vidim neke od delatnika kako su napaljeni protiv pojedinih legitimno izabranih vođa po državama – svaki dan čekam vest kad će ih ugasiti ovi koji su ih zapalili da pronose buktinju u njihovu korist! I – nije takav metak namenjen delatnicima – budalama je namenjen! Kad budale podigneš – završio si posao!
Pravo da vam kažem ja nešto strepim i nad ovim našim prvacima među delatnicima u Srbiji! Oni su mi za brigu! Nekako mi se sve čini da su sa poslom, iz prve faze, pri kraju! Što bi se reklo – to što su mogli živi – skoro da su obavili!
Evo i Navaljni, to što je uradio živ uradio je, tu je dostigao maksimum! Sad ide ova druga faza! Nema ti tu kod njih polovično – ima do kraja da se iskoristi – i živ i mrtav! Nema besposličenja po zatvora dok ti učinak pada – kad već možeš mrtav odraditi što ni živ nisi mogao!
Jedino što me u ovom rebusu oko Navaljnog muči – znam rešenje, a ne znam šemu kojom su do rešenja došli – pod uslovom da nije bilo prirodno – moram ovo ponovo da naglasim!
U toj sportskoj disciplini zvanoj „štafeta“ – ja tebi, ti njima, oni njemu – neko ga je nečim morao nahraniti ili napojiti?! Ono što je sigurno – tim izvršilaca – morao je biti sastavljen isključivo od domaćih igrača?! Sad, koliko ih je tu i ko je sve u igri učestvovao, pitanje je!
Na primer, žena mu Julija Navaljni, em lepa, a i pametna! Kažu ovi što prate ne patišu – da baš zna i da uživa u životu! A tek što je ugledna – ceo Zapad je stao uz nju i jednoglasno je podržao da – s punim pravom – sedne na presto svoga muža?! A ona dva, veoma dobra tipa (ruski biznismen Evgenije Čičvarkin i bugarski novinar Kristo Grozev), o čemu su isplivale njene zajedničke fotografije s njima i računi o boravcima i obilasku svetskih destinacija i letovališta, biće da je to bilo čisto bratsko-sestrinsko druženje!
Da zanemarimo frajere, ona ti tu sad jednim udarcem nasledi opoziciono mesto vođe i samo tako prepoznatljivu„firmu“ – oko reklame ne mora da se muči – posao razrađen i to ono, baš! A tek zapadnjački fondovi za „demokratizaciju“ Rusije, prilično poveliki, kako se i vidi sa jednog snimka (opet onih što ne patišu) gde Aleksej Navaljni u jednoj zabačenoj kafani sedi za stolom sa agentom MI6 Džejmsom Vilijamom i traži od njega 10-20 miliona dolara godišnje za potrebe obojene revoluvije u Rusiji!
I ti Rusi, vala, kad se namerače za nekim idu do u detalje! Pošten čovek, a evo i žena, ne može ni progovorit ni otić neđe da se malo s nekim opusti, a da oni to ne pribeleže, em tonski, em slikom – bezdušnici jedni?! Gde je tu sad razumevanje za njen bol i potrebu da joj se neko nađe dok pati za mužem koji joj je iza rešetaka! Lakše je kad imaš nekoga da s njim podeliš tugu! Pogotovo se to lakše podnese boravkom na ekskluzivnim mestima, nego da se sad zatvori u svoja četiri zida i za jedinu destinaciju odrediti obilazak voljenoga muža u zatvoru?!
Posle svega, da nije ovih zapadnjaka koji joj se nađoše, to se od tuge ne bi moglo gledat?! Oni su sa njom otvorili i Minhensku bezbednosnu konferenciju, 16. februara, tog istog dana – kad joj je „Putin ubio“ muža, da nam – dok se ovaj još nije ni o’ladio – objasni sve o „diktaturi“ i „diktatoru“, koji je od nje napravio ucveljenu udovicu?!
E, što ti slučajnosti znaju nanizat događaje – nikad čovek to ne bi moga smislit?! Evo sad na primer ovo! Samo što je Taker Karlson uradio onaj intervju sa Putinom koji odjeknu kao bomba i odnese kolosalnu planetarnu pobedu nad zapadnjačkom propagandom, ne prođe ni nedelja dana „ubi Putin“ Navaljnog i sva slava pokupljena intervjuom pade u vodu?! I, neka to – „no đe ga ubi“ tačno na dan otvaranja Minhenske konferencije, pa je i udovica Julija – neplanski – navrat nanos zapucala u Minhen i još usput morala sastavljat govor kojim će se tamo obratiti – kako bi i bezbednosnu konferenciju ova priča obeležila?!
Imala je ona još jednu ulogu na tom skupu na kojem – kako ispade prema tom njenom zadatku – svi spontano dolaze ko kako stigne, ako nemaju šta da rade, ili u prolazu dok čekaju autobus, navrate malo, usput seda gde ko hoće – onako opušteno skroz?! Tako ti oni, kako nam ispriča naš predsednik Vučić – nemaše gde drugo da smeste utučenu Navaljnu nego – bup pored njega – predsednika Srbije! Sva sreća što je on tu „neprepozna“, pa samim tim nije ni uspeo da joj iskaže dužno poštovanje, proćaska s njom, izjavi saučešće – prosto joj se onako vidno posveti! A daje „prepoznao“ – morao bi!!! Te tako – blagodareći tom „neprepoznavanju“ – prođosmo kroz iglene uši da se ne zamerimo Kremlju i svrstamo uz ožalošćeni Zapad!
Navaljnog – koga je „ubio Putin“ – evo i u Srbiji „žale“ paleći sveće i polažući cveće po gradskim trgovima gde su izložili njegove fotografije?! I sad, zove mene moja najbliža moguća rođaka, eto samo što je još nisam rodila, i kaže: „Znaš li ti da je Brajan Brković iz Crne Gore, unuk Jevrema Brkovića i sin Balše Brkovića – glavni u Vojvodini za ‘Srbiju protiv nasilja’ i da sad organizuje i ovo ‘opelo’ za Navaljnog? Mogla bi i o njemu nešto da napišeš!“ Te joj ja otpiši: „Sve znam, ali neću pero da umačem u g….!“