Уставни суд: Врховни суд нема право да одбацује тужбе за правично суђење

Уставни суд утврдио је да Врховни суд нема право да одбацује тужбе за правично суђење због злоупотребе права.

„Уставни суд Црне Горе користи прилику да информише јавност да наставља да јача своју транспарентност у циљу информисања јавности о најзначајним и најновијим одлукама Уставног суда.Имајући у виду актуелност и значај права на суђење у разумном року пред судовима, а у вези са недавно донијетим одлукама, Уставни суд је пружио уставноправну заштиту праву на суђење у разумном року, у ситуацијама када Врховни суд одбацује тужбе за правично задовољење због злоупотребе права“, саопштено је из те институције.

Укидајући предметне одлуке Врховног суда и враћајући их на поновни поступак и одлучивање, Уставни суд је, како се наводи, између осталог изразио став да је Врховни суд увео нова правила и начин одлучивања по тужби за правично задовољење које као такво није прописано ни Законом о заштити права на суђење у разумном року, нити Законом о парничном поступку.

„Врховни суд Црне Горе се и поред експлицитних норми Закона о заштити права на суђење у разумном року, који је леx специалис за одлучивање о заштити овог права, а које се тичу одбачаја тужбе за правично задовољење, одлучио за примјену Закона о парничном поступку и то члана 8, којим је прописано начело савјесности и поштења, али не и одбачај тужбе због злоупотребе у случају поступања супротно том начелу“, наводи с еу саопштењу. .

Како тврде, основ за одбачај због злоупотребе права није предвиђен чланом 267 ЗПП-а као основ за одбацивање, као што то не може бити ни чл. 34 и 35 Конвенције сходно којим одредама само ЕСЉП има могућност да одбаци представку због злоупотебе (тзв. процесна конвенцијска правила која се тичу услова допуштености представке).

„Уставни суд подсјећа да принцип правне државе и члан 6 Конвенције захтијевају да се суд позове на одређену правну норму, а правни основ одлуке не смије да буде произвољан, тј. ван контекста конкретног предмета, нити њено тумачење смије да буде ван оквира језичког тумачења. оступајући на наведени начин Врховни суд Црне Горе је произвољним екстензивним тумачењем јасних норми Закона, који је леx специалис за заштиту права гарантованог чланом 32 Устава, који се тичу одлучивања по тужби за правично задовољење, заправо ограничио и ускратио право подносиоцима уставних жалби које им је закон гарантовао“, наводи се у саопштењу.

Како би се у будућем периоду спријечила повреда права на приступ суду за заштиту права на правично суђење зајемченог чланом 32 Устава и чланом 6 став 1 Конвенције, Уставни суд указује да је неопходно да се у сваком конкретном предмету Врховни суд уздржи од произвољног закључивања, које према оцјени Уставног неизбјежно смањује повјерење јавности у судски систем и угрожава начело правне сигуности, које представља једно од главних обиљежја владавине права, највише вриједности уставног поретка Црне Горе, утврђене у члану 1 Устава Црне Горе

„Коначно, неопходно је да приликом одлучивања у поновним поступцима Врховни суд донесе одлуке којом ће се поштовати ово Уставом загарантовано право, за које је Уставни суд нашао да је укинутим одлукама повријеђено и тиме превенира настанак тзв. пинг-понг ефекат који за последицу има продужавање трајања поступка, стварање утиска правне несигурности и у крајњем значајно оптерећује национално правосуђе“., казали су из суда.

Посдсјећају на ефикасност Уставног суда која се огледа у чињеници да је за мање од 9 мјесеци Уставни суд донио одлуке у готово 100% предмета старијих од 3 године и постигао да тренутно у раду има уставне жалбе поднијете у посљедње 3 године, чиме се изједначио са стандардом уставних судова земаља у окружењу. Осим тога, смањено је и просјечно трајање уставносудских предмета на 1 годину и 8 мјесеци што је од успостављања дјелотворности уставне жалбе први пут постигнуто.

„На импресивним резултатима Уставног суда постигнутим за кратко вријеме је честитао и предсједник Европског суда за људска права, г-дин Марко Бошњак приликом посјете нашем суду 24. марта ове године, нарочито када је у питању рјешавање заосталих предмета“, закључују из тог суда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: