Uskoro povratak Šešelja? Haški tribunal prihvatio zahtev za izuzećem „pristrasnog sudije“

Sudsko veće Haškog tribunala odobrilo je zahtev lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za izuzeće danskog sudije Frederika Harhofa zbog sumnje u njegovu nepristrasnost. Sudija Harhof je na adrese 56 prijatelja i saradnika uputio pismo u kojem je ocenio da su oslobadjajuće presude hrvatskom generalu Antu Gotovini, bivšem načelniku Generalštaba VJ Momčilu Perišiću i bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću plod politički motivisanog pritiska predsednika suda Teodora Merona na kolege.

Sudija Harhof je na adrese 56 prijatelja i saradnika uputio pismo u kojem je ocenio da su oslobadjajuće presude Gotovini, Perišiću i Stanišiću plod politički motivisanog pritiska predsednika suda Teodora Merona na kolege

„Većina, uz izdvojeno mišljenje sudije Liua Dakena, smatra da je u pismu sudije Harhofa vidljiva njegova pristranost u smeru osuđujuće presude. Tu pristranost bi primetio i prosečno informisani posmatrač“, stoji u odluci koju je putem svog profila na Tviteru objavio advokat Luka Mišetić, koji je u Hagu vodio obranu hrvatskog generala Ante Gotovine.

U odluci se dalje kaže da većina, uz izdvojeno mišljenje sudije Liua, smatra da je pretpostavka nepristranosti pobijena. U skladu s tim, većina smatra da je „optužba o pristranosti sudije Harhofa osnovana“.

Šešelj je Harhofovo izuzimanje zatražio početkom jula, nedugo nakon što je u javnost procurilo poverljivo pismo danskog sudije, u kojem on izražava sumnju da je predsednik ICTY-a Teodor Meron, pod pritiskom nekih moćnih država, vršio pritisak na kolege sudije da donose određene oslobađajuće presude.

Iako u pismu nije izneo nikakav konkretan dokaz za svoje sumnje, Harhof je naveo slučaj hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača kao jedan od onih u koje se upleo Meron. Napisao je da je u tom slučaju predsednik ICTY-a „imao sreće“ jer je „u poslednjem trenutku uverio ostarelog turskog sudiju da promeni mišljenje“ i glasa za oslobađanje hrvatskih generala.

Kada spominje „ostarelog turskog sudiju“, Harhof aludira na 77-godišnjeg Mehmeta Gineija, koji je zaista glasao za oslobađanje generala u drugom stepenu.

Danski sudija je posumnjao da su u sve ovo prste umešale imaju Amerika i Izrael, koje su ovakvim presedanskim odlukama htele da zaštitite sopstvene visoke vojne službenike od eventualnih presuda u budućnosti.

Šešelj: Jasno je da Harhof nije nepristrasan

Šešelj je, ubrzo nakon objave pisma, podneo zahtev za Harhofovim izuzećem jer je, prema njemu „jasno da Harhof nije nepristran i neutralan sudija koji razmišlja samo o utvrđivanju istine“.

Zanimljivo je da je taj zahtev, prema pravilima, uputio samom Teodoru Meronu, ali se on iz postupka izuzeo, prepuštajući da o zahtevu odlučuje njegov zamenik, Maltežanin Karmelu Agiusu. On je formirao spomenuto posebno sudijsko veće, koje je donelo odluku.

Tom veću je, između ostalog, podneseno i očitavanje sudije Harhofa, koji je utvrdio da sadržaj njegovog pisma ni na koji način ne dovodi u pitanje njegovu nepristranost, a s tim se složio i predsednik veća koje sudi Šešelju Žan Klod Antoneti.