УРА: ДПС продао културна добра и паркове, а проповиједа “културу“ и “урбаност“

Одборница Грађанског покрета УРА у Скупштини Главног града, Милена Вуковић, истакла је да поред чињенице да Главни град свјесно уништава и деградира бројна културна и архитектонска добра – зарад једнократног профита, још је смијешнија чињеница да се велики број таквих добара нашао у приватном власништву, а да њихова судбина зависи искључиво од воље и планова нових власника.

Жртва таквог катастрофалног односа је, оцјењује Вуковић, и стари Табачки мост на Рибници, као један од најстаријих мостова Подгорице који је преживио све ратове и бомбардовања, а који је прије пар година био предмет “ширења“ са 5,5 на 9 метара – како би инвеститори оближних зграда имали двије саобраћајне траке, да би на крају и значајан дио његове површине остао у приватном власништву, јер град није видио потребу да заштити сопствено културно добро.

“Да иронија буде већа, то “проширење“ и бесповратно девастирање старог Табачког моста из 17. вијека, требало је финансирати управо из средстава Главног града, односно – од новца грађана Подгорице. Неколико мјесеци након тога, Главни град је нијемо посматрао како исти инвеститори бетонирају корито ријеке Рибнице, које је станиште највећег флористичког богатства нашег града – са чак 603 врсте и подврсте, да би се касније мјесецима играо пинг-понг надлежности, како би се одложило или обуставило отклањање изливеног бетона“, указала је Вуковић.

Она подсјећа да је Грађански покрет УРА константно проблематизовао и недвосмислено осуђивао такво поступање, али да је “градској управи профит увијек био испред очувања градске имовине и преосталих културних добара“.

“На исти начин, мотивисани најобичнијом јурњавом за профитом, град и Влада су продали и архитектонска добра и призната дјела Светлане Кане Радевић, хотел “Подгорица“ и аутобуску станицу, који су такође били на удару бројних “реконструкција“ и девастација. Тако је Канина аутобуска станица данас под хипотеком, док је чак и “градски“ Трг Голооточких жртава завршио у приватном власништву. Судећи по тој тенденцији – није искључено ни да Трг Републике/Независности неће узети неки од њихових инвеститора, за какав стамбени блок, јер је већ извјесно да се таква судбина спрема Његошевом парку, Касарни Морача и брду Горица. Толико о лицемјерју градске управе и лажној бризи квази-градоначелника Вуковића“, указала је Вуковић.

Вуковић истиче да је исти однос пратио и бројна друга културна и архитектонска добра Подгорице, која су рушена или бесповратно уништавана како би се “у духу свеопште комодификације, локације боље уновчиле, а новац искористио за једнократно крпљење буџетских рупа“.

“Тако су се грађани Подгорице заувијек опростили од хотела “Црна Гора“, као култног дјела једног од највећих визионара нашег града – Вујадина Поповића, као и кина “Култура“, док су тврђава Лесендро, Јусовача, Дукља, Депедоген и друге важне тачке – препуштене зубу времена. Зато није чудно што Главни град наше државе оствари мање туристичких ноћења током цијеле године, него свега пар хотела са црногорског приморја за неколико мјесеци љетње сезоне. И због тога је сасвим јасно да наш град, под управом Демократске партије социјалиста (ДПС), никада неће имати ни приближно добар, поштен и посвећен третман, какав одавно заслужује“, закључила је Вуковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: