Umetnost sabranosti: Kako pronaći mir u digitalnoj kulturi

Teško da ima onih koji još u životu rade jednu po jednu stvar. Da, recimo, samo jedu, bez gledanja u TV. Ili da čitaju knjigu a da se u pozadini ne čuje bar malo muzike. Da slušaju muziku, i da ne rade ništa drugo. Čak i one složenije aktivnosti nikad nisu „mono“. Vožnja kolima svodi se na razmišljanje o mnogo čemu drugom nego što je put ispred nas, stajanje u redu u pošti nikad nije samo stajanje. Misli nam lutaju oduvek i hvala Bogu da imamo o čemu da razmišljamo. Ali, nekad je teško fokusirati se.

Uđete u autobus, trešti muzika. Uđete kod frizera, muzika je na maksimumu. Ni u prodavnici nemate mira. Istovremeno uglavnom grozničavo razmišljate da li ste kupili sve sa spiska, da li će vam ta frizura stajati još koji sat pre nego što pljusne kiša, hoćete li stići da pokupite dete na vreme, i konačno, jeste li zaključali vrata, zatvorili garažu, vodu, ugasili šporet ili će vas sačekati vatrogasci na ulazu u stan. I još kuckate poruke. A onda uđete u kuću, i odmah posegnete za daljinskim, ili vas već sačeka neko ko će se potruditi da imate stereo zvuk.

Ispadne da svi patimo od opsesivno-kompulsivnog poremećaja, ili od Alchajmera, a u stvari dijagnoza je rastrojenost. Previše stresa, multitasking. Rasplinuće na najmanje tri sfere. Vrlo je teško koncentrisati se na samo jednu stvar u jednom momentu. Tehnologija je ta koja je olakšala da se pažnja razbije u frakcije i da se raslojava u sve manje i manje bitove. Tako odgovaramo na mejlove sa dečjeg igrališta za fudbal, plaćamo račune gledajući TV, naručujemo hranu dok smo zaglavljeni u saobraćaju. Svaki minut je dragocen. U vremenu kad izgleda da niko nema dovoljno vremena, naši uređaji, smart telefoni ili tableti i stalna priključenost za planetu internet, dozvoljavaju nam da budemo na nekoliko mesta odjednom.

Koristi su višestruke, ali je cena ta da nismo sposobni da budemo potpuno na tom jednom jedinom mestu na kojem želimo da budemo. Jeste li se nekad uhvatili da vam lutaju misli dok gledate film? Predstavu? Koliko dugo vas drži koncentracija a da se niste osvrnuli na nešto što se dogodilo, ili tek treba da se dogodi? Vrtite li neku konverzaciju u glavi? A koliko se puta nervirate što je tako?

Bilo da ste student, radnik, domaćica ili neki opaki biznismen, veština opstanka danas je koliko brzo skačete sa zadatka na zadatak, koliko ih sve obavite. Klinci to, realno, i vole, da su istovremeno na Fejsu, Tviteru, mejlu, whatsappu i ostalim četovima. Mnogim radnicima, pak, nemoguće je da naprave toliko željenu pauzu. Više od polovine zaposlenih proveravaju poslovne poruke tokom vikenda a svaki četvrti to radi i na odmoru. Teško je odahnuti kad šefovi ili direktori znaju da je vaš smartfon sa vama. Tehnologija je otišla dalje od onoga s čim smo sposobni da se izborimo. Nije sad baš poželjno da živimo kao Amiši ili kao Bušmani, niti bi se iko odrekao prednosti modernog života, ali poslednja naučna istraživanja kažu da nam i nije baš pametno što multitaskingujemo bez ventila. Jer, istraživanje kaže da su oni koji su pod konstantnim multitaskingom skloniji pravljenju grešaka, i teže razabiraju šta su to relevantne informacije.

„Ja sam lud za umrežavanjem i stalnim kontaktom“, kaže jedan finansijski savetnik. Ima nas takvih još, ali nemoguće je biti sve vreme ulogovan. Svaki uređaj ima sleep mode. I to nije samo vreme kad spavate, i možda pod stresom škrgućete zubima ili imate nesanicu ili lak san, a možda se i patosirate kao medved od zimskog sna, već je bitno izdvojiti vreme kad ćete lonac u vašoj glavi skinuti sa tačke ključanja i podesiti na nulu. Ta nula podrazumeva da se diskonektujete, zatvorite sve uređaje, maknete ih iz spavaće sobe (o da i TV, i taj ajped), i da uživate u miru pred odlazak u san. I ne samo uređaje, već da diskonektujete i taj tok misli u glavi opterećen brigama „kako ćemo“. Mi čak ni ne primećujemo da smo preopterećeni.

Izgleda da oni koji uspevaju da žongliraju nisu oni kojima treba da zavidimo. Amerikanci mogu da dozvole sebi da ostave svoje smartfonove i poslove i časte sebe četvorodnevnim odlaskom u neki od centara za razbijanje stresa, sede u tišini, praktikuju jogu i jedu obroke u tišini i bez opterećenja uma. I što je neko na višoj funkciji, više vremena će izdvojiti za sebe. Čuveni zaluđenik Stiv Džobs je priznao da su njegovi časovi meditacije direktno odgovorni za sposobnost d se koncentriše, i ignoriše ono što ga ometa, a rezultate svi znamo.

Kod nas je realnost pronaći deset minuta dnevno za obrtanje termostata na „off“, a možda i otići na neki kurs joge, plesa, pilatesa ili u teretanu. Ali to ne znači da ćemo se uvek zaista isključiti, jer ne postoje dokazi da će sile koje nam pažnju razbijaju u komadiće ikada oslabiti, a kamoli nestati. Sada stižu pametni satovi i naočare koje će vam stalno slati obaveštenja negde na periferiji vašeg vidnog polja. Stalno napajanje unutrašnjeg nagona da ostanemo u kontaktu sa spoljnim svetom nije lako. Teško je koncentrisati se kad vam se misli roje, o porodici, slučajnim zvucima u sobi ili nečem trećem.

Kako da se rekonektujemo?

Ironično je da danas imate toliko aplikacija za telefone i tablete koji govore o meditaciji da je dovoljno da ukucate potrebnu reč u pretraživač. Mnogi tvorci tih aplikacija su i sami gurui, ili bivši budistički monasi, čije mentalne sposobnosti nikad ne dovodimo u pitanje. Oni tvrde da je tajna upravo u povremenom isključivanju, ne iz života kao oni, već sa mreže. „Nema ništa strašno ili štetno što se smartfonova tiče ako smo svesni kako da ih koristimo na pravi način. To je diskonekcija do koje ćete doći konektujući se“, rekao je Endi Pudikomb, bivši budistički monah.

Gurui kažu da je važno meditirati, ali asocijacija nam nije uvek motivišuća. Te spiritualno-transcedentalne vežbe privlačne su možda onim ženama sklonim eksperimentisanju. Ostali se uglavnom klone onoga što ne poznaju, ali nisu zanemarljivi ni oni koji prate trend slavnih, mada se i ti vernici brzo ohlade. Uglavnom bude čuda za tri dana. Zato je sve više onih koji razvijaju neke tehnike čisto na naučnoj osnovi. Jer, ako već treba da isključujete um, onda je potrebno da budete sigurni da je to isključivo iz razloga da mu pomognete da se vrati na nivo na kojem će biti produktivniji, poništavajući sve negativne efekte multitaskinga, stresa i rastrojenosti.

Ako pitate Gugl, jedan od najpopularnijih pravaca u SAD je tehnika MBSR ili nešto što se u slobodnom prevodu zove redukcija stresa zasnovana na svesnosti. U pitanju je bihevijoralna medicina, pravac koji je razvio 1979. godine profesor sa MIT-a Džon Kabat Zin, a sve pod uticajem svog učitelja meditacije. Džon je odlučio da spoji istočnjačku filozofiju sa naukom, pa je eksperimentisao sa pacijentima radeći u Medicinskom centru Univerziteta Masačusetsa istraživanje razvoja mišića, paralelno predavajući anatomiju i biologiju ćelija.

Želeo je samo da pacijentima ublaži bolove. Ispostavilo se da je jednoj polovini bivalo bolje, da su im se bolovi smanjivali, a onima kojima nisu, pa njima je bilo lakše da podnesu ono što ih je prikovalo za krevet. Danas ima preko 1.000 sertifikovanih MBSR instruktora, a sama tehnika se primenjuje u još 30 zemalja sveta. Na jednom nivou, ova tehnika ima za cilj da pomogne onima koji žele da utišaju preopterećen um, da postanu mnogo svesniji momenta i manje uhvaćeni u zamku razmišljanja o onome što je bilo ili tek treba da se dogodi. Mnogi kognitivni terapeuti preporučuju je kao način da se pacijenti izbore sa anksioznošću i depresijom. S druge strane, to pomaže da se izbore i sa stresom. Ipak, nemoguće je svesti je samo na tehniku za samopomoć, jer tako promašuje poentu, zbog koje je i postala popularna među preduzetnicima iz Silikonske doline, šefovima Pentagona, kongresmenima i ostalima. Njen glavni cilj je da vam pomogne da se posvetite u potpunosti onom što radite. Da radite, da učite, da vežbate i da jedete bez lutanja misli.

Zagovornici ove tehnike pametno su izbegli bilo kakve razgovore o duhovnosti ili duhovnom. Umesto toga, oni tehniku formulišu kao jačanje zdravog razuma. Logika je jasna: um je mišić i što se više bilduje, više će se razvijati.

Drugi i još jači faktor zbog kojeg je ova tehnika uspešna je to što su naučnici shvatili mogućnost našeg mozga da se adaptira i rekonektuje. Ovaj fenomen zove se neuroplastičnost, i pokazuje da postoje konkretne koristi od vežbanja mozga. Naučnici su daleko od zaključka, ali ovo prerasta u ozbiljnu industriju koja ima sve više poklonika u Americi.

Nauka je kasnije dokazala da meditacija i rigorozni treninzi mozga mogu da smanje nivo kortizola i visok krvni pritiak, poboljšaju imuni sistem, kao i da utiču na gene, a posebno na samu strukturu mozga. On nije statična masa koja se razvija samo u tinejdžerskom dobu. Ne morate da budete budistički sveštenik, da se bavite meditacijama ili MBSR tehnikom, ali ako mu posvetite najmanje deset minuta dnevno svakoga dana, isključite ga i postanete svesni trenutka i onoga oko sebe, ne samo da ćete povećati kapacitet radne memorije i rada mozga uopšte, već ćete neutralisati ono što vam u toku dana urade stres, trauma ili konstantno remećenje pažnje. I da ne zaboravite, smart uređaje na „off“ pre odlaska u krevet.

Pet koraka

1. Sedite prekrštenih nogu na jastuk na podu ili na stolici. Držite leđa pravo i opustite ramena. Udahnite duboko i zatvorite oči ako želite.

2. Pratite kako dišete. Ne menjajte tempo, ali se fokusirajte na strujanje vazduha kroz pluća dok udišete i izdišete.

3. Kad počnete da mislite o nečem drugom osim o disanju, prepoznajte misli i ponovo se fokusirajte na sopstveno disanje.

4. Ne osuđujte sebe ili pokušajte da ignorišete ono što vam odvlači pažnju. Vaš posao je jednostavno da primetite kad vam um odluta i vratite pažnju nazad na disanje.

5. Počnite s 10 minuta dnevno nedelju dana. Što više pravilno meditirate, lakše će vam biti da zadržite pažnju na ono na šta želite.

Saveti

Nosite sat

Izbeći ćete da uzimate telefon svaki put kad hoćete da vidite koliko je sati i nećete biti nepotrebno rastrojeni.

Bez telefona u krevetu

Potpuno se razbudite pre nego što pogledate u bilo koji uređaj.

Idite u prirodu

Pešačite i posmatrajte okruženje. Oduprite se želji da to postavite na Instagram.
Ukupno komentara: 0