Ukrajina stekla još jednog neprijatelja: Kako su događaji u Kazahstanu iskompromitovali Kijev

Ukrajinskom Ministarstvu inostranih poslova bila je potrebna cela nedelja dana kako bi izašli sa zvaničnom izjavom o događajima u Kazahstanu. To je svojevrstan presedan – donedavno se nešto slično teško moglo zamisliti.

Interesantno je i to do kakve su formulacije, na kraju, došli zvaničnici ukrajinskog MIP-a. Trebalo je nedelju dana da se prepozna i osudi nasilje. Isto toliko je trebalo i za elementarno izražavanje saučešća u vezi sa ljudskim žrtvama. A, opet, najupečatljivija je bila ocena oko raspoređivanja mirovnih snaga ODKB-a. Svi su nestrpljivo iščekivali osudu i, već, neizbežan kliše – „ruska agresija“. Međutim, ta su predviđanja potpuno omašila. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine „primilo je k znanju činjenicu o raspoređivanju stranih vojnih snaga na teritoriji Kazahstana, a na poziv kazahstanskih vlasti“. Stvar je jednostavna: Kijev je dugo bio neodlučan zato što nije dobijao nikakva uputstva od Stejt departmenta, koji se i sam teško opredelio.

Pa, ipak, Kijev se za to vreme našao u epicentru skandala: teritorija Ukrajine postala je leglo zaverenika, ili, u najmanjem, njihovih simpatizera.

U početku beše reč

Ovu je rečenicu izgovorio emigrant Muhtar Abljazov (o kome je naš portal već pisao), bivši predsednik (kasahstanske) banke BTA, a da ga niko nije vukao za jezik. On je, tako, izneo spec-službama Kazahstana sve što im je potrebno za pokretanje krivičnog postupka na bilo kom nivou. Abljazov je sebe nazvao vođom kazahstanskog protesta, a u direktnim prenosima je davao instrukcije demonstrantima o tome šta treba da urade kako bi zbacili legitimnu vlast. Tu se nije zaustavio, već je nastavio da obaveštava specijalne službe svoje zemlje o svojim planovima i namerama, kao i o svojim prijateljima, saveznicima i partnerima. Na primer, rekao je da se zvanično obratio američkom Stejt departmentu i rukovodećim strukturama EU sa pozivom da se uvedu sankcije Kazahstanu. Pri čemu je Muhtar Abljazov u samom Kazahstanu već osuđen u odsustvu na kaznu doživotnog zatvora, tako da mu ovakve izjave ne bi, dodatno, otežale tretman. Zato je odbegli bankar, više nego otvoreno, doveo u neugodan položaj jednu zemlju, za koju bi bilo veoma teško posumnjati da se meša u događaje u Kazahstanu, i to nakon što su pale i ljudske žrtve. Pogađete, reč je o Ukrajini. Abljazov je dao brojeve telefona, adresu i mesto koordinacionog centra koji sprovodi subverzivne aktivnosti – organizacije „Demokratski izbor Kazahstana“ (na ruskom Demokratičeskiй vыbor Kazahstana, skr. DVB) inače zabranjene u Kazahstanu, i saopštio da se štab nalazi u Kijevu. Već sutradan su istražitelji SBU (Služba bezbednosti Ukrajine) upali u naznačeno mesto, kako su sami rekli – na razgovor. Domaćini kancelarije su pokušali da čitavu situaciju pretvore u lajvstrim (prenos uživo), da bi se umirili nakon što su istražitelji potvrdili da je konverzacija sve što žele. Sadržaj razgovora je ostao nepoznat, a oficijelni Nur-Sultan, još uvek, nije zvanično protestvovao zbog činjenice da se sa teritorije Ukrajine sprovode subverzivne aktivnosti usmerene protiv Kazahstana. Niko još to tako ne formuliše niti artikuliše. Ali, to je samo – za sada. Zato što je svima postalo jasno: Ukrajinu Zapad koristi kao platformu za subverzivni rad ne samo u Belorusiji i Rusiji.

Sada je takav slučaj i sa Kazahstanom. Još juče se saznalo da su hakeri napali brojne resurse partije „Demokratski izbor Kazahstana“, pa je otkriveno da je jedan od administratora organizacije koja stoji iza pokušaja državnog udara u Kazahstanu major Oružanih snaga Ukrajine Andrej Nikolajevič Garbuzjuk, koji služi u Centru za informacione i psihološke operacije u Odesi. I to sve sa detaljima, fotografijom i ličnim podacima iz pasoša, koje je lako proveriti.

Nepošteno oglašavanje

Ova situacija prerasta u skandal, jer Ukrajina kao da je previše zanesena izvozom obojenih revolucija. A kao rezultat toga, oko nje se može pojaviti previše neprijatelja. Zbog toga je prilike trebalo pod hitno srediti. Kako tačno? Isto onako kako se varalica razotkriva. Najbolje je sve čistog srca priznati, biti što iskreniji, kako su ukrajinske specijalne službe i uradile. Preko Telegram kanala, koje povezuju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, počinju da cure informacije o celoj kazahstanskoj kriminalnoj mreži koja već duže vreme postoji na teritoriji Ukrajine. Poznato je da iza protesta i pogroma u Kazahstanu stoji niz kazahstanskih emigranata koji su zauzeli istaknuta mesta u svojoj domovini. Reč je o bivšem šefu specijalnih službi Kazahstana, šefu službe bezbednosti Nursultana Nazarbajeva, generalu Aljnuru Musajevu (osuđen u odsustvu na 25 godina). On pripada bliskom krugu prijatelja oko biznismena Bulata Abilova. Ovaj poslednji je bio član partije bankara Muhtara Abljazova.

No, vratimo se Abljazovu, koji je, zapravo, daleko od statusa, kako je sebe nazvao, „lidera protesta“. Jednostavno „Demokratski izbor Kazahstana“ je njegova „džepna“ partija, koja je namerno izložena javnosti da bi joj se dalo na težini. A u stvari, partijski „ofis“ je ništa drugo do iznajmljeni stan, što se jasno vidi na objavljenom snimku dolaska tamošnje SBU. U stanu rade novinar Ajdos Sadikov i njegova supruga Natalija. Oni vode opozicioni Jutjub kanal „Base“. Uopšteno govoreći, ono što je Muhtar Abljazov rekao je veoma slično nepoštenom reklamiranju: pi-ar za nešto što ne postoji, ili, u najboljem slučaju, za nešto što bi moglo da bude. Kao što je to bilo sa nepoznatom beloruskom Nehtom (Nehta – beloruska opoziciona platforma primarno distribuirana preko Telegram i Jutjuba), koja je, bukvalno, preko noći eksplodirala u najveći beloruski telegram-kanal. Međutim, isto tako brzo se ugasila, jer za državni udar nije dovoljna samo informativna platforma. Potrebni su lideri, potrebni su oligarsi. I to ne sami po sebi, već maksimalno upregnuti i konsolidovani zarad zajedničkog cilja. Ali, stvar sa konsolidacijom kazahstanske emigracije i nije baš dobro ispala.

Nesrećni zaverenici

U septembru 2020, predsednik ukrajinskog Izvršnog komiteta reformi Mihail Sakašvili doveo je, a kako ga je predstavio, kazahstanskog milionera, Margulana Sejsambajeva kod Vladimira Zelenskog i predložio ga za funkciju u Nacionalnom investicionom savetu. Sam Sakašvili se ponadao da će uz pomoć svog kazahstanskog protežea dobiti novac za sopstvenu poziciju. Ispostaviće se da je, već tada, kretao u novi projekat za povratak u Gruziju, što je, na kraju, i učinio. Ali, avaj, Zelenski nije uspeo sa Margulanom Sejsambajevom. „Milioner” je i sam bio u potrazi za sponzorskim ugovorom. Njegov posao sa hranom bio je u finansijskim problemima. Tako je nakon hapšenja Sakašvilija u Gruziji, Sejsambajev počeo da radi za Dmitrija Gordona u njegovoj „Akademiji“ (predavanja poznatih ličnosti za 5000 dolara) i da obilazi Ukrajinu kao trener. Za razliku od Abljazova, ponudio se da reši sve probleme između vlasti i opozicije, i to za stolom. Njegovu pregovaračku poziciju, kako kažu, podržao je, sada pritvoreni, kriminalni autoritet Arman Džumageljdijev. To je onaj isti „Divlji Arman“, čiji su ljudi, kako stoje stvari, bili inspiratori terora u Alma-Ati i nekim drugim gradovima. Govori se da je ovaj prestupnik i tajni sponzor „jezičkih patrola“ kazahstanskih nacionalista iz organizacije „Til Majdan“. Šef ove organizacije, Kuat Ahmetov, nalazi se u Kijevu, a ukrajinska policija je odlično znala šta radi i ko ga sve posećuje. Sa društvenih mreža se, takođe, saznalo da je čuveni kazahstanski nacionalista Muhtar Tajžan, koji je nesmotreno okačio svoju fotografiju kod spomenika Bogdanu Hmeljnickom, došao u Kijev kod prijatelja Ahmetova.

Ukrajinski trag

Kazahstanski zaverenici odaju utisak ljudi koji nisu posebno sofisticirani u zaveri, čime su preko svake mere kompromitovali Ukrajinu. A posebno Vladimira Zelenskog, čiji će rejting uskoro pokazati negativne vrednosti. Čisto vizuelno, u Ukrajini je vidljivo okupljanje kazahstanske opozicije, uključujući i onu nesistemsku. Više nije tajna da je Semjon Semenčenko, koji je izveden pred sud za stvaranje ilegalne oružane grupe „Oluja Donbasa“, koji se sada nalazi u pritvoru, dobijao novac iz Kazahstana za obuku kazahstanskih militanata na teritoriji Poljske. Ovo je samo jedan slučaj koji su objavili mediji. A koliko ih je u stvarnosti? I kako je zvanični Kijev povezan sa ovim? U Kijevu postoje štabovi najmanje dva tipa kazahstanskih opozicionara. Prvi je već pomenuti Muhtar Abljazov. On je nacionalista, ali pitom, poput Janukovičevog Tjagniboka. Bio je član raznih savetodavnih veća u organima vlasti i član Nacionalnog saveta javnog poverenja pri predsedniku Republike Kazahstan. Upravo se on povezuje sa „jezičkim patrolama“ koje organizuje „Til Majdan“. Tu su i lojalni prijatelji Muhtara Abljazova. U Kijevu i nema bog zna šta – iznajmljeni stan-kancelariju sa „koordinacionim centrom” koju čuva novinar Ajdos Sadikov sa suprugom i Jutjub kanal. Oni su nesistematski, i baš kod njih se obrela ukrajinska služba bezbednosna (SBU), što i nije tako smešno.

Novosti dana

Širokog prisustvo kazahstanskog podzemlja u Ukrajini bilo je veoma neprijatno iznenađenje za kancelariju Zelenskog i njenog šefa Andrija Jermaka. Nije tajna da su ukrajinske elite, vodeći ozbiljne poslove, bile veoma nezadovoljne učešćem svoje zemlje na antibeloruskom frontu. Prekid ekonomskih veza sa Rusijom bio je veoma bolan. No, rukovodstvo zemlje, po nalogu Vašingtona, nije stalo na tome i odlučilo je da uništi veze sa Belorusijom. Bilo je to previše, a antibelorusku histeriju koju je podigao zvanični Kijev ova poslovna elita je dočekala sumornim ćutanjem. Potom se desilo još gore: sada je, ispostavilo se, Ukrajina odlučila da igra i protiv Kazahstana. Ovo je za ukrajinsku privredu put u propast, makar samo zato što je Kazahstan gotovo jedini izvor alternativnog rafinisanog uglja (energent). A i tranzit iz Kine je skup, uključujući „zaobilaženje Rusije“, ako se prisetimo nesrećnog „voza Jacenjuka“. Dobro ili loše, ali i Kazahstan je na tom putu. I šta sad? Ukrajina je raskinula sa Rusijom, Belorusijom, pred pucanjem su odnosi sa Kinom kojoj su istrgli iz ruku Motor Sič i koja je podnela tužbu od pet milijardi dolara. Sada će i Kazahstan da bude neprijatelj. Nisu li evro-integratori u Kijevu stekli previše neprijatelja?

Izvor: www.ukraina.ru; autor: Maksim Maksimov

Preveo: Srđan Mrđenović