Ukrajina: Ponovo se sukobili demonstranti i policija

Na Evropskom trgu u Kijevu večeras su se ponovo nakratko sukobile pristalice evropskih integracija sa policijom, javile su ruske novinske agencije, izveštavajući da su upotrebljeni pirotehnika i suzavac, ali da nije jasno da li je suzavac ispalila policija.

Agencija Interfaks izveštava da se situacija stabilizovala i da je sukob prestao.

Interfaks navodi, pozivajući se na pres službu kijevske policije, da je od jednog poslanika dobijena dojava da se na Trgu nalazi minibus sa eksplozivom i da je upućena antidiverzantska jedinica koja od demonstranata nije mogla da priđe vozilu, dok agencija RIA Novosti prenosi da je razlog za sukob bio taj što su demonstranti blokirali vozilo i izvukli iz njega čoveka za kog su mislili da je saradnik ukrajinskih specijalnih službi i da ih je prisluškivao.

Blizu stotinu pripadnika specijalne jedinice „Berkut“ došli su na Trg kako bi odblokirali automobil i tada je počelo koškanje, navodi RIA Novosti.

Ta agencija navodi da su obe strane upotrebile suzavac a Interfaks je preneo tvrdnju šefa poslaničke opozicione grupe „Otadžbina“ (Batkivščina) Arsenija Jacenjuka da je „nekoliko poslanika povređeno“.

U međuvremenu je rasformiran kordon specijalnih snaga kod Trga i povlače se i pripadnici policije, navodi Interfaks.
Prema proceni te agencije, na Trgu se nalazi između četiri i pet hiljada učesnika akcije a na njemu nastupaju i ukrajinske muzičke grupe.

Učesnici mitinga pozivali su sa scene da se prekine sa provokacijama.

Akcije pristalica evrointegracija održavaju se u Ukrajini od prošlog četvrtka, podseća RIA Novosti, dodajući da je prošle nedelje ukrajinska vlada obustavila pripreme za potpisivanje sporazuma o asocijaciji sa EU, koji je bio planiran za potpisivanje 28-29. novembra na samitu „Istočnog partnerstva“ u Vilnjusu.

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič rekao je danas da je bilo teško doneti odluku o obustavljanju priprema za potpisivanje značajnog sporazuma sa Evropskom unijom i da je ona morala da bude doneta iz ekonomskih razloga.

Istovremeno, šef ukrajinske države, koji je trebalo da u petak potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU na samitu zemalja Istočnog partnerstva u Vilnjusu, rekao je u televizijskom obraćanju da nije bilo druge alternative nego da se u Ukrajini stvori „društvo evropskih standarda“, prenosi Rojters.

Janukovičeva vlada je zaprepastila evropske lidere prošlog četvrtka kada je saopštila da obustavlja pripreme za potpisivanje sporazuma u litvanskoj prestonici i da će, umesto toga, obnoviti dijalog sa Rusijom, koja je uložila prigovor na taj sporazum.
Saopštenje ukrajinske vlade izazvalo je proevropske demonstracije na ulicama Kijeva i sporadične sukobe sa policijom.

Vlada predsednika Janukoviča bila je primorana na ovaj korak nakon što je Rusija zapretila ekonomskim sankcijama i obustavom isporuke gasa ukoliko Ukrajina potpiše sporazum.

Umesto toga, Janukovič je najavio početak dijaloga o ekonomskoj saradnji Ukrajine sa Rusijom, koja teži da kroz carinsku uniju sa bivšim sovjetskim republikama istisne EU iz svoje interesne sfere.

Čelnici EU uputili su danas oštre kritike Rusiji zbog pritiska na Ukrajinu da odustane od sporazuma sa EU i istakli da Ukrajinci sami treba da odlučuju o svojoj sudbini.

Demonstranti u Ukrajini danas su se sukobili s policijom u blizini sedišta vlade, drugog dana velikih protesta protiv odluke Ukrajinske vlade da promeni politički kurs i ne potpiše Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji (EU).

Oko 1.000 demonstranata okupilo se u blizini sedišta vlade u Kijevu u pokušaju da privole predsednika Viktora Janukoviča da , ipak, potpiše Sporazum sa EU ove nedelje.

Neki od demonstranata pokušali su da uđu u zgradu vlade, ali su bili primorani da odstupe pošto je policija upotrebila suzavac, naveo je novinar AFP s lica mesta.

Oko 10.000 ljudi juče se okupilo u Kijevu pošto je petak, Ukrajina, u poslednji čas, „okrena leđa“ EU i napravila zaokret ka Rusiji, pošto je ukrajinski parlament u četvrtak, svega nedelju dana pre zakazane ceremonije potpisivanja Sporazuma, neočekivano odbacio zakone neophodne za pristupanje.

Premijer Ukrajine Mikola Azarov izjavio je da je ta odluka doneta isključivo iz ekonomskih razloga i najavio da će se Vlada u Kijevu sada usresrediti na obnavljanje trgovinskih odnosa sa Rusijom – vodećim trgovinskim partnerom Ukrajine i njenim glavnim dobavljačem gasa.

Ukrajinski zaokret ka Rusiji

U izboru između dva puta – oslobađanja Julije Timošenko i potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, ili ponovnog približavanja Rusiji koja može da ih spase od ekonomskog kolapsa, Ukrajina je, izgleda, odlukom Vrhovne Rade donete 21. novembra, na prvo mesto stavila ekonomske interese.

Premijer Ukrajine Mikola Azarov izjavio je da je odluka taktička, da je doneta isključivo iz ekonomskih razloga i najavio da će se Vlada u Kijevu sada usredsrediti na obnavljanje trgovinskih odnosa sa Rusijom, vodećim trgovinskim partnerom Ukrajine i njenim glavnim dobavljačem gasa, a predsednik Ukrajine Viktor Janukovič priznao je, navodno, da je Rusija zapretila smanjenjem uvoza iz Ukrajine.

Kritike Rusiji iz Brisela

Čelnici Evropske unije uputili su danas oštre kritike Rusiji zbog pritiska na Ukrajinu da odustane od sporazuma sa EU i istakli da Ukrajinci sami treba da odlučuju o svojoj sudbini.
“Izražavamo snažno neslaganje sa ruskim stavom”, stoji u zajedničkom saopštenju predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza i Evropskog saveta Hermana van Rompeja nakon što je Ukrajina prošle nedelje odustala od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU.

Vlada predsednika Viktora Janukoviča bila je primorana na ovaj korak nakon što je Rusija zapretila ekonomskim sankcijama i obustavom isporuke gasa ukoliko Ukrajina potpiše sporazum, što je trebalo da učini 28. novembra na samitu zemalja Istočnog partnerstva u Viljnusu. Umesto toga, Janukovič je najavio početak dijaloga o ekonomskoj saradnji Ukrajine sa Rusijom, koja teži da kroz carinsku uniju sa bivšim sovjetskim republikama istisne EU iz svoje interesne sfere.

Barozo i van Rompej su istakli da približavanje bivših sovjetskih republika Briselu ne ide na račun bliskih odnosa tih država sa Rusijom i da je što tešnja ekonomska saradnja u zajedničkom interesu.
“Ukrajina bi trebalo da slobodno odlučuje o tome kakve će odnose imati sa EU”, naglasili su predsednici u saopštenju.

Pre Baroza i Van Rompeja, oštre kritike na račun Rusije uputili su šefovi diplomatija Švedske i Poljske, a pritisak Moskve na Kijev osudila je i nemačka kancelarka Angela Merkel.