• Поглед

Уједињени у (не)стабилности: Македонија

1 min read

8 година ‎ ИН4С

Македонија je у озбиљној политичкој кризи дуже од двије године, узроци кризе су вишестрани међутим афера ,,Прислушкивање'' из 2015.године послужила је као повод за раст напетости у македонском друштву. Криза се додатно распламсала након македонских парламентарних избора одржаних у децембру прошле године.

Албанци у Македонији

Пише: Иван Отовић, политиколог

Јужнословенски народи нису успјели да створе државу у којој би се се сваки од њих осјећао као домаћин, а не гост или у још горем случају слуга. Краљевина Југославија распала се на самом почетку Апрлиског рата, СФРЈ је нестала  са међународне позорнице  у ратном вихору деведестих, заједница Србије и Црне Горе заокруживањем ријечи ДА на референдуском листићу 2006. године. Политичке елите бивших република а у некима и већина становништва било је увјерено да је самосталност од Београда неопходан предуслов за политички, друштвени и економски напредак.

Прошло је довољно времена да се могу извести закључци колико су бивше републике постигле, нарочито колико су успјеле у намјери да изграде стабилне државе и грађанска друштва заснована на европским вриједностима. Улазак у ЕУ приоритет свих шест република за сада су једино оствариле Словенија и Хрватска, док се други крећу различитим брзинама ка ЕУ у ,,више брзина“. У овој анализи ћу се бавити недавним дешавањима у преостале четри републике бивше СФРЈ, односно покушаћу да испитам колико су данас Македонија, БиХ, Србија и Црна Гора политички и безбједносно стабилне државе.

Македонија je у озбиљној политичкој кризи дуже од двије године, узроци кризе су вишестрани међутим афера ,,Прислушкивање“ из 2015.године послужила је као повод за раст напетости у македонском друштву. Криза се додатно распламсала након македонских парламентарних избора одржаних у децембру прошле године. Побједу су истовремено прогласили до тада владајући ВМРО-ДПМНЕ (51 мандат) и опозиција предвођена СДСМ (49), такође у сазив новог Собрања ушле су четри албанске партије ДУИ (10), Покрет ,,Беса“ (5), ,,Алијанса за Албанце“(3) и ДПА (2). Након тога слиједи читав низ политичких обрта, тешких ријечи између ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ, протеста присталица Груевског али и опозиције, посјета званичника ЕУ Скопљу, као и представљање македонској и широј регионалној јавности  ,,тиранске платформе“.

Укратко, након завршетка избора руководство ВМРО-ДПМНЕ као странке са највише освојених гласова очекивало је да ће оформити нову владу уз помоћ најјаче албанске странке ДУИ, иначе својим дугогодишњим коалиционом партнером. Упркос томе што не постоји законска обавеза да владу формирају македонска и албанска партија са највише освојених гласова на парламентарним изборима, оваква пракса се примјењује од потписивања Охридског споразума 2001. године.

Политички систем у Македонији садржи бројне елементе косоцијалне демократије прије свега када су у питању мањинска и политичка права албанске заједнице. Самим тим мало тога се може одлучити у Скопљу без претходног договора представника македонске и албанске политичке елите. ,,Побједничке“ партије овај пут нису успјеле да се договоре, умјесто тога ДУИ је одлучила да пружи подршку лидеру опозиције Зорану Заеву за састав нове владе. Заева су подржале и од још двије албанске странке, Алијанса за Албанце и Беса нова партије на политичкој сцени Македоније.

Новоформирана већина може да рачуна на 67 од 120 мјеста у новом сазиву Собрања. Међутим македонски предсједник Ђорђе Иванов упорно одбија да повјери мандат за састав владе Заеву. Према мишљењу Иванова спремност Заева да прихвати ,,тиранску платформу“ постављену као кључни услов за подршку три албанске партије новој влади представља нарушавање цјеловитости државе.

Тиранска платформа

Између осталога у ,,Тиранској платформи“ коју су албанске странке усвојиле под покровитељством албанског премијера Едија Раме тражи се од Заева да: 1.албански постане службени језик на цијелој територији Македоније; 2. интегрисана контрола граница са Албанијом и Косовом и Метохијом; 3. ријеши питање имена Македоније; 4. покрене расправа о државним симболима; 5. усвоји резолуција у македонском парламенту којом се осуђује ,,геноцид почињен над албанским становништвом на простору данашње Македоније“ у периоду од 1912. до 1956. године.

На основу података који су тренутно доступни јавности није у потпуности јасно да ли је Заев прихватио све захтјеве изнесене у ,,Тиранској платформи“. Званичници ВМРО-ДПМНЕ непрестано истичу да је Заев окренуо леђа македонским националним интересима и угрозио уставни поредак, док хиљаде њихових присталица већ данима протестује против вође македонске опозиције.

Прихватање ,,тиранске платформе“ би у суштини значило да Македоније постаје држава двије равноправне нације, македонске и албанске. Албанци чији тачан број у Македонији није још тачно утврђен[1] имали би статус конститутивног народа. Многи се у Македонији прибојавају да је ово сигуран пут ка косовском сценарију, код дијела македонске јавности бојазан изазива и отворена подршка поједних званичника ЕУ коалиционом договору Заева и три албанске партије. Поставља се питање да ли би на овај начин Албанци добили и трећу државу на Балкану, како би на то реаговале прије свих земље у непосредном сусједству Србија, Бугарска и Грчка.

БЈР Македонија, Македонија или нешто треће

У очима међународне заједнице Македонија дуго времена није важила за озбиљно  балканско жариште, статус који је углавном резервисан за Косово и Метохију и БиХ . За онај дио међународне заједнице од којег су сами грађани Македоније највише очекивали  није било довољно разумјевања да схвати македонска збиља. Системска корупција, неразвијене институције или низак животни стандард не чине Македонију различитом од осталих бивших република СФРЈ. Македонија је јединствена по томе што се суочава са низом неријешених идентитетских питања, истина процес изградње идентитета одвија се и у Црној Гори и код муслиманског становништва у БиХ али македонски случај је посебан.

Сам назив државе је споран због непристајања званичне Атине да Македонију призна под тим именом. Позивање на античку прошлост Македонаца, њихову аутохтоност на Балкану и употребу античких симбола и личности у изградњи македонског идентитета наилази на оштре реакције не само Грчке него и Бугарске. Говорећи језиком чињеница тешко је за очекивати да ће у догледно вријеме Атина бити спремна да дијели античку прошлост са Скопљем, као и да ће одређени утицајни кругови и већина становништва  у Бугарској почети да посматрају Македонце као засебну нацију. У оваквим условима већ је довољно отежано градити жељени идентитет а самим тим и јачати државу, ствари постају још сложеније када се узме у разматрање отворено албанско питање у Македонији.

Без обзира да ли ће ,,тиранска платформа“ бити усвојена или не јасно је да македонски Албанци и њихове вође имају у виду другачије уређење Македоније. Ослањајући се на претходна успјешна искуства у остваривању националних интереса и подршку појединих западних центара моћи Албанци имају право да вјерују у Македонију ближу њиховим замислима. Јединствена држава двије на папиру равноправне нације или неки облик федерације двије политичко-административни јединице могу бити неки од могућих сценарија по вољи албанских представника. ВМРО-ДПМНЕ па и сам СДСМ овакве могућности одлучно одбацују али је упитно којим то механизмима они располажу како би спријечили овакав развој догађаја.

Присутан је дубок јаз имеђу присталица ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ међу етничким Македонцима, олако се користе ријечи патриота, издајица, страни плаћеник, сорошевац. На Зорану Заеву је велика одговорност, мора пажљиво да балансира између жеље за премијерским мјестом и начина како ће доћи до њега. Иако ни албанске партије у Македоније не одликује претјерано јединствено код њих је примјетна спремност на сарадњу зарад остваривања онога што они сматрају својим националним интересима. Такође могу рачунати на значајну помоћ власти у Тирани и Приштини, као и појединих страних фактора, док је тешко са сигурношћу одредити ко су савезници Скопља.

Бивша власт Груевског сада отворено упире прст ка неким структурама на Западу (прије свих на америчког милијардера Џорџа Сороша) као на подстрекаче немира у Македонији, међутим нити Груевски нити његова партија не показују намјеру да озбиљније размотре своју евро-атлантски агенду. Наводно окретање Груевског Москви више је резултат пропаганде његових супарника и медијског преувеличавања него ли стварне промјене у македонској спољној политици. Неувођење санкција Русији може се посматрати прије свега као сигнал Бриселу да постоји још нешто поред чекања у предворју ЕУ и НАТО-а. Ипак вриједи истаћи повећано интересовање руских високих званичника за дешавања у Македонији посљедњих година. Томе иде у прилог и недавна изјава министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова којом упозорава западне земље на критично стање у Македонији.

Дијалог једнаких

Политичке снаге у Македонији које се противе ,,Тиранској платформи“ не могу очекивати значајнију помоћ од држава региона. Албанија и самопроглашено Косово отворено  подржавају другу страну, Грчка и Бугарска имају своје приоритете, док је могући уплив Србије у македонска дешавања далеко сложенији. У прошлости македонске власти су често поступале супротно српским интересима по питању Косова, такође двије државе нису развиле очекивани ниво сарадње у многим областима. Скопље и Београд више тога спаја него ли раздваја самим тим постоји простор за остваривање чврстог савеза од којег обије стране могу имати користи, наочито када говоримо о очувању територијалног суверенитета.

Уколико такозвани патриотски дио македонске политичке сцене жели да се успјешно супростави творцима и покровитељима ,,Тиранске платформе“ неопходно је да успоставе истинску сарадњу са оним међународним факторима који желе другачији Балкан. Опстанак Македоније као јединствене политичко-административне јединице незамислив је без македонско-албанског дијалога, али једино ако се ради о дијалогу двије једнаке стране. Македонци морају пронаћи праве савезнике на међународном и регионалном нивоу зарад остваривања  потребне равнотеже снага у преговорима о будућности њихове земље.

[1] Процјене се крећу од 25 посто до цијелих 50 одсто укупног становништва

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: