Uhapšeno pet osoba zbog zločina u Štrpcima

Po naredbama Tužilaštva BiH i Tužilaštva za ratne zločine Srbije, istovremeno na području dvije države sprovedena je policijska akcija u kojoj je uhapšeno više osumnjičenih za ratni zločin u Štrpcima. U Bosni I Hercegovi uhapšeno je 10 osoba, a kako prenose srpski mediji u toj državi slobod je lišeno pet osumnjičenih.

Kako AP saznaje u Tužilaštvu BiH, među uhapšenim je i Gojko Lukić, brat Milana Lukić komandanta osuđenog za zločin u Štrcima. Nezvanično uhapšeno je i nekoliko pripadnika bivše policije, te bivši bosansko-srpski general Luka Dragičević.

„Otmica u Štrpcima“ je naziv za zločin od 27. februara 1993. godine kada su pripadnici srpskih paravojnih jedinica pod komandom Milana Lukića, uz logističku pomoć države Srbije, oteli grupu putnika iz voza 671 na relaciji Beograd–Bar.

Oteti putnici, 18 Bošnjaka i jedan Hrvat, su potom likvidirani. Većina ubijenih su bili državljani Srbije i Crne Gore i bili su uglavnom iz Priboja, Prijepolja, Beograda i Podgorice.

Među njima je bilo i državljana Bosne i Hercegovine. Posmrtni ostatci 16 putnika još nijesu pronađeni, dok su posmrtni ostatci Ćorić Rasima i Rastoder Jusufa pronađeni u jezeru Peruċac. Ostatci trećeg putnika Zubčević Halila su takođe pronađeni u jezeru Peruċac.

Zbog ratnih zločina, među kojim je i zločin u Štrpcima Milan Lukić je presudom Haškog tribunala osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

 Nevladina organizacija Žene u crnom saopštila je ranije da nikada neće prestati da traži istinu o ratnim zločinima i da će se zalagati za kažnjavanje njihovih organizatora, naredbodavaca i počinilaca.

„Tražićemo pravdu i dostojanstvo za žrtve zločina počinjene u naše ime“, istakle su Žene u crnom. Ta nevladina organizacija je podsetila da su još na slobodi organizatori, naredbodavci i izvršioci otmice i ubistva 19 ljudi iz voza u stanici Štrpci, 27. februara 1993. godine. Žene u crnom su pozvale pravosuđe da utvrdi odgovornost svih koji su tokom suđenja u Bijelom Polju Nebojši Ranisavljeviću, jedinom koji je osuđen za taj zločin, pominjani kao otmičari i da saopšti ko je organizovao i naredio otmicu.

Ratni zločini ne zastarijevaju, a odgovornost za njihovo dosadašnje neprocesuiranje i nekažnjivost u Crnoj Gori leži na pravosudnim organima, prvenstveno tužilaštvu, koje ni u jednom slučaju ratnih zločina koje je vodilo nije uspjelo pribaviti dovoljno dokaza koji bi optužnice učinili jakim i izvedenim. Još uvijek su dominantni samo napori koje ulaže civilno društvo da ratne strahote i žrtve ratnih zločina ne budu zaboravljene, dok institucije sistema ostaju intertne. Stoga, pozivamo države regiona da se odlučnije posvete uspostavljanju trajnog mira i stabilne budućnosti kroz dodatne mehanizme koji će omogućiti utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima koji su se dogodili na teritoriji bivše Jugoslavije u periodu od 1991-2001, poput uspostavljanja REKOM-a.