Ugriz bezube zmije

Opet su ispuzali ispod kamena, zapalacali dvorakljim jezikom i pokušali da ugrizu. Ali, bezubu zmiju je samo grozno vidjeti, druge opasnosti od nje nema.

Nekakva „inicijativa“, imenom tobožnje nezavisnosti Crne Gore, još jednom je pokazala da je odista – građanska. S tim da su jasno stavili do znanja ko to nijesu građani. Jasno i nedvosmisleno, onako građanski i demokratski, definisana je i označena rulja neandertalaca koja kvari evropejsko i demokratsko lice „za dom spremne“ domovine. Ni Gebels to nije radio preciznije.
Srbima i psima je oduzeto pravo da budu građani. Fašistički opleli bičem svog otrovnog jezika po sopstvenom korijenu. A još dok se u Berlinu dimila slomljena aždaja fašizma, prorokovano je da će se to zlo opet vratiti, ali sada u liku antifašizma.
Vidim da su se neki latili zaludnjeg posla rasprave i demantovanja sa osvjedočenim i ostrašćenim antisrbima, koji mrze sebe od maloprije i odriču se prađedova. Rekoh, zaludnji posao, jer davno je rečeno da nema dublje mržnje od one kojom izdajnik mrzi izdatu domovinu. Onu koje su se odrekli prije dvadeset godina. A možda i mnogo, mnogo ranije.
Ja ipak mislim da je dobro što oni postoje i što se povremeno oglašavaju. Jer, zmija, i kad je bezuba, strašna je samo dok je pod kamenom. Kad ispuže, samo je gadljiva. Dobro je što ih ima, ako ni zbog čega drugog a ono kao podsjetnik na onu najveću prevaru i pokradeni referendum. Slažem se i sa onima koji tvrde da su ovi koji su se „pokrenuli za Evropu“ kancer crnogorskog društva, ali i kancer se lakše liječi kad izađe iz svoje potajne i podmukle faze. A jedini i pravi lijek za ovu boleštinu je – PREZIR! Ili, kako je govorila moja majka, kad se prolazi pored nužnika – okreće se glava.

I, na kraju, lični stav: uopšte se ni kao Srbin, a ni kao građanin (taj status mi neće određivati to političko smeće) ne osjećam pogođenim bilo kojom njihovom kvalifikacijom. Naprotiv! Ne daj, Bože, neke pohvale i podrške od njih!