Угриз безубе змије

Опет су испузали испод камена, запалацали дворакљим језиком и покушали да угризу. Али, безубу змију је само грозно видјети, друге опасности од ње нема.

Некаква „иницијатива“, именом тобожње независности Црне Горе, још једном је показала да је одиста – грађанска. С тим да су јасно ставили до знања ко то нијесу грађани. Јасно и недвосмислено, онако грађански и демократски, дефинисана је и означена руља неандерталаца која квари европејско и демократско лице „за дом спремне“ домовине. Ни Гебелс то није радио прецизније.
Србима и псима је одузето право да буду грађани. Фашистички оплели бичем свог отровног језика по сопственом коријену. А још док се у Берлину димила сломљена аждаја фашизма, пророковано је да ће се то зло опет вратити, али сада у лику антифашизма.
Видим да су се неки латили залудњег посла расправе и демантовања са освједоченим и острашћеним антисрбима, који мрзе себе од малоприје и одричу се прађедова. Рекох, залудњи посао, јер давно је речено да нема дубље мржње од оне којом издајник мрзи издату домовину. Ону које су се одрекли прије двадесет година. А можда и много, много раније.
Ја ипак мислим да је добро што они постоје и што се повремено оглашавају. Јер, змија, и кад је безуба, страшна је само док је под каменом. Кад испуже, само је гадљива. Добро је што их има, ако ни због чега другог а оно као подсјетник на ону највећу превару и покрадени референдум. Слажем се и са онима који тврде да су ови који су се „покренули за Европу“ канцер црногорског друштва, али и канцер се лакше лијечи кад изађе из своје потајне и подмукле фазе. А једини и прави лијек за ову болештину је – ПРЕЗИР! Или, како је говорила моја мајка, кад се пролази поред нужника – окреће се глава.

И, на крају, лични став: уопште се ни као Србин, а ни као грађанин (тај статус ми неће одређивати то политичко смеће) не осјећам погођеним било којом њиховом квалификацијом. Напротив! Не дај, Боже, неке похвале и подршке од њих!