Угледник

Пише: Војислав Караџић 

У вријеме поратно за излокане цесте
Мацолом је туцао шодер
Мистријом калаисао туђе зидове
Наште срца листио алкохолу
( да му здравље не штреца)
Био је и домбаша*
Јарићима је пјевушио пјесме очевог изума
Упредао и лимун-шкију херцеговачку
По Голеш планинама табанио
Са џеповима увијек изврнутим
А срцем препуним.

Често се спуштао до вароши
Да понеку на митинзима
Са кажипрста назубљену
Одапне пут одрођене власти.

За његову руку свак се хватао
А у ријечи му је било више људскости
Него у свим знаним и незнаним капетанијама!