Уџбеник је будући човек, није роба; Драгољуб Којчић у „Српском св(иј)ету“
„Традиција обавезује, и на њој треба инсистирати. Док је трајала уводна шпица за ову емисију, смењивали су се ликови великих личности из наше старије и новије историје. Знате, не добијем трему, али осећам једно страхопоштовање да после такве шпице телевизијске, ја морам да будем одговоран за оно што кажем, морам да наставим тим трагом племенитости, и сваки наш гледалац који то гледа. Знате, постоје заједнице и нације које немају такво искуство, такав легат, такав пакет наслеђа. Малопре поменух те хејтере. Читам често те коментаре које пишу анонимни појединци, то је нека врста гласа народа, па опипам какво је расположење. На неким сајтовима преовлађују такви хејтери, па ми се диже коса на глави од коментара ‘еееј, моја Србијо’! Неко некога покраде или направи неко непочинство, и какве везе Србија има са тим, то је индивидуални чин? Или када генерално све што је добро у српској традицији, и у данашњици, они лупају минусе, како се то жаргонски каже. Зашто су такви? Зато што су се искоренили из доброте хришћанства. Не можемо за све што се дешава кривити нацију и говорити да је то искључива реалност нашег народа. Такви и њихове политичке странке су се дигли на све што је позитивно у данашњој Србији“, каже политички филозоф Драгољуб Којчић за „Српски св(иј)ет“ о традицији, њеним поштоваоцима и онима који је искључиво критикују, као и садашњост.
Говорио је и о томе да је недавно тек почело обиљежавање почетка бомбардовања, јунака са Кошара, затим „Олује“, па и самог Гаврила Принципа. У том контексту је поменуо и филм „Монтевидео“ који оживљава сјећање на врло интересантну и занимљиву причу, а са друге стране је поменуо негативна „сјећања“ која су покренула твз. црни талас у којем је Србија приказавана као земља у блату у ком живе најгори несретници:
„А Србија је имала величанствену грађанску историју. Светозар Милетић је узвикнуо ‘Ми смо и Срби и грађани’. Ми свакога поштујемо, не дискриминишемо људе ни по вери ни по боји коже.“
„То је покушај је да се баци љага на племенити српски народ. Зна се ко је то радио и у којој земљи су то радили и за које паре. Нажалост, то је радила маркетиншка организација ‘Рудер и Фин’ из САД. А треба знати да има и других Американаца“, додаје саговорник Националне ИН4С телевизије.
„Ја сам 1994. Године написао текст ‘Нација и елита’. Они који су себе тада сматрали елитом, сада више нису комунисти, али тада су били комунисти и то марксисти“, каже филозоф Драгољуб Којчић, образлажући који су то људи били, и ко су то данашње елите које су изникле из тих.
О ширини српског народа каже, као потврда да је то један цивилизован европски народ:
„Да би Србија била перципирана у светској заједници као врело доброте, као зденац живота и добрих намера, она гради једну врло јасну политику. Ми ћемо да будемо једна снажна економски утемељена држава из које ће да долазе само хуманистичке иницијативе. Таква једна иницијатива је и прича о Мини Шенгену: ови би да се затварају, а ми кажемо да за тим нема потребе, ми смо довољно јаки. А довољно смо јаки јер имамо довољно јаку економију и јаке одбрамбене капацитете. Наши одбрамбени капацитети су такви да би се тешко неко усудио да нам ради оно што су нам радили пре двадесет година“.
