Удар на државу
1 min read
Милун Зоговић
Пише: Милун Зоговић
Често имамо прилике да слушамо мит о владарима. Приче о моћи и недодирљивости. „Држава то сам ја“! Четири вијека одзвања позната речеиница приписана „Краљу Сунца“, „Великом Лују“ који је владао чак седамдесет двије године.
Најдужа владавина у Европи одисала је и специфичним мирисима. Мање је познато, син Луја XIII и Ане Аустријске, Луј XIV окупао се свега два пута у животу. Дуго је трајао мит о недодирљивости тродеценијског владара Црне Горе.
„Краљ од Растока“ успоставио је сличну владавину оној најдужој у Европи. Случајно или намјерно, између себе и државе никада није правио разлику и доследно се држао „Лујове максиме“, путоказа за дуговјечну владавину.
Чак је и надоградио. Практично, дјела а не ријечи! Свакодневно је доказивао „ово је моја држава“. Наш „господар“ се чешће купао од Луја. Његове слуге и они који су имали прилику да се нађу у његовој близини мање су патили. Али је прљавштина коју је остављао на сваком кораку приликом изградње приватне државе из дана у дан неподношљиво гушила све часне и поштене грађане, иначе, подстанаре Ђукановићевог „тамног вилајета“. Диктатура је из дана у дан постајала све бруталнија. Иза завјесе државна имовина је претакана у приватне џепове прве и њима блиских фамилија. Ђукановић и његова фамилија имају милијарду, саопштио је лични и политички финансијер и пословни партнер предсједника ДПС-а Душко Кнежевић.
Како сви путеви „воде ка Цариграду“ све пуније коверте су завршавале код Ђукановића. Заробљено тужилаштво и Црногорски судови одјезбјеђивали су неопходне предуслове за неометану изградњу приватне државе. Конструисане су чак и афере лажних „државних удара“ како би се неометано спроводио удар на државу. Опозиционим лидерима суди се на основу исказа убице, регистрованог психопате, који пред само финале, са сигурне дистанце, саопштава истину. „Морао сам да говорим шта ми се каже“! Фарса је до краја разоткривена. Свима је јасно о чему је ријеч. Суд се брани од истине! Не дозвољава да пропадне случај. Осуђујуће пресуде невиних људи виде се као једина сламка спаса. Као излаз за продужетак диктатуре.
Невини су већ у затвору. Црна Гора протестује. Грађани на улици јасно саопштавају свој став према диктатури. Афера „Коверат“ је кап која је прелила чашу. Оно што су сви добронамјерни знали сада је поткријепљено и чврстим доказима. Дрма се диктатура. Одлучнос грађана за промјенама је неумољива. Мантра о моћи и недодирљивости предсједника Мила Ђукановића већ је постала јуче. Ствара се реална слика. Додатни мотив у борби за боље сјутра. Улицама одјекује, баш као онда у Скупштини, када су посланици ДФ-а скандирали Мило лопове, најваљујући боље дане за Црну Гору. Са незваничног гласила владајуће партије Предсједник неуверљиво глуми редовно стање. Говор тијела му одаје стање велике нужде. По другим градовима се без икаковг страха све чешће чује питање „хоћемо ли за Подгорицу на протесте“?
