• Политика

УЦГ: Дан када смо устали против фашизма

5 година ‎ ИН4С

Уједињена Црна Гора

Уједињена Црна Гора подсјећа да су наши преци на данашњи дан 1941. године јединствено, без идеолошке подјеле, устали против фашистичког окупатора оличеног у Мусолинију чије су фашистичке структуре, дан прије, 12. јула на Цетињу, прогласиле Независну државу Црну Гору под патронатом фашистичке Италије. Млади људи у Црној Гори треба да знају да је потомак славних Петровића, унук Краља Николе, принц Михаило Петровић, иако заточен у фашистичком логору, у Њемачкој, одбио да прихвати круну у таквој творевини, а понуђена му је како би народ био преварен и увучен у фашистички блок народа и држава.

„До данас, наша Црна Гора, није подигла споменик принцу Михаилу Петровићу, тихом хероју тринаестојулског устанка, заклетом југословену и антифашисти, човјеку који је потом у ери социјализма пружао отпор комунистичкој власти борећи се против рушења Капеле на Ловћену коју је Владика Раде подигао свом стрицу Светом Петру и одредио себи за вјечно почивалиште„, саопштили су из УЦГ.

Из те партије истичу да су поносни на своје претке, те да би данас свако требало да се подсјети на злодјела фашиста и националсоцијалиста која су средином прошлог вијека побиједили слободни грађани и народи свијета.

УЦГ умјесто препричавања нуди да сви још једном прочитамо основне одлике фашизма како се не бисмо заборавили и уљуљкали у привиду слободе;

„Фашизам је идеологија радикалног ауторитативног национализма које карактерише моћ диктатора, насилна контрола опозиције и контрола средстава производње, размене и дистрибуције.

Фашизам је назив за идеологије и покрете који сматрају како је држава темељ људског друштва, односно институција која треба у потпуности надзирати сваки аспект друштвеног живота.

Фашизам је државно уређење које радикално ограничава људска права ради веће стабилности и бржег напретка.

Фашизам се противи комунизму, конзервативизму, демократији, индивидуализму, либерализму, материјализму, пацифизму и политичком плурализму.

Назив потиче од лат. речи фасцио – свежањ прућа са секиром у средини, симбол централистичке власти у Римском царству. Фашизам је генерички појам који означава идеологије, политичке покрете и организације као и владавинске покрете који су по својој функцији, те методама политичког деловања сродни италијанском фашизму. Посебно се користи као синоним са изразом нацизам а не би требало.

Свежањ прућа, симбол фашизма

Фашизам је име добио по покрету кога је у Италији основао Бенито Муссолини и који је био на власти до 1922. до 1943 године. Фашизам је послужио као инспирација за многе друге покрете у Европи и свијету прије другог свјетског рата, од којих је најпознатији националсоцијализам који је владао Њемачком од 1933. до 1945. године.

Фашистички режими и покрети су се разликовали од земље до земље, али им је заједничка било стављање државе изнад појединца и његових права, политички систем изграђен око једне странке и једног вође, те корпоративни економски систем коме је циљ био постићи хармонију између различитих друштвених класа.

Фашизам се често описује као екстремни облик национализма, с обзиром на то да су већина држава у којима се појавио биле националне државе. У вишеетничким срединама се фашизам често манифестирао кроз етничку, расну и вјерску нетолеранцију, чији је крајњи израз био Холокауст.

Права појединца у фашизму су скроз укинута, а насиље је било институционализовано као оруђе унутрашње, па и спољне политике.

Била је дозвољена само једна странка, а слобода штампе и изражавања нису постојале.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: