У сусрет руском референдуму
1 min read
референдум
Пише: Игор Дамјановић
Пандемија корона вируса одложила је гласање о промјени Устава Руске Федерације, првобитно планирано за 22. април. Нови термин за гласање о уставним измјенама је први дан јула.

На припреми новог текста устава готово 2 мјесеца радиле су комисије, а била је и активна јавна расправа. Након тога нацрт текста је у фебруару прослијеђен Државној думи и уобличен у предлог правног акта. Поред низа измјена од којих су мени посебно привукле пажњу повећање нивоа социјалне заштите и уставна забрана вођења преговора о предаји, па и чак и размјени државне територије. Генерално је занимљива и измјена члана 68 који уређује питање језика и културе. У овом члану сада је додатно појашњено зашто због чега је руски, jедини званичан језик у Русији, зато што представља “језик државотворног народа, који je ушао у многонационални савез равноправних народа Руске Федерације.”
Одредница “државотворни народ” више говори о томе што је садашња држава створена на традицији руског народа, него да су Руси повлашћени у односу на више од 100 народа којима је Руска Федерација данас матична држава. За разлику од већине западних земаља, данас у Москви и другим руским градовима нећете наћи сиромашне четврти, гдje у де факто гету живе припадници националних и вјерских мањина у Русији. Толеранција према мањинама један је од темеља руског друштва већ вјековима. Руским царевима је пошло за руком да обједине пространство од Балтичког мора до Тихог океана у један одржив систем, у коме су мали народи сачували своју културу и обичаје.
Дан данас на Сенатском тргу у Хелсинкију налази се споменик руском цару Александру Првом, кога Финци сматрају својим ослободиоцем од вишевјековног шведског јарма. Иначе, све до Октобарске револуције Финска се налазила у саставу Руске империје.
За разлику од западних колонијалних сила, које су домицилне народе Африке, Америке и Азије- сматрале нижим бићима (у Белгији су не тако давно становнике Конга излагали у зоолошком врту) Руска империја се трудила да народе удаљених пространстава Сибира, Кавказа, Урала и Далеког Истока интегрише у друштво, као његове пуноправне чланове.

Такође, припадност другом народу није било сметња да се у Руској империји стигне до високог чина у војсци и положаја у администрацији. Само у рату са Наполеоном на челним позицијама у војсци налазили су се грузијски кнез Петр Багратион, фелдмаршал Мајкл Барклај де Толи – поријеклом Шкот, генерал Александар фон Бекендорф – Њемац и наше горе лист генерал Михаило Милорадовић.