U Srbiji nije registrovan brazilski soj virusa korona

Brazilski soj virusa korona, koji se Evropom širi munjevitom brzinom, još zvanično nije stigao u Srbiju. To tvrdi virusolog profesor dr Tanja Jovanović, prodekan na Medicinskom fakultetu u Beogradu i članica Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19. Ona naglašava za „Politiku” da u dve referentne laboratorije u kojima se „otkrivaju” novi sojevi još nije zabeležen ovaj mutirani soj korone, kao i da građani ne smeju da budu u panici zbog njegove moguće pojave.

– Ljudi su se uzmuvali zbog informacija da se pojavio u Srbiji ovaj soj, stalno nam zvone telefoni i građani postavljaju mnoga pitanja o tome. Vakcine su manje efikasne protiv brazilskog soja. One štite od težih formi bolesti, ali činjenica je da i vakcinisani mogu da se zaraze i obole – dodaje dr Jovanović.

Ovaj soj virusa, takozvani P.1, zarazniji je od ostalih i od njega mogu da obole i oni koji su već preležali kovid 19. Mutiranim sojem je više miliona ljudi zaraženo samo u Brazilu u periodu od januara do aprila, ali još nema definitivnih podataka da li je opasniji. Do sada je stvorio već 17 mutacija od kojih su tri na takozvanom šiljastom proteinu, što upućuje na zaključak da lakše prodire u ćelije. Problem predstavlja i mutacija E484K, za koju se pretpostavlja da može da dovede do oboljenja i onih osoba koji su posle preležane korone stvorili imunitet. Ova mutacija utiče upravo na tačku spajanja virusa i ćelija i povećava sposobnost virusa da se zakači za ćelije, čime smanjuje efikasnost antitela.

Docent dr Tatjana Adžić Vukičević, direktorka Kovid bolnice u Batajnici, izjavila je juče da ima naznaka da se ovaj soj pojavio u Srbiji, a profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže za naš list da je pitanje dana kada će se otkriti.

– Dobro je što kineska vakcina skoro podjednako dobro štiti i od brazilskog soja virusa. To se zna jer je tamo najviše dato kineskih cepiva. Tek će biti provere u Brazilu za dejstvo „Fajzerove” vakcine. Tačno je da je problem što su oni koji su preležali koronu bili osetljivi na brazilski soj virusa, zbog čega su u toj zemlji imali talase epidemije. Znamo da se lakše prenosi, ali da li je smrtonosniji virus – još se ne zna. Ono čega se već boje stručnjaci u nekim zemljama jeste činjenica da će se pojaviti neki soj koji nećemo moći da otkrijemo postojećim testovima. Ali, moguće je i da će potencijal mutacija biti iscrpljen – dodaje dr Radovanović.

Pojavile su se i informacije da se ova mutacija javljala više kod pacijenta sa oslabljenim imunitetom, koji se teško bore sa virusima.

Ima li razloga za paniku?

Profesor dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog, koordinator nacionalne referentne laboratorije za avijarnu influencu, groznicu zapadnog Nila i infektivni bronhitis Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu, kaže za „Politiku” da svaki put kada se pojavi neki novi soj virusa ljudi naprave dramu jer čitaju kako je neko izjavio da je od njega veća smrtnost. Tako je bilo i u slučaju britanskog soja kovida 19.

– Svake nedelje se nešto novo pojavi. Prošle sedmice ljudi su se plašili kada se pojavila vest da se u Indiji pojavio dupli mutant virusa. Ko danas to pominje? Niko. Tačno je da u Brazilu vlada novi soj, ali su se nadležni u toj zemlji „ogradili” i rekli da ne mogu da kažu da li je veća smrtnost od njega. Treba znati da je ćelijski imunitet mnogo manje osetljiv na nove mutacije, pa neutrališuća antitela pokazuju slabiju efikasnost. Ali ne mogu da shvatim one koji izjavljuju da vakcine ne deluju uopšte – smatra dr Šekler.

U Nacionalnoj medicinskoj biblioteci američke vlade, gde se slivaju medicinski radovi iz celog sveta, nalazi se i jedan rad sa severa Brazila koji pokazuje da se novi soj virusa ponaša netipično. Naučnici Kraljevskog koledža u Londonu saopštili su nedavno da se soj proširio u više od 20 zemalja.