U čast i slavu besmrtnih junaka: Tradicionalni Marš na Cer održan i ove godine
1 min read
U čast i slavu junaka čuvene Cerske bitke, koji su avgusta 1914. izvojevali prvu savezničku pobedu u Velikom ratu, Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918 organizovalo je deseti po redu Marš na Cer pod sloganom „Napred junaci“. Marš na Cer nije samo više desetina kilometara dugačko pešačenje, već svojevrsno hodočašće u čast naših predaka, div junaka sa Cera, Kolubare, Kajmakčalana…
Od ranog jutra, učesnici marša su se počeli okupljati ispred Crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Loznici, odakle su posle jutarnje molitve krenuli ka Tekerišu.
Kao i ranijih godina, kolona učesnika je krenula ka Lipničkom Šoru, a zatim preko Kozjaka, Gornjeg Dobrića, Jadranske Lešnice, Joševe, Miline i Trbosilja do Spomen kosturnice na Tekerišu, podignute 1928. godine kao simbol velike pobede i stradanja na Ceru 1914. godine.
Učesnici „Marša na Cer“
© Sputnik / Lola Đorđević
Zainteresovanost iz godine u godinu je sve veća. Dolaze ljudi iz raznih krajeva Srbije i regiona. Po rečima organizatora učešće u maršu uzelo je oko 300 učesnika.
Deonicu od Loznice do Tekeriša dugu 34 kilometra učesnici su prešli za devetčasova uz pauze u svakom selu, gde su ih uz pesmu, osveženje i hranu, dočekivali meštani i sveštenstvo.
Učesnici marša stižu u Tekeriš, pred spomenik učesnicima Cerske bitke
© Sputnik / Lola Đorđević
Po dolasku na Tekeriš održan je pomen i položeni su venci kraj spomen kosturnice.
Ova manifestacija pruža jedinstvenu priliku učesnicima da krećući se stopama slavnih predaka osete mali delić onoga što su preci doživeli na mestu gde su vojnike jedne moćne carevine porazili i naterali u beg.
Učesnici marša ispred Hrama pokrova Presvete bogorodice
© Sputnik / Lola Đorđević
Cerska bitka je okončana oslobađanjem Šapca 24. avgusta 1914. dok Stepa Stepanović biva nagrađen titulom vojvode. Bila je to prva pobeda Kraljevine Srbije u Velikom ratu koji je tek započinjao. Iako su Austrougari bili i brojčano i tehnički nadmoćniji, to im nije donelo željenu pobedu, jer su Srbi branili svoj kućni prag i otadžbinu.
2014.
Na 100godisnjicu bitke na Ceru,
Pijani predsjednik je sa svojom kalasturom bio u bodrumu.
Nije se udostojio da oda počast cerskim junacima koji su ginuli za Srbiju.
Sramota za Srbiji
Do neba….
NEĆE mu to Srbi nikada zaboraviti.
Dps, takodje je sramota mrzeti Srbiju ako nisi Srbin kao što je sramota pričati loše o Srbiji ako jesi Srbin. Drago mi je da Vaš dps predsednik nije
nigde bio sa svojom „kalašturom“, nije švercovao cigare i kokain i nije vodja najvećih balkanskih klanova ovog i prošlog veka.
Moja postojbina, Tekeriš i Gornji Jadar. Danas pustinja. Valjda zbog velike pobede. Ne sme se zaboraviti: „najveći sin“ naših naroda i narodnosti (to će kasnije postati), tada je bio cugsfirer napadačke i okupatorske vojske. U Drugom ratu, narod je u velikoj većini ratovao „Za kralja i otadžbinu“, u Cerskoj brigadi Cerskog korpusa. Učestvovali su u najvećoj (verovatno) i jedinoj ofanzivnoj operaciji u toku rata na našem prostoru. Tada su sa Mačvanskim i delom Avalskog korpusa otišli u istočnu Bosnu, da zajedno sa bosanskim i crnogorskim četnicima ratuju protiv Nemaca, ustaša i domobrana. Oslobođeni su, uz neka druga mesta, Višegrad i Rogatica, a nemačka „Vražja divizija“ (u stvari „braća“ Hrvati pod nemačkom komandom), kao i ustaše i domobrani bili su pobeđeni. Tužna je stvarnost, da o našim pobedama iz Drugog svetskog rata tako malo znamo. Oslobođenje Sokoca sprečili su partizani, koji su sa leđa napali kraljevsku vojsku i pomogli ustašama u opkoljenom Sokocu (toliko o tome ko je zaista ratovao protiv okupatora i za oslobođenje naroda). Narodu iz Gornjeg Jadra, a i Gornje Pocerine, koja je sa druge strane Cera, komunističke vlasti nisu zaboravile ni oprostile ratovanje u Drugom svetskom ratu, u redovima narodne i oslobodilačke vojske generala Mihailovića. Drago mi je da pratite i ove događaje. I da znate: za nekoliko dana (17. avgusta), biđe marš koji počinje od Šapca i takođe se završava u Tekerišu.