• Култура

Тврдош – манастир у који се годишње слију ријеке људи

6 година ‎ ИН4С

фото: Српске новине

Манастир Тврдош код Требиња носи епитет свјетског гласа када је ријеч о вјерском и винском туризму – богата историја, стари вински подруми и прелијеп амбијент разлози су због којих овдје годишње сврати на хиљаде гостију.

Сабрат манастира Тврдош јеромонах Порфирије каже да је ово духовно средиште надалеко познато по много чему.

– Манастир је првенствено преко Светог Василија /Острошког/ познат у српском и народима других вјера и нација, али посљедњих десетак година и по винском туризму, по вину манастира Тврдош које монаси производе и које је све више почело да се извози у друге земље свијета – прича јеромонах Порфирије.

Он додаје да се вино овдје производи од 16. вијека и да је у љетопису манастирском записано да су манастирске избе биле испуњене овим пићем.

– Нека вина носе име „Изба“ по манастирским избама. Виногради се сваке године проширују, нови засади засађују, стари скидају и тако данас манастир има око 180 хектара под виноградима у Поповом и Петровом пољу – наглашава Порфирије.

У Тврдошу има у изобиљу доброг вина, којим се годишње напуни око 300.000 боца.

Највише је вранца, али ни жилавке не мањка. Осим туриста који свакодневно пристижу у Тврдош, манастирска вина пију се широм свијета, извозе у 26 земаља на три континента.

Тврдошки монаси, осим вина, производе ракије лозу и траварицу, али и коњак. Имају засађено више од 1.000 маслина, од којих су неке старе и по 200 година.

– Осим квалитета вина, надалеко је препознат и квалитет маслиновог уља које се производи овдје у Тврдошу, а за то смо добили и нека признања – прича Порфирије.

Чувени манастир Тврдош, у који се годишње слију ријеке гостију, удаљен је од Требиња неколико километара.

– Манастир Тврдош нема званичне податке, али, према подацима туристичких агенција, послије Острога је најпосјећенији у Српској православној цркви. Кроз манастир годишње прође неких 250.000 људи различитих вјера, религија и нација – каже Порфирије.

Манастир Тврдош су у четвртом вијеку саградили Свети цар Констатин и његова мајка Јелена, а током своје историје рушен је шест пута.

(Српске новине)

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Филм о деда Ђорђу, чувару српских јуначких гробова на Зејтинлику

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: