„Турски ток“ кроз Србију добио дозволу! (ВИДЕО)

Изградња деонице „Турског тока“ кроз Србију, дугог 403 километра, коначно је почела! Без помпе и церемонијалних пресецања црвене врпце капитални пројекат, који би нашој држави могао да донесе енергетску стабилност и учврсти њене геополитичке позиције, започео је свој живот, а сви радови требало би да буду готови до 18. децембра.

Према доступним подацима, издате су дозволе за припремне радове за деонице 1, 2 и 3. Та три дела унутрашњег гасног система, који се може назвати и „Српски ток“, укупно су дугачка 300 километара. Прва деоница распростире се од бугарске границе до Ћуприје, друга од Ћуприје до Дунава, а трећа од Дунава до Зрењанина. Четврта деоница иде од Госпођинаца до Суботице.

Издата је грађевинска дозвола за деоницу три и два, а ових дана, како незванично сазнајемо, деоница један ће добити грађевинско одобрење. Експропријација на деоницама 1,2,3 је урађена и тренутно је фаза уклањања бесправно подигнутих објеката на тој траси. Крчи се шума, уклањају сви „дивљи“ објекти… припрема се терен за постављање цеви.

Иначе, барже ових дана непрекидно допремају контејнере у луке Смедерево и Нови Сад. Превозе огромне цеви у које би лако и човек могао стати. Екипа „Новости“ прати пут гасовода. У Шајкашу, Ковину, Белој Паланци, увелико су у току припремни радови. Брује џиновски багери, булдожери… Равна се терен, а пристижу и цеви. У Ћуприји и Зајечару су већ и машине, спремне да крену са радовима на изградњи првих километара магистралног гасовода, који би требало да Србији обезбеди сигурно снабдевање плавим енергентом.

Како незванично сазнајемо, све припреме раде српске компаније у сарадњи са „Србијагасом“.

– Сви радници овде су запослени у нашим фирмама. Колико знам странаца на припремним радовима нема. Ми смо задужени за равнање терена, ископавање и затрпавање – прича нам један од радника.

На појединим местима цеви су већ и састављене. Заваривање је у току. Носилац посла је велика руска компанија, у сарадњи са „Србијагасом“. У том делу изградње гасоводног система, како незванично сазнајемо, биће ангажоване три западноевропске компаније. И то из Италије и Немачке. Управо ове компаније биће главни извођачи радова на подбушивању Дунава и Тисе, које би како сазнајемо требало да почне ових дана. Припреме за пролаз кроз реке су већ почеле.

Средства за изградњу нису била проблем. Одлукама Владе и Скупштине Србије, досада су извршене три докапитализације. „Србијагас“ и „Гаспром“ су уплатили по 15 милиона евра. Следећа транша је била по 75 милиона евра. И недавно је завршена докапитализација од по 70 милиона евра. Та рачуница показује да су партнери у овом послу уложили по 160 милиона евра, чиме је очигледно почетни акционарски капитал скоро обезбеђен.

Јер, одлуком српске Агенције за енергетику предвиђено је да удео акционара у финансирању буде 30 одсто. У том фонду је тако 320 милиона евра, а укупна вредност читавог посла око изградње додатних унутрашњих гасних капацитета је око 1,4 милијарде. Већи део средстава за пројектно финансирање је обезбеђен, а о остатку своте за 2020, за када се код Ћуприје планира изградња компресорске станице, већ се воде разговори са банкама. Све то показује да је Србија озбиљно ушла у овај посао.

Почетак радова на деоници „Турског тока“ кроз Србију први је најавио председник Александар Вучић, и то приликом посете Кини. Он се у Пекингу на Форуму „Појас и пут“ састао са шефом руске државе Владимиром Путином и разговарали су и о енергетској сарадњи и гасоводу. Вучић је тада нагласио значај тог гасовода за нашу државу.

И министар енергетике и рударства Александар Антић најављивао је почетком марта да у априлу почињу припремни радови. Први човек „Србијагаса“ Душан Бајатовић више пута је изјављивао да не види ниједну препреку за изградњу овог гасовода.

Србија се годинама бори да обезбеди резервни правац снабдевања гасом. Посебно су се те припреме захуктале када су почели проблеми са испорукама из Украјине. За наредну годину „Гаспром“ најављује да ће Кијеву прекинути доток енергената, што би Србији, али и целој југоисточној Европи створило велики проблем у обезбеђивању гаса.

Подсећамо, прошле године је компанија „Гастранс“ у којој „Србијагас“ има 49, а „Гаспром“ 51 одсто власништва, поднела захтев српској Агенцији за енергетику за изградњу гасовода, као део изградње унутрашњих транспортних капацитета у Србији. Агенција је у новембру прелиминарно донела позитивно решење у складу са српским Законом о енергетици, који је усклађен са Трећим енергетским пакетом Европске енергетске заједнице. На њихову адресу у Бечу захтев је послат на мишљење.

Крајем фебруара је Енергетска заједница дала позитивно мишљење са извесним бројем примедаба и захтева. Након тога је српска агенција донела коначно позитивно решење и одобрила да се гради гасни интерконектор од српско-бугарске границе до границе са Мађарском. Одлучено је по принципу изузећа. Наша агенција је прихватила највећи број примедаба које је дала Енергетска заједница. Тако је „Гастранс“ добио „зелено светло“ да гради гасовод кроз Србију. Трасу плавог енергента пројектовао је италијанско-српски конзорцијум „Сајпем – Србијагас“.

Уштеда 45 милиона евра

Како је раније говорио директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић, изградњом гасовода наша земља ће уштедети милионе евра:

– Овим гасоводом смањујемо трошак у транспорту са 60 милиона на 15 милиона евра. Директна уштеда у односу на садашње стање је 45 милиона евра. За осталу рачуницу ћемо знати када будемо знали колико ће гас да кошта.

Продато 100 одсто капацитета

КОМПАНИЈА „Гастранс“ је расписала аукцијску продају капацитета гасовода и све је продато. Закупљено је сто одсто, и то на 20 година.

Тај податак говори о комерцијалности овог гасовода и потребама за гасом у Југоисточној Европи. Без обзира на то што је ово српско-руски пројекат, интересовање западноевропских банака за финансирање је огромно.

Банке се готово утркују да дају кредите и то по најповољнијим условима.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: