• Поглед

Т(р)оп 10 црногорских политичара, државника и бизнисмена који су урнисали Црну Гору

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: Бета

Да ми којим случајем пане удио да извршим “се(лек)цију” и рангирање таквих политичара, трагичних по грађане и саму државу Црну Гору, онда бих морао са мало више труда, муке и дилеме да се удубим у наведену проблематику и критерије на основу којих би рјешавао наведени, себи (за)дати проблем и објективно, не устежући се, хладно и без сентименталности, (са)жаљења или самилости приступио да одаберем, од много њих тако надобудних, политички нестабилних и бескарактерних односно превртљивих, само 10 т(р)оп црногорских политичара, државника и(ли) бизнисмена, који су једно вријеме у свом трајању на власти или уз њу били политички слизане слуге слугиних слугу, жарећи и палећи црногорском политичком сценом, разносећи и уништавајући све што се могло однијети или опљачкати и било вриједно у црногорској привреди, разарајући јој основу-темељ и њену “здраву и животну супстанцу”, а огромну већину грађана довели до пуког сиромаштва!

Једно вријеме, од њих наведених и рангираних, неко ће краће а неко и богме у доста дугом трајању временском бити и трајати као “популаран” страначки политичар, државник, бизнисмен, парламентарац или лидерчић већих или омањих сателит странака, боље рећи оних које су настајале цијепањем бројнијих и јачих политичких партија, које су током три деценије постојале, да би у крајњем политичком исходу њиховог постојања и политичког битисања-дјеловања постали и тако остали као (пр)опали политичари, а “успјешни бизнисмени” и послушни државници западно-европских држава и САД-а!

Они су својом вољом, политичком грамзивошћу и неодољивом личном страсти за неограниченом власти, а мањим дијелом туђом кривицом сами себе потопили у дубоко политичко блато – каљугу! А богме и добрим дијелом лично, иако “нерадо”, на себе набацили то блато “покривши” се њиме, а све вршећи одређене страначке послове – дјелатности зарад личне и сопствене користи и властољубља обављајући уједно чак и високе државничке функције у Црној Гори током једне тродеценијске и несмјењиве власти! Они односно неки од њих нијесу одбијали понуде у циљу задовољења својих личних и ситних политичких интереса, па су били сагласни односно била им је прихватљива она народна изрека: “Што гузици годи то образу не смета”! Тако живећи и дјелујући у сјенци једне по годинама младе личности, а политички нестабилне и превртљиве индивидуе, која је током свога укупног политичког и државничког живота мијењала само двије фотеље и то са кратким “паузама” прелазећи из једне у другу, замјењујући их и прилагођавајући сходно својим личним интересима, “политичким визијама”, час фотељу премијера а час фотељу предсједника државе односно фотељу “предсједника свих грађана”, а истовремено задржавајући и не (ис)пуштајући ни на трен фотељу страначког лидера без и мало временске паузе! Као да су прихватили Светову или “мудраца и свеца из Грбља” политичку девизу коју је једном приликом, као савјет, дао “пријатељу” свом “предсједнику свих грађана”, када се тобоже он заносио да (на)пусти политику и високу државну функцију: “Са партијом можеш све, без ње си ништа”!? Ту девизу је, ипак, прихватио “отац нације, творац новочовјека црногорскога односно монтен(иј)егринскога и господар живота и смрти у Црној Гори” у периоду своје тродеценијске диктаторске власти!

Три деценије у животу једног човјека, а посебно у животу онога ко (би) се хтио озбиљно бавити политиком и високим државним пословима је период прилично велик односно дуг, временски простран и довољан да своју политичку, државничку и личну каријеру гради, изграђује и усавршава сходно потребама прије свега државничким па тек страначким и личним.

Кроз три деценије владавине од стране једне личности прошле су и (про)тутњале многе политичке и државничке фигуре и структуре страначке, које су чиниле ту власт односно потпомагале да “најјача и најбројнија” странка врши несметано пуну законодавну, судску и извршну власт. Много боље и прецизније речено, они су у Црној Гори били само услужна, сервилно-сервисна и политичка подршка која је својим гласовима на локалним, парламентарним или предсједничким изборима само обезбјеђивала довољан број гласача, којима је “најјача и најбројнија странка” проглашавала своју по ко зна који пут (и)зборну (по)бједу и одржавала се на власти толико година! Плодове тих политичких “побједа” само је уживала “најјача странка” са њеним несмјењивим политичким лидером и уједно премијером или предсједником државе, давала и потврђивала “побједу”! Током наведене три деценије, многе од насталих странака гасиће повремено или трајно своје политичко дјеловање, нестати трајно са политичке сцене црногорске, а неке ће мијењати свој назив политички живећи тако од (и)збора до (и)збора са својим страначким лидерчићима, који су били политички пиончићи активни док су одрађивали интересни задатак за свога “господара, глодара и гробара црногорске привреде и друштва у цјелини!

Било би ту да се каже још много чега, а што је пратило свеукпна дешавања на плану друштвено-политичког развоја односно пропадања укупног привредног ткива једне државе и са њом осиромашење животнога стандарда великог броја грађана једне мале државе односно довођења грађања на минимум егзистенције више од четири петине укупног становништва за период тродеценијске власти наведених политичара. Тако дуг период одражавања на власти једне политичке и државничке личности био је риједак у Европи, а егзистирао је у Црној Гори нешто више од три деценије и добрим дијелом још траје! Ово је само костур концепта који би се надопуњавао “меким ткивом” или “мишићном масом” која би много детаљније (при)казала укупну политичку, државничку и(ли) бизнис дјелатност наведених личности.

Ево како би изгледала “се(лек)ција” рангираних црногорских политичара, државника и(ли) бизнисмена који су својом, личном, политичком и државничком дјелатношћу допринијели да се животни стандард огромног дијела грађана сроза и доведе (их) на сами руб егзистенцијалне пропасти, да током дана имају на располагању само 2,5 ура (два и по еура) за одржавање минимума голога живота, а држава да буде пред економским банкротом због огромног државног дуга, који данас прелази магичну бројку од 4 милијарде еура односно по глави сваком становнику ставља се на терет преко 6000,00 еура (шест хиљада еура)! Наравно, највећи кривци таквога стања су управо именовани политичари, државници и(ли) бизнисмени, који су својим дјеловањем политичким или државничким у томе најзаслужнији.

Рангирање смо извшили према неким нашим параметрима, критеријима, сазнањима и истраживањима историјским у не тако давној односно блиској прошлости, којима смо се руководили, уопштено узевши њихово временско трајање, учешће и посебно политички, страначки, државнички значај и лични утицај на укупна кретања у политичком, друштвеном и привредном или економском животу свих грађана Црне Горе у периоду три деценије од 1990. године па све до 2020. године, а постављени су или поређани на љествици од подеока под бројем 1 до подеока под бројем 12, јер првоспоменути или прворангирани заузима чак три подеока на наведеној скали од укупно 12, колико смо их ставили!

Прва три подеока на нашој љествици односно на првом, другом и трећем мјесту неупитно, неспорно и апсолутно налази се Мило Ђукановић, седмоструки премијер и уједно предсједник државе или познатији као “предсједник свих грађана”! Наравно не и мој, јер се њега одавно одрекох јавно у својим објављеним текстовима! Он је и несмјењиви политички лидер ДПС-а! Његова су, резервисано одавно, сва три по реду “прва” мјеста! Дакле, на првом мјесту и на првом подеоку наше љествице је Мило Ђукановић, као седмоструки премијер и предсједник државе у два мандата! Подеок под редним бројем 2, Мило Ђукановић, као несмјењиви страначки лидер ДПС-а односно партије (на)зване ДРПС систем (прозвани почетком посљедње деценије 20. вијека у црногорском парламенту од парламентараца као представника Народне странке: Предрага Дрецуна, Драгана Шоћа и Новака Килибарде)! И на подеоку под редним бројем 3, Мило Ђукановић, у својству “успјешног и угледног свјетског бизнисмена” који је стекао “углед”, а можда (ће) и “славу”, у широким европским па и “прекоатлантским круговима”, који се баве “великим и уносним бизнисом” и ужива њихово повјерење односно “вјерују му на ријеч”!? Требало је то заслужити, тако се једном приликом изрече “објашњавајући одакле му и како је стакао свој први милион”!

Бизнисом се бави(о), јавно и тајно боље рећи званично и незванично, само “повремено” у “паузама” када му досаде државнички послови, јер су то “високо” референтни послови у којима је било тешко открити правог и правног “власника и инвеститора”, (видјети: Пандорини папири – Панама Паперс), и(ли) послови ван привреде односно у домену високошколског образовања, јер је са проф. др Веселином Вукотићем, наравно, сувласник високошколске установе под називом УДГ-е (Универзитет Доња Горица)! Та три мјеста су неприкосновена и апсолутно њему припадају као трајно власништво, које ће понијети са собом у насљеђе приликом одласка у мировину – старосну пензију! Његова политичка улога у креирању укупног политичког, привредног, друштвеног, научног, па и високошколског приватног амбијента, равна је двоструко већем доприносу преосталих рангираних личности које су наведене на нашој ранг листи. Дакле, његов удио у укупном срозавању државе и друштва у готово свим областима је, исказано процентима, око 70 одсто! Дакле, пропорционално укупном његовом материјалном богатству које посједује званично или незванично и оно које је на њега (не)регистровано у Црној Гори и(ли) иностранству! Коначно да и “предсједник свих грађана” призна(де) да дуготрајно вршење власти односно онај ко је дуго на високим државничким пословима или функцијама подложан је кварењу или кратко речено народним језиком: “власт квари људе”!

На другом мјесту односно на четвртом подеоку љествице је Светозар Маровић или “мудрац и светац из Грбља”, демагог и философ, политичар, “други никад први” у држави Црној Гори, писац и планер “Рата за мир”, бивши предсједник заједничке државе “Србија и Црна Гора”, а чија непокретна имовина за коју се зна је вишемилионска! Зналци и његови најближи, “злобници и пријатељи” кажу да у швајцарским банкама има своје банковне рачуне “тешке” више од сто милиона еура!? Наравно, на вријеме је обезбиједио себе и своју породицу, а “тренутно” је на “лијечењу” у једној од реномираних психијатријских установа у Београду већ скоро пет година! Успутно, поред “лијечења”, бави се и бизнисом – “високоградњом”, изградњом станова у оквиру мега пројекта “Београд на води”! Било би то сасвим довољно, за оне који (по)знају “Света свиленог и Света златоустог”! А само једна напомена да је правоснажно осуђен због “организованог криминала” на основу сопственог признања пред Специјалним државним тужиоцем да је “вођа криминалне организације” у Црној Гори, која је оштетила државу за пар стотина милиона еура! У “договору” са надлежним државним органима пуштен је да иде на лијечење у Београд уз обавезу да се врати на издржавање затворске казне на коју је осуђен “споразумним прихватањем кривице”! Једна, међу бројним досјеткама по којима је “Свето, светац из Грбља” познат, је и она када је рекао да он не стоји или “не чека плату на шалтеру банке”! Веома занимљиво би било чути шта, тим поводом, данас мисли И има да каже!

Под редним бројем три односно на подеоку под бројем 5 високо мјесто на нашој љествици заузима “незаобилазни и незаборавни” проф. др Новак Килибарда, политички лидер и политички камелеон, некадашњи идол широких народних маса у времену великога “Рата за мир” и уједно чланства Народне странке! Он је политичар чију странку је, по његовом казивању, полиција односно некадашња-тадашња УДБ-а основала – оформила и дала му задатак који је одрадио онако зналачки, искуствено, професионално и професорски у једном десетогодишњем трајању као учесника са почетка времена расцјепа и раздирања народног ткива тадашње југословенске заједнице и мало касније у самој Црној Гори. Његово мјесто, у таквом политичком и ратном чину, је високо на нашој љествици и одмах је иза “мудраца, свеца из Грбља” и идеолога “Рата замир” у т(р)опу од 10 личности!

Међутим, он је одмах иза свога политичког идола односно његове “политичке двометрице”, када је у питању рангирање на политичкој љествици чисто по политичкој основи, његовој снази, значају и улози коју је имао док се бавио политиком односно док га његове “лијева и десна рука” нијесу смијениле или истјерале из странке! Посао одрађен искуствено, зналачки и професионално, годинама све дијелећи савјете окпуљеним масама гдје је год митинговао, сабирао и окупљао, заговарао и закувавао. И данас се спомињу његове вјешто срочене ријечи у риме, а једна од њих гласи: “драги моји (…) продајте кравице па купујте пушкице”! Његова политичко – пропагандна улога је немјерљива, била је убитачна и за све народе погубна. Иако такав, остављен је и спашен од власти и државе која га је “произвела”! Спашен је!? Успио је спасити свој голи живот и обезбиједити високу “националну – државну пензију” као заслужан политички пропагатор и манипулатор, заговорник и идеолог “Рата за мир”! Његова камелеонско-политичка метаморфоза је непревазиђена на црногорском историјско-политичком пазаришту! Кулминацију такве камелеонско-политичке метаморфозе и хвалоспјева постигао је својим говором на одру приликом сахране Алије Изетбеговића, његовог најљућег политичког противника.

Све остало што је вриједно, карактерно и што се тиче етике, због политике коју је водио, он, проф. др Новак Килибарда је изгубио! За њега и по његовим мјерилима остварио је више него довољно, и коначно се спасио од суда “Хашкога трибунала”!? Предавао је својим студентима на факултету у Никшићу “југословенску књижевност или књижевност југословенских народа” и то како рече: “произвео тридесет-четрдесет генерација”!? Рекосмо да је као “нагр(а)ду” за почињена политичка (не)дјела добио (за)служено високу “националну и државну пензију” са доживотним личним обезбјеђењем и приде посебним аутом – превозним средством на услузи по сопственом избору!

Високо четврто мјесто односно шести подеок на љествици од укупно 12 подеока, иако није политичар или није се званично бавио политиком и неком од државних високих функција, пипада рођеном брату “предсједника свих грађана” Александру Ацу Ђукановићу, који је званично и уједно власник бројних некретнина и власник “најстарије”(сиц!) банке односно “Прве банке” у Црној Гори! Његово укупно богатство у некретнинама и новцу процењује се на пар стотина милиона еура, што му омогућава да води један удобан, лијеп, тих, безбрижан и миран живот са својом поридицом, а уједно наставак бављена неким од уносних банкарских бизниса! Тренутно, са породицом “борави” у држави Лихтенштајн, односно “избјегао” је изван Црне Горе док се политичке прилике, настале парламентарним поразом “најјаче и најбројније странке” и њене коалиције од 30. августа 2020. године, не “стабилизују”!? Ваљда је био под притиском догађаја послије парламентарног пораза када је био “нападнут” од масе (не)познатих нападача, а којима се “обратио” ријечима: “Ја, нијесам вам ништа учинио”!?

На мјесту под бројем 5 односно на седмом подеоку, од политичара који су ојадили грађане Црне Горе и урнисали црногорску привреду, друштво, а политику увели као основно занимање и мјеру свих ствари и вредности, припада Душку Марковићу, бившем предсједнику црногорске владе, директору АНБ-а у два мандата, министру правде, потпредсједнику Владе, “незваничном” власнику (не)постојеће “фабрике дувана” и незваничном вођи “мојковачког клана”! Његова сазнања, знања, информације о укупном раду и дешавањима у Црној Гори за тродеценијски период била би много занимљива када би хтио о њима говорити објективно и искуствено, јер се налазио у центру свих збивања на политичком и државном плану! Од посебног значаја биле би његове “информације” о корупцији и криминалу на високом државном нивоу као и о криминалним клановима у Црној Гори, јер је негдје подавно говорио да тога нема или је сасвим незнатан-миноран!?

Затим, на мјесту под бројем шест или на осмом подеоку нашао би се Милан Роћен, незванични власник највећег, најмоћнијег и најјачег грађавенског предузећа “Бемаx”, креатор укупне приватне привреде и дугогодишњи савјетник “предсједника свих грађана”, иако пензионер! Врло интересантно би било испитати односно истражити његове “руске везе” и радње око стицања независности прије и у вријеме референдума, а посебно његове “телефонске разговоре”, који су дијелом објављени, са руским милијардером Олегом Дерипаском у вези приватизације КАП-а, као и још много чега! Наравно и М. Роћен је, један од оних, као и његов претходник са наше љествице, који би имао шта рећи и испричато о свим дешавањима у Црној Гори, јер је био веома значајан судионик у политичким и државничким збивањима! И он припада плејади црногорских “најуспјешнији бизнисмена” који су се бавили политиком и бизнисом, а био је министар вањских послова! И он је, како се сазнаје, (не)званично већ “одлепршао у иноземство” да (на)стави свој бизнис са капиталом који је много брзо стекао у Црној Гори!

Одмах до њега је, на мјесту под бројем 7 односно деветом подеоку, банкар и бизнисмен проф. др Душко Кнежевић, власник неколико банака, најпознатије “Атлас банке”, као и бројних некретнина по Црној Гори и уједно приватног факултета “Медитеран”, чије богатство се процјењује на неколике стотине милиона еура, а по сопственом казивању доласком својим “унио” је у Црну Гору 300 милиона еура”!? И он је један од оних веома “успјешних (црно)горских бизнисмена” који је на вријеме “нашао склониште”, јер је био “политички приморан” због “прогона” од стране “пријатеља” Мила Ђукановића!? Као “банкар и побегуља” свој трајнији боравак везао је за центар финансијског Лондона да настави бавити се високим “бизнис финансијама”! Наравно свој безбједан боравак у Лондону, поред капитала који има, гарантује му и британски пасош који се на вријеме обезбиједио! За њега важи максима да никад “не лаже”!? Чувен је односно прославила га је изјава и бројна обећања да има “снимак плаве торбе” на којем се “види” како Мило узима новац!? Чак је свом “пријатељу” Милу послао копију или “оргинал” снимка плаве торбе!? Наравно, Мило је све негирао и чак га назвао “патолошким лажовом”, што довољно говори колико му је стало до њиховог “пријатељства”! Тврди да је дуго година спонзорисао ДПС, и био његов “златни спонзор”! Обећао је да ће се “вратити у Црну Гору кад Мило буде у Спужу”, јер обојица не могу бити заједно у Црној Гори, а бити на слободи!

Тек на мјесту под бројем 8 односно десетом подеоку, због политичке улоге као троструки мандатар на мјесту предсједника државе дошао би политички невољни, за бизнис незаинтересовани Филип Вујановић, адвокат, тренутно на функцији почасног предсједника Црне Горе, а који и не располаже неким великим материјалним нити финансијским богатством или некретнинама! Међутим, због највишег државног положаја, који је имао дуго година, улоге политичке коју је имао током готово цијелог тродеценијског трајања диктаторског режима Мила Ђукановића и помоћи правној коју је пружао односно није се резолутно опирао-супротстављао, његово мјесто је безбједно и (за)гарантовано. Као “почасни премијер” фотеља у коју га је угурао “предсједник свих грађана” сада му пружа лично задовољство и могућност да се све више интересује за политику и да се њоме бави на нивоу “европских интеграција”, присуствујући разним панелима, секцијама, сједницама, округлим столовина, на којима присуствују само високе политичке личности са државничким педигреом, а он је један од њих, свакако!

По политичкој улози и бројним партијским, политичким и државним функцијама-позицијама на којима се налазио, високо девето мјесто односно на једанаестом подеоку био би проф. др Миодраг Мишко Вуковић, дугогодишњи парламентарац, у неколико сазива народни посланик, предсједник Одбора за политички систем, правосуђе и управу, потпредсједник Владе Републике Црне Горе и Скупштине СРЈ, који је уобличавао правни систем у приватизованој црногорској држави, без неких већих материјалних репова због којих би могао бити толико прозиван да би се нашао на клупи код судских и осталих истражних органа. Ипак, он је успио, као и много њих од тадашњих “младих, лијепих и (још) паметних” политичара црногорских, који са улице ускочише у црногорски парламент и позаузимаше државне функције, да поред свих бројних политичких обавеза које је обављао током три деценије успије да се дохвати докторске титуле, написавши и одбранивши докторску тезу, која му је осигурала професорско мјесто на неколика приватна факултета! Треба се “дивити”, а не питати да ли је то физички и временски било могуће издржати, таквим преамбициозним особама, које мимо бројних службених путовања – полијетања и слијетања, као и огромних свакодневних политичких и других државних и админстративних обавеза успијевају бавити се “науч(е)ним радом”, а он је за примјер таквог “науч(е)ног” успјеха! Приде, он је и “писац” књига и колумниста “Сведок-а”!

И на десетом мјесту односно подеоку дванаестом, на нашој љествици, је нико други до Ранко Кривокапић, црногорски политичар, дугогодишњи и бивши политички лидер СДП-а (Социјалдемократске партије), и предсједник Скупштине Црне Горе у неколика мандата (2003-2016.). Он је успио да се поново политички високо уздигне и “много ангажује” и то као пензионер са извјесним “спорним фалсификованима” папирима приликом регулисања или добијања високог пензијског мјесечног износа односно одласка у пензију, у новој 43. Влади у којој је постављен за министра вањских послова!

Дакле, имамо 10 т(р)оп црногорских политичара, државника и(ли) бизнисмена који су као слијепци слиједили свога политичког и државничког вођу или од миља званог “Нокова двометрица” и уједно водили државну политику и грађане Црне Горе у политички и економски амбис, само њима знаним, личним и интересним стазама и богазама, а којима је велики број грађана вјеровао макар на самом почетку и били изнавјерени, изманипулисани разноразним политичким паролама и надом за “бољим животом” са неизоставном девизом “Ми знамо како”! Управо су показали сво своје знање, али у личном и надасве материјалном интересу! Дакле, приповијетка “Данга”, од Радоја Домановића, може се у потпуности примијенити на Црну Гору јер одсликава стање духа у њеном политичком друштву за периода о којем говоримо!

Сви остали а не поменути политичари и привредници, државници, бизнисмени, министри и тако даље само су политичке фигуре играча политичког и државног коловође “предсједника свих грађана” у чије име и под чијом заштитом су радили шта су хтјели интереси њиховог великог политичког и државничког вође! Укупни политички и привредни амбијент је био тако систематизован, конципиран и годинама “реформисан” само да би црпио екстрапрофит из огромних државних ресурса који су доведени скоро до нестанка односно приватизовани су кроз разне стечајне власнике или власнике приватих предузећа које раде за политичког и државничког коловођу!

Рекох да је ово само “ужи концепт” односно костур на основу којега би се могла (на)писати обимна књига са илустрацијама и аргументима од бројних приватних рачуна из многих банака у којима је смјештено под разноразним именима покрадено народно благо и државни ресурси Црне Горе.

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: