Trojanski konj: Druga familija i građanske partije!
1 min read
Vojin Grubač
Pored svih posebnosti koje ima, Crna Gora je na Balkanu poznata i po tome da u njoj postoje egzotične “građanske partije”.
Koje uslove treba da zadovolji neka partija da bi bila „građanska“, niko ne zna?! Po kojem sistemu se određuje da li je neka partija u klubu „građanskih partija“, niko pojma nema!?
Mada, zna se da je „buva građanštine“ izmišljena da vještački podijeli opozicione partije, kao i da tu klasifikaciju najviše rabe vođe „Druge familije“- Miško Perović i Žekson Ivanović, poznati monopolisti “opozicionog medijskog prostora” u Crnoj Gori.
Nagađajući principi građanštine
Kako nema jasnih principa i pravila po tom pitanju, niti ih tvorci te floskule daju, ostaje nam samo da “nagađamo”- kako da “prepoznamo” crnogorske građanske partije?!
I tako, prvo što nam pada na pamet je da su, vjerovatno, građanske partije- one partije koje u svom sastavu imaju pripadnike svih naroda koji žive u Crnoj Gori?!
Da čudo bude veće, tu normu, na prvi pogled, i u određenoj formalnoj mjeri- zadovoljavaju samo dvije partije u Crnoj Gori, a to je vladajući DPS i Bečićeve Demokrate! Niko više!
Ali, to je samo zadovoljenje potrebnog uslova, formalnog karaktera! Osim njega, neophodno je da DPS i Demokrate zadovolje i tzv. dovoljni uslov, krucijalno važni.
A to je, da procentualni nacionalni sastav organa obije ove stranke, a kada je u pitanju DPS- i organa vlasti koje je ta stranka formirala- bude podudaran sa procentima nacionalne strukture stanovništva u Crnoj Gori. Može i približno podudaran, s nevelikim odstupanjima, da budemo tolerantni!
Da li Bečićeve Demokrate zadovoljavaju taj uslov, mogu sami pogledati, napravivši analizu nacionalne strukture svojih partijskih organa.
Ali, po tom uslovu- vladajuća DPS se ne može tretirati građanskom strankom, jer je očigledno da u njenim partijskim organima, zatim na državnom nivou, u Vladi Crne Gore, kao i na nivou lokalne uprave, skoro da uopšte nema Srba, koji u Crnoj Gori čine 34 odsto njenog stanovništva!
I to je drastičan primjer, naopak i opasan, jer su Srbi u Crnoj Gori, u istorijskom i faktičkom smislu- konstitutivni narod skupa sa Crnogorcima, pri čemu uopšte nije važno kako se pripadnici pravoslavnog naroda u tom smislu danas izjašnjavaju.
Osim Srba, da čudo bude veće, u državnim organima Crne Gore nema dovoljno pripadnika manjinskih naroda, koji čine oko 25 odsto njenog stanovništva, a sve to ćemo jasno uočiti kroz naredni oficijalni dokument Vlade Crne Gore.
Ministarstvo Vlade uzaludno signališe žestoku nacionalnu diskriminaciju
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Vlade Crne Gore je, na svom sajtu, u martu 2015. godine, objavilo „Izvještaj o razvoju i zaštiti prava manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica za 2014. godinu“.
U tom dokumentu uvod je sledeći: ”U skladu sa članom 79, tačka 10 Ustava Crne Gore, kojim se pripadnicima manjina jamči pravo srazmjerne zastupljenosti u javnim službama, organima državne vlasti i lokalne samouprave, ovom Informacijom je prezentovano stvarno stanje koje služi kao osnov za dalje aktivnosti u sprovođenju ovog ustavnog određenja.
Shodno tome, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, u saradnji sa Upravom za kadrove tokom 2014. godine uradilo je istraživanje o zastupljenosti manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica u državnim organima i organima državne uprave.”
U njemu se, potom, navode rezultati istraživanja, gdje piše: ”Nacionalna struktura zaposlenih (brojčano i procentualno) obuhvatila je 51. državni organ i organ državne uprave (MUP i Uprava policije su poslali objedinjene podatake).
Od ukupnog broja od 6,808 upitnika, u nacionalnom smislu, zaposleni su se izjasnili kao: Crnogorci 5.590 (82,11%), Srbi 497 (7,30%), Albanci 90 (1,32%), Bošnjaci 333 (4,89%), Muslimani 149 (2,19%), Romi 2 (0,03%), Hrvati 27 (0,40), ostali 24 (0,35%) a nije se izjasnilo 96 (1,41).”
Radi poređenja s onim kako bi trebalo biti, da bi Ustav bio ispoštovan, navodi se sledeće:
“Prema podacima Zavoda za statistiku (MONSTAT) u Crnoj Gori na osnovu popisa stanovništva obavljenog 2011. godini je popisano 620.029 državljana i to: Crnogoraca 278.865 (44,91%), Srba 178.210 (28,73%), Albanaca 30.439 (4,91%), Bošnjaka 53.605 (8,65%), Muslimana 20537 (3,31%) Roma 6.251 (1,01%) i Hrvati 6021 (0,97%).”
I na kraju slijedi zaključak: “Shodno tome, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava dopisom je svim organima obuhvaćenim istraživanjem ukazano na neispunjavanje pomenutih Ustavnih i zakonskih normi u dijelu srazmjerne zastupljenosti manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica, te Vaše zakonske obaveze da, kao starješina organa, vodite računa o ostvarivanju ovog prava.”
Rezultat ove intervencije Ministarstva za ljudska i manjinska prava Vlade Crne Gore, koje ima obavezu da svake godine pravi ovaj izvještaj, je poznat- niko se na njega nije osvrnuo!
Falsifikovanje popisa stanovništva 2011.
Ne samo da je u Crnoj Gori nametnuta oštra nacionalna diskriminacija kada je u pitanju zapošljavanje građana u državnim organima, već je država postala toliko izopačena da se desilo nešto što nije zabilježeno nigdje u civilizovanom svijetu, a to je- falsifikovanje popisa stanovništva, koji je u Crnoj Gori bio 2011. godine.
Šef režima Milo Đukanović je u emisiji „Živa istina“ na TV IN, neposredno prije popisa 2011. godine- rekao ovo: “Jeste odgovornost na vlasti da se ne dozvoli da se greška iz 2003. godine ponovi.”
Šef režima je u ovom slučaju mislio na “grešku”- što je Srba u Crnoj Gori na popisu 2003. godine bilo “previše”! Tačnije, „greška iz 2003.“ je bila u tome što se taj popis nije falsifikovao, na šta novinar Darko Šuković nije imao primjedbi, dakako, ako se ta „greška“ fasifikovanjem popisa popravi?!
Mjesec dana prije skandaloznog popisa stanovništva 2011. godine, desila se kontraverzna promjena direktora Monstata, kada je na to mjesto postavljen šef formirane falsifikatorske grupe- izvjesna Gordana Radojević.
Na tom falsifikovanom popisu je nekih 20. odsto Srba, voljom šefa režima, “preinačeno u Crnogorce”, razumije se- na papiru, jer je stvarnost nemoguće izmijeniti
Milutin Đukanović, političar i poslanik opozicione NSD je, imajući obimnu dokumentaciju popisa, predložio vlastima da se provjeri popis stanovištva po nacionalnoj strukturi i jeziku u samo jednoj mjesnoj zajednici u Nikšiću.
I tom prilikom rekao, ako se ustanovi da je popis samo tu tačan- odmah ćemo prihvatiti da je popis tačan u cjelosti.
Šef režima je odbio taj predlog, i priča se završila tako što je Monstat mogao svoje ništavne rezultate popisa- „okačiti mačku o rep“.
Dakako, stvarni rezultati popisa i izjašnjavanja građana 2011. se odlično znaju. Oni su potvrđeni iz raznih izvora, ozbiljnih anketa raznorodnih timova, i mogu se uzeti kao izuzetno tačni, u okvirima samo jednog procenta eventualne greške. Zato ćemo dati primjere.
Stvarni rezultati popisa stanovištva u Crnoj Gori
Režimska nevladina organizacija CEDEM je u decembru 2010. godine napravila istraživanje javnog mnjenja, koje je pokazalo da Srba u Crnoj Gori ima 33,6 odsto.
Potom je nevladina organizacija Matica crnogorska, koja uopšte nije blagonaklona prema Srbima, i takvom nacionalnom izjašavanju prevoslavnog stanovništva, sprovela ozbiljno istraživanje u martu 2011. godine po istom pitanju.
Ustanovila je da u Crnoj Gori živi 34 odsto Srba i 40,4 odsto Crnogoraca, i te podatke štampala u svom časopisu Matica, koji je imao 534 strane.
Ipak, časopis Matica nije pušten u prodaju kada je Monstat sredinom jula 2011. objavio svoje frizirane rezultate popisa stanovištva.
U emisiji TV B92 „Utisak nedelje“, koja se emitovala u nedjelju, 10. aprila 2011. godine, dr Goran Nikolić, inače naučni saradnik Instituta za evropske studije iz Beograda, izjavio je da je procenat Srba u Crnoj Gori 35. odsto.
Tu procjenu je bazirao na velikom uzorku koji je pravljen u toku popisa, a zaključen u nedelju 10. aprila 2011. kada je faktički završen terenski dio popisa. Dopustio je moguću grešku u omjeru plus- minus 1 odsto.
I na kraju, Nova srpska demokratija, koja je učestvovala na popisu, i kod sebe imala uzorak od 206. hiljada obrađenog popisnog materijala, utvrdila je da procenat Srba iznosi najmanje 33,3 odsto.
Ako uzmememo da je mjerodavna anketa Matice Crnogorske, sa malim odstupanjima, u Crnoj Gori živi 34 odsto Srba i 40,4 odsto Crnogoraca. Ovo možemo uporediti sa falsifikatom Monstata, po kojem u Crnoj Gori ima 28,73 odsto Srba i 44,91 odsto Crnogoraca.
Šef režima se obrukao na popisu, “Druga familija”- ćuti
Tako je šef režima napravio projekciju da Srba ima 5 odsto manje, a Crnogoraca 5 odsto više u Crnoj Gori.
Kao rezultat dobio je ništa, već se samo obrukao! Naravno, Monstat je mogao da napiše što mu volja, pa i da Srba uopšte nema, ali je fakt ostao- da u Crnoj Gori živi 34 odsto Srba i 40,4 odsto Crnogoraca.
Naravno Đukanović je i jezičku strukturu stanovištva formalno izmjenio i falsifikovao na štetu srpskog jezika, u omjeru minimum 5 odsto.
Međutim, u stvarnosti, na terenu, se ništa nije promijenilo, jer je falsifikat samo iskrivljena slika koja se ne uzima u obzir.
Dakako, sve nas ovo dovodi do važnog zaključka- da se vladajuća DPS, u vlasništvu “Prve familije”- ne može tretirati kao građanska stranka, već kao- rigidni nosilac nacionalne i jezičke diskriminacije stanovištva.
Ta diskriminacija ima katastrofalne razmjere, a imaće i krupne posledice po društvo u cjelini, pogotovo kada je u pitanju zapošljavanje!
“Druga familija”, oličena u Mišku i Žeksonu, nikada nije reagovala na državni šovinizam u Crnoj Gori, niti na ova dva primjera koja imaju oreol neprolaznog i nezaobilaznog državnog skandala.
Da se odmah razumijemo, diskriminacija naroda u državnim organima i falsifikovanje popisa nije identitetska priča, već je to standardna priča o ljudskim pravima. Simboli, jezik i pravopis nisu tema ovog teksta, već će biti analizirani drugom prilikom, u nekom narednom tekstu.
Na stranu to što Miško i Žekson žmure pred državnim šovinizmom, oni godinama unose razdor u opoziciju, izdvajajući iz nje, navodno podobne partije, koje nazivaju- „građanskim“!
A po njihovoj klasifikaciji, glavne i tvrde „građanske partije“ u Crnoj Gori su samo SDP, URA i Lekićev Demos. Ostale „građanske“ su otprilike SNP i Demokrate, ali one nisu baš po njihovom ukusu, pa se moraju pred Miškom i Žeksonom dokazivati da su takve.
„Lideri“ građanske opozicije „donijeli odluku“?
Da je to tako, nabolje svjedoči novost objavljena 9.2.2018. na portalu Vijesti, gdje je nadnaslov teskta bio „Lideri tzv. građanske opozicije donijeli odluku“, a naslov- „Milku Tadić Mijović žele za predsjednicu“.
U tekstu se kaže: “Predstavnici tzv. građanske opozicije sinoć su razgovarali sa novinarkom Milkom Tadić Mijović o mogućnosti da bude zajednički kandidat opozicije na predsjedničkim izborima, saznaju “Vijesti”.
Razgovor sa Tadić Mijović uslijedio je nakon niza intenzivnih konsultacija opozicionih lidera, a građansku opoziciju su predstavljali predsjednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapić i funkcionerka Demosa Tina Dimić Raičević.”
Kao što se vidi, tokom razgovora sa gospođom Tadić Mijović nije bilo predstavnika „građanskih“- Demokrata i SNP?! O Demokratskom frontu, koji je opoziciona supersila, da ne govorimo!
Dakle, Druga familija je, preko svojih partija URA, SDP i Demosa, koje sve da nastupe zajedno na bilo kojim izborima- jedva mogu preći cenzus, odlučila da nametne opoziciji svog kandidata.
Fućka se Mišku i Žeksonu na rukovodstvo i glasače Demokrata i DF, koji su jedina dva ozbiljna i jaka opoziciona politička subjekta u Crnoj Gori.
Iako, svi znaju- ko će biti eventualni zajednički predsjednički kandidat opozicije na sledećim izborima- logično bi morali odlučiti Bečić i Mandić. Ostali bi se samo mogli saglasiti, ili baciti na smetlište političke istorije svoje predloge.
Oni koji sigurno nisu imali pravo da se istrčavaju, bilo šta predlažu, ili nameću reješenje- jer na to nemaju pravo, upravo su Građan paše Budžetlije, u vidu ovog dvojca Druge familije!
URA, SDP i Demos ne zadovoljavaju „građanske standarde“
Ali, da se vratimo na osnovnu temu- pravila građanštine. Naime, očigledno je da politički puleni Druge familije u vidu URA, SDP i Demosa, ne mogu biti građanske partije jer njihova partijska struktura ne odražava nacionalnu strukturu Crne Gore.
U tim partijama uopšte nisu prepoznati političari srpske nacionalnosti, a moguće je da ih uopšte i nema, iako Srbi u Crnoj Gori čine 34 odsto stanovištva.
Na drugoj strani, pripadnici manjinskih naroda: Bošnjaci, Albanci i Muslimani u tim partijama (URA, SDP i Demos) ne vide zastupnike svojih elementarnih nacionalnih i ekonomskih prava, pa ih i ne glasaju. Ili, tačnije- to glasanje je na nivou statističke greške.
Kako, URA, SDP i Demos uopšte teško mogu preći cenzus, to je jasno da ih ni građani crnogorske nacionalnosti očigledno ne simpatišu.
Pa ko ih tada voli? Izgleda da ih vole samo Miško i Žekson, ili kako?!
Po čemu su, tada, te partije „građanske“? Po čemu su one „eksluzivne“, na „većem civilizacijskom nivou“ od ostalih, tzv. „negrađanskih“? Koga one uopšte predstavljaju?
Odgovor na to pitanje je prost! One predstavljaju samo interese Druge familije, možda nevoljno! „Građanske“ su jer su im patroni- Miško i Žekson dodijelili tu titulu, da bi im dali važnost, i preko njih ucjenjivali najjače faktore opozicije, a sve u korist svoga materijalnog interesa.
Samim tim, ta klasifikacija koju je uvela Druga familija je falšiva u svojoj suštini, baš kao i rezultati popisa šefa režima. Ta nenormalna podjela opozicije na „građansku- negrađansku“ se može lagano pocijepati i baciti u korpu za otpatke.
Naravno, ova priča će imati svoj nastavak u sledećem tekstu, ali se već sada mogu izvući neki dodatni zaključci.
Naime, osim što snaga partije šefa režima naglo slabi, mi vidimo totalnu propast politike mešetarenja klana Druge familije.
URA, SDP i Demos, ako imaju neke šanse da se ipak projave kao neki faktori na političkoj sceni Crne Gore- moraju hitno da se otrgnu od adskog zagrljaja Druge familije, jer im glasači to neće oprostiti.
A hibridni lideri Druge familije bi morali da se zamisle šta rade, jer svojim neadekvatnim ponašanjem stvaraju protiv sebe jednu veliku lavinu političke srdžbe, prejaku za njihovu umišljenost i nerealne političke ambicije!
Ako je iko građanin, e onda smo to mi!
Mi smo još od onda građani, možebiti još i prije!
I kad ono grada đavoljeg imali nijesmo, i onda smo u Goru crnu bili građani, eto!
Mimo svih drugih građana, mi smo ti jadan Grubaču, građani od kad znamo za sebe.I prije toga još!
… Građani!
Mi, pa građani!?
Život je, život je naš veliki zajebant!
A mi, mi smo ti neki zajebani ljudi, nuto građanina.
IZVODJAC RADOVA JE USTASKI GLIB KRIVIMOZGIC CUCKI RANJO SMLATINA ZA DRUGU FAMLJU I AMERICKU AMBASADU!TA SMLATINA JE DVIJE DECENIJE ASISTIRALA SVEMU NAJGOREM U CRNOJ GORI A ZATIM JE PROMOVISAN OD TE ISTE BULUMENTE U MALOGRADJANINA I DEMONKRATU,UBACEN MEDJU OPOZICIJU DA IM GLUMI LIDERA I SADA .OPUSIO!KRIVOMOZGIC DA JE DOBIO SAMO PO JEDAN MANDAT U ULCINJU I BERANAMA O JADU BI ZABAVIO TZ.MALOGRADJANSKU OPOZICIJU DA GA KANDIDUJU ZA PREDSJEDNIKA.TREBA DIBRO RAZMISKITI KOGA PREDLAGATI ZA KANDIDATA ?TU PRICU O NESTRANACKOM KANDIDATU TREBA UZIMATI SA REZERVOM,TO JE MAC SA DVIJE OSTRICE I VELIKA NEPOZNANICA.SVI SMO MI OPREDIJELJENI I TO JE FAKAT .OSNOVNA OPREDIJELJENIST JE DALI SMO LJUDI ILI NELJUDI,A ONDA SVE OSTALO!BOLJE JE IMATI JASNI OPREDIJELJENOG KANDIDATA DA SE ZNA STA ZAGIVARA A NE NEKOGA KOJI NIKADA NIJE IZRAZIO SVOJU OPREDIJELJENOST PREMA BILO CEMU!GRUBACU HVALA NA PRECIZNOJ I POSTENOJ ANALIZI NASE STVARNISTI!SVAKO POSTOVANJE!
Kao što vidite, upravo ordinarni montenegrinsko-dukljanski neonacisti vas sa najvećom lakoćom proglase i prokažu da ste „fašista“! U odnosu na naciste, što oni jesu, fašista je kompliment!
Kad Dukljanin ukrade kobasicu i safata ga policija, prvo sto rece je: Necemo ih prebrojavati.
Dokoni fasisti, po vas dan, prebrojavaju krvna zrnca.
Sutite, ovcokradice u lopinjgeri cak i krvnih zrnaca.
Pocecete nokte i plazmu krasti!
Ja ne prebrojavam, ja poštujem svačije nacionalno opredjeljenje. Ako kažeš da pripadaš nekoj naciji i tako se osjećaš, onda toj naciji i pripadaš. O tome se ne diskutuje. Zato i kažem da je suludo više tvrditi da su Srbi i Crnogorci isti narod. Crnogorska nacija kao posebna postoji od momenta kad se je pojavio prvi Crnogorac koji je prestao sebe smatrati Srbinom (mislim da je Nikola Petanović to uradio i prije Štedimlije). Može se eventualno raspravljati o tome ima li neki identitet uporišta u lingvistici, kulturi, genetici i tome slično, ali se ne može ničiji identitet osporavati. Zato je Nebojša Medojević, uprkos svom hercegovačkom porijeklu, etnički Crnogorac, dok Jovan Markuš, dr Predrag Vukić i Dragan Šoć to nisu, bez obzira na to što su iz stare Crne Gore porijeklom.
Crnogorci koji zbore srpski i koji su za SPC zar su isti narod kao Crnogorci Dukljani!?
Julius, potpuno ste pobrkali pravo pojedinca da se nacionalno izjašnjava kako mu je volja i pojam nacije kao društvene kategorije.
Iulius, moj odgovor, opaska, nije se odnosio na Vas, vec na autora kolumne.
Pozdrav
Ptrahinja, da su Crnogorci na popisu smanjeni sa 40 na 35 posto, skaka bi ka magarac.
Zato te tretitamo avetinjom!
Volio bih da mi gospodin Grubač (sa kojim se u većini stavova slažem i čiji rad na demistifikaciji dukljanske mitomanije jako poštujem) odgovori na sljedeća pitanja, jer se donekle razilazim s njim.
1. Koje je zajedničko ime tog „jednog jedinstvenog nedjeljivog državotvornog pravoslavnog naroda čiji se jedan dio smatra Srbima, a drugi Crnogorcima“? Možete pitati Peca i Šoća, pošto je ovo njihova floskula. Zašto je onda u ostvarivanju nacionalnih prava taj „jedinstveni pravoslavni narod“ podijeljen tako precizno, i to na 12-struku štetu Srba (Crnogoraca ima skoro duplo više u državnim organima i firmama nego u ukupnoj populaciji, a Srba oko 6 puta manje)? Ako su to samo dva imena istog naroda, zašto je onda diskriminisan onaj ko koristi jedno od ta dva imena, a povlašten onaj ko koristi drugo? Tu se onda ne može raditi samo o imenu, iza tog imena se mora kriti nešto veće.
2. Zašto tvrdite da su Srbi u Crnoj Gori konstitutivni narod, kad Ustav (koji je donesen zahvaljujući Medu, najvećem idolu i svecu srbogorskih dvoidentitetaša) srpski jezik stavlja u isti rang sa bošnjačkim i albanskim, a crnogorski ističe kao jedini službeni jezik? Znam da bi trebalo da Srbi budu konstitutivni narod, ali nažalost, oni to nisu, niti to mogu postati, jer nemaju matematički kapacitet da izmijene Ustav. Zato je manjinski status jedini način da se asimilacija zaustavi, što bi na kraju privuklo u srpski nacionalni korpus i ljude koji se identitetski kolebaju između srpstva i crnogorstva, a kojih ima dosta.
3. Slažem se da je sramota što je srpski narod u CG gurnut u manjinski status. Ali kako da se to promijeni? Koliko je moguće da 66% poslanika u Parlamentu glasa za povratak konstitutivnosti Srbima? A da onda 60% građana tu odluku potvrdi na referendumu? Da preko 300 hiljada ljudi izađe na referendum zbog Srba i glasa za Srbe? Pa mnogi Srbi ne bi izašli, nego bi taj dan srkali dojč i govorili „ma boli me …… za politiku, idem do Delte da vidim ima li kakvih patika“. A kamoli da Cetinjani i Rožajci izađu na taj referendum kako bi Srbima vratili konstitutivnost.
Dakle, čak i da srpske i prosrpske partije nekim čudom smijene režim, Srbima za izmjenu Ustava ne treba 51%, nego 66% podrške u Parlamentu!
Rado citam tekstove VG. Pripadam umjerenom korpusu stavovnistva kome pored mira i neohodne ekonomske baze mnogo znaci i javna pristojnost. Ja dozivljavam ovu podjelu kao javno pristojne i manje pristojne osobe. Politika je vjestina moguceg a moze biti u kombinacija nemoguceg ako doprinosi novim vrednostima, ali kroz javnu pristojnost. Djelanje u polici na manje pristojan nacin (bez obzira sto je vlast odavno nepristojna a prije svega bahata i otudjena) ostavlja dugorocne posledice. Uvodjenjem krajnje politicke nekorektnosti nepristojnim stilom sve u firmiranim odijelima i skupim satovima vec previse dugo dobrom dijelu namece uzore generacijama koje stizu. Nazalost, potpono gubeci svaki orijentir u sferi javno pristojnog, doskocicama sa posela, vulgarnoscu ostavljaju dubok trag na nove generacije koje tek dolaze: ne birati sredstva do cilja. Tako se ne stize nigdje. A jedan dio , sigurno ne veliki, preferira tu civilizovaniju soluciju u politici.
Ovdje su ti najpodmukliji Bečić i družina .Oni kažu podržaće ali da se svi dogovorite.Taj dogovor podrazumijeva da DF sluša ove pacere koji cenzus nemaju.
„Dakle, Druga familija je, preko svojih partija URA, SDP i Demosa, koje sve da nastupe zajedno na bilo kojim izborima- jedva mogu preći cenzus, odlučila da nametne opoziciji svog kandidata“.
Tako je Prva famelja i Druga famelja se spore jedino u tome ko će jahati Crnu Goru i njene građane zarad njiovog interesa i interesa Zapada.
No čudo je neviđeno naivnost jačih opozicionih partija da ne vide Mišketovog magarca zvanog URA,SDP i Demos.
Prema tome, ja se ne bih mnogo svadjao medjusobno. Eno se svadjaju unutar SNP i Demosa, a tek kakvu svadju mozemo da napravimo izmedju DF i ovih?
‘Ajde da se iznesu podaci o kandidatima koji se razmatraju. Onda mozemo da vidimo, ko bi bio najbolji da dobije najvishe glasova naroda, a ne glasova vodja stranaka.
Uzmite u obzir da nije uopshte mnogo bitno da li ce biti kandidat onaj/ona, koje predlazu Mandic ili Krivokapic. Taj kandidat treba da bude BEZ SKANDALA, CHOVEK PRE SVEGA, normalna, obrazovana osoba. Lepo bi bilo videti obrazovanu zenu sa dignitetom/ponosom da postane predsednik CG, ali ne mora da bude zena. Ja bih voleo da to bude mladja osoba, ali ne mladjana osoba. Mladi su borbeniji, eksplozivniji, vishe vuku ka pravdi nego starci.
U ovo globalno, moderno vreme, taj kandidat mora da pricha neki svetski jezik. Ne moze da bude kao Milo i Dushko, one sirovine, koje simbolizuju glupave omunistichke pandure.
Mislim da ima more takvih kandidata. Taj kandidat treba da je neshto kao (da ima profil):
Chalovicka (MANS)
Medojevic
Dritan Abazovic
Gojko Raichevic IN4S
Ako nastavish to shto radish, nastavicesh da dobijash iste rezultate, koje si i do sada dobijao. Za razjedinjenu opoziciju ti dosadashnji rezultati nisu sjajni.
Uzmite izbore u Beranama. SDP i Demos su se ujedinili i – propali. Ono malo glasova, sto su dobili je otishlo u vetar.
Ne samo to. U toku kampanje se izreknu razne GADOSTI, tako da se neki neopredeljeni radije prebace u sigurnost koaliciju Mila Lopova sa Revanshistichkim manjinama.
Mislim da Albance i Boshnjake treba otpisati. To je Milova udarna snaga. Treba se obratiti svima ostalima. Izmedju Crnogoraca i Srba ne postoji ni 1% razlike. Ostavite te gluposti da se CG odcepila, da je nezavisna. Niko o tome uopshte ne pomishlja. Ako se u buducnosti zele da se ujedinjuju, lepo. Ako ne, josh lepshe. Ja govorim o razlikama izmedju mojih bliznjih rodjaka, koji se vec 10ak godina deklarishu kao Crnogorci i drugih bliskih rodjaka, koji su stalno bili Srbi. Neki od tih Montenegrinera i Srba su rodjena braca! Kakva je tu razlika? To je 80% gradjana CG. Njima se obracamo.
Milo stoji na „potonjoj“ nozi, potonjem osloncu. On nema nikakvu buducnost. Naprotiv. Neka mi neko, ko se sa mnom ne slaze – objasni – kakva je Milova buducnost, ako nije sigurni ZATVOR? Neka mi dalje objasni – kako misli sa Milom da udje u EU? Kako zatvoriti Poglavlja 23 & 24? Kako stvoriti nezavisne sudove i nezavisni Parlament? Kako imati poshtene izbore?
Nema alternative? Milo Lopov (kako mu skandiraju na ulicama) mora da ode. Ako je to tako, shta tu dalje da se cheka? Zashto prolongirati agoniju? Sad je pred izbore zrtvovao Muga? A shta ce sa Acom i Branom? Sa Sestrom? Shta ce sa sobom? Kako moze da budu korumpirani Mugi i porodica, Sveto i porodica, a Milo i Porodica da su – chisti kao suza? Kako?
.
.
.
Zasto ljudi da beze iz CG? Eno Rozaje i Plav napustaju listom, dok njihovi prestavnici, njihove familije znaju jedino za Mila i njegov rezim? Da li to ima smisla?
Zasto da ljudi beze na Zapad? Zasto ne promeniti CG, promeniti sistem, da ljudi ne mora da beze, da mozete da zivite kao ljudi, kao shto mi zivimo na Zapadu?