Trilateralna komisija u Srbiji – slika jedne mreže agenata zapadnog uticaja 1. deo

Nedavno je, stidljivo, objavljena vest da su i predstavnici iz Srbije postali deo Trilateralne komisije, i da je osnovana srpska grupa u okviru ove organizacije, kao podružnica u Srbiji. Izostale su opsežnije novinarske analize, komentari stručnjaka i izjašnjavanje političara o ovom pitanju, koje bi bile sasvim primerene, imajući u vidu o kakvoj je organizaciji reč, i ko su lica koja si njeni predstavnici za Srbiju.

Trilateralna komisija predstavlja deo mreže kojom najmoćniji ljudi planete kontrolišu i usmeravaju međunarodne tokove, sa ciljem stvaranja svetske vlade. Na tom putu oni uništavaju nacije i države. Nesumnjivo da je glavni cilj i glavni protivnik Trilateralne komisije Rusija, kao jedina koja predstavlja globalnu alternativu njihovom uređenju sveta. Najveći strah atlantskih struktura izaziva jačanje Rusije, i njen potencijalni povratak na Balkan preko Srbije, istorijskog i prirodnog saveznika. Surovost tog novog svetskog poretka dobro je osetio, i još uvek oseća, srpski narod. Zahvaljujući profesorki Smilji Avramov srpska javnost se upoznala sa ovom organizacijom, i njenim aktivnostima usmerenim protiv našeg naroda i države. Sigurno da lica koji su preuzela na sebe ulogu poslušnika te međunarodne mašinerije, jasno znaju da rade na štetu sopstvenog naroda i države. Važno je znati ko su ti ljudi, jer prateći njihov rad i saradnike, možemo da rasvetlimo jednu mrežu agenata evroatlantskog uticaja u Srbiji.

Most Istok Zapad – lokalni pomagač Trilateralne komisije

Most Istok Zapad (EastWestBridge) je organizacija nastala 2009. godine, kao lokalni pomagač Trilateralne komisije. Kako na svom sajtu navode „Most Istok Zapad (EastWestBridge) je nezavisno naučno i istraživačko udruženje koje u saradnji sa drugim institucijama i analitičkim i istraživačkim (think-tank) organizacijama u regionu i širom sveta usvaja smernice za razvoj pojedinca, društva i države“ (http://www.ewb.rs/Default.aspx). Osnovni cilj ove organizacije jesu evropske i atlantske, odnosno NATO, integracije Srbije: „Nastala na hrišćanskim vrednostima sa neraskidivim nitima nasleđa religija istoka, Evropa i atlantske integracije jesu pravi i jedini put koji omogućava da najzad razgovaramo ravnopravno o svemu što nas tišti. Ako to nije pravi put, a šta onda jeste?! Koji je to drugi put koji nam se nudi i kojim trebamo da idemo. Mi ga niti prepoznajemo, niti vidimo. Shvatamo i razumemo nesvrstanost i samostalnost, ali u trenutku kada se novi svet gradi, kada zida zgradu u kojoj smo mi dobili jedan sprat sa čijom gradnjom kasnimo i tako sprečavamo ostale da stignu do vrha, teško je očekivati da će ti ostali imati razumevanja za naše kašnjenje.“ (http://www.ewb.rs/editone.aspx?id=37).

Ova organizacije je samo jedna u nizu brojnih sličnih udruženja, koja čine mrežu stranog uticaja u okupiranoj Srbiji. Sasvim sigurno ne treba precenjivati njen uticaj, ali se mora pratiti njen rad, pogotovu što joj, nesumnjivo, raste značaj. Ono što je zakonitost svih evroatlantskih NVO, karakteriše i ovu grupu – njeni članovi su istovremeno članovi još nekoliko organizacija koje rade na istom cilju, mnogi su se školovali ili usavršavali na zapadu, radili su za zapadne kompanije ili organizacije. Njihov rad nadziru „penzionisani“ zapadni političari, diplomate i obaveštajci (najčešće su ovi poslovi skoncentrisani u jednoj ličnosti). Članstvo im je dobrim delom uključeno u državnu strukturu, bilo kao funkcioneri (tako na pr. EastWestBridge u članstvu ima jednog ministra i tri državna sekretara u aktuelnoj Vladi Srbije, kao i dva bivša ministra) ili kao ključne saradnici na projektima raznih „reformi“.

Ko su ljudi Trilateralne komisije u Srbiji

Kada se govori o zastupnicima evroatlantskih interesa u Srbiji, pa tako i u slučaju predstavnika Trilateralne komisije, važno je istaći da su ove ličnosti ipak, uglavnom, samo puki izvršioci, i sasvim daleko od stvarne moći, te se ne treba steći pogrešan utisak o njihovoj važnosti, pogotovu što pojedinci među njima vole lažno da uvećavaju svoj značaj. No nesumnjivo da bez ovakvih lica ne bi bilo moguće dovođenje Srbije u stanje okupacije, te se kao jedan od najvažnijih zadataka patriotskih snaga nameće praćenje njihovih aktivnosti, radi raskrinkavanja i preduzimanja adekvatnog odgovora.

Član Izvršnog komiteta i predsednik Srpske nacionalne grupe u okviru Trilateralne komisije je Jovan Kovačević, osnivač i član predsedništva Udruženja „Most Istok Zapad“ (http://www.ewb.rs/president.aspx?id=24). Ispred East West Bridge (EWB) od 2010. godine prisustvuje sastancima Trilateralne komisije. Jovan Kovačević je nekadašnji dopisnik CNN –a, BBC –a, i drugih velikih svetskih medijskih kuća. Tokom ratnog perioda devedesetih bio je dopisnik agencije Rojters za bivšu Jugoslaviju (od 1991.- 1998. godine), kada je demonizacija i klevetanje srpskog naroda bilo najizraženije. Potom je 1998. godine prešao u kancelariju Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR), kao politički savetnik, a jedan od glavnih zadataka mu je bilo „restrukturiranje radio – televizije Republike Srpske u javni servis“. Kako navodi u svojoj biografiji, „odigrao je delotvornu ulogu u demokratskom pokretu u Srbiji i Crnoj Gori“, što je i dovelo do njegovog novog angažmana, ovog puta u kancelariji OEBS –a u Beogradu, na mestu savetnika za razvoj medija. Zadatak mu je bio reorganizacija i unapređenje glavnih medijskih kuća, i on je čovek koji je osmislio i sproveo strategiju za preobražaj državne televizije RTS.

Od 2004. godine osnovao je privatnu kompaniju Strategic Partnership Group (SPG), prvu lobističku kompaniju u Srbiji, a potom PR kompaniju „Kovačević i Spajić“, zajedno sa izvršnim direktorom NIN –a Nebojšom Spajićem, koji je takođe član organizacije „Most Istok Zapad“. Klijenti ove firme su velike multinacionalne kompanije poput Bajera, Merka, Lafarža, Holcima, Bol ambalaže, Erste banke, Sosijete ženerala, Karlsberg Srbije, Ju – Es – stil Srbija, medijskih kuća Ringijer i Vac, JAT –a, ali i srpske firme, poput Farmakoma, ABS Holdinga, Velefarma. Među njihovim klijentima nalaze se i Uprava carina, Uprava za trezor ministarstva finansija, Narodna banka Srbije, Gradske pijace, Gradsko stambeno, (http://www.kovacic-spaic.rs/web.aspx). Od 2006. Godine Jovan Kovačević je savetnik Vlade RS i predsednika RS Milorada Dodika, kao i Vlade Republike Srbije.

Drugo važno ime u okviru ove grupe je Dejan Novaković, generalni sekretar Srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije, „ideološki tvorac i jedan od osnivača East West Bridge“ (http://www.ewb.rs/president.aspx?id=26). Kako stoji u njegovoj biografiji on je završio BK Univerzitet – Fakultet za menadžment u sportu, Poslovnu školi ekonomije – pri Privrednoj komori Slovenije u Ljubljani i Poslovnu škola za odnose sa javnošću – PRA u Beogradu. Posle privatnih studija, Dejan Novaković je završio master studije, naravno kao i mnogi drugi istaknuti prestavnici prozapadnog „civilnog sektora“, na Fakultetu političkih nauka, a pohađao je i studije antikorupcijske metodologije na Institutu za kriminološka istraživanja (koji se u poslednjih desetak godina istakao u naručenim analizama i komentarima poželjnim za interese SAD i EU). Kako u biografiji ističe, već dve decenije aktivno uključen u stvaranje strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma u zemlji i regionu, iz čega proizlazi da je Novaković ovaj posao započeo kao mladi dvadesetjednogodišnji student (rođen 1072. godine). Kao i svaki NVO aktivisata, ponosi se učešćem u seminarima koje su organizovali Fond za političku izuzetnost (Sorošev fond kojim upravlja Sonja Liht) i Savet Evrope.

Svoj dosadašnji radni vek, počevši od 1992. godine proveo je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, na poslovima policijskog službenika i rukovodioca i to u Upravi za obezbeđenje, Odeljenju za obezbeđenje Predsednika Republike, Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala – Odeljenju za posebne operacije, Jedinici za zaštitu učesnika u krivičnom postupku i Kabinetu Ministra unutrašnjih poslova. Kao člana svoga kabineta Ivica Dačić ga je 2011. godine vanredno unapredio u zvanje glavnog policijskog savetnika.

No pravi napredak u karijeri doživljava formiranjem aktuelne Vlade Republike Srbije, kada je 6. decembra 2012. godine imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu energetike. Na prvi pogled ostaje nejasno šta ga kvalifikuje za ovaj posao, ali ako se zna da je ministarka energetike Zorana Mihajlović, član savetodavnog odbora organizacije EastWestBridge (na sajtu ističu da je zamrznula funkciju dok je u Vladi), koja je jedna od najvažnijih tink – tenk organizacija Zapada u Srbiji, što se vidi i po mestu u Trilateralnoj komisiji, onda kockice počinju da se slažu. Rusija je ključni neprijatelj i najvažniji cilj globalnih elita, a projekat Južni tok je od životne važnosti za Srbiju i obnovu njenog suvereniteta. Pošto je Rusija projekat povratka u Srbiju i na Balkan započela kroz energetski sektor, logično je da Zapad želi da u ministarstvu energetike postavi svoje ljude od poverenje. Kada se znaju ove činjenice, jasni su i potezi ovog ministarstva – najavljeno gašenje Srbijagasa, samovoljna izmena predloga sporazuma sa Rusijom, opstrukcija početka građenja Južnog toka, kao i na koga se odnose reči generalnog direktora Gasproma Alekseja Milera kada je tokom poslednjeg boravka u Srbiji u razgovoru sa državnim zvaničnicima izjavio da neko iz vlasti koči Južni tok (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/374893/Miler-se-zalio-Vucicu-Neko-iz-vlasti-koci-Juzni-tok).

Tahir Hasanović (http://tahirhasanovic.com/biografija-tahira-hasanovica/) je treći član Srpske grupe u Trilateralnoj komisiji, i njen je izvršni sekretar, koji je prisustvovao skupu u Berlinu, marta 2013. Član je Upravnog odbora i izvršni direktor organizacije East West Bridge. Ovaj čovek u dobro obaveštenim krugovima važi za veoma moćnog čoveka u Srbiji. Nekada istaknuti komunistički omladinac i partijski funkcioner, potom prvi generalni sekretar Nove demokratije, i poverljivi čovek Dušana Mihajlovića, glavni kadrovik DOS –a u vreme vlade Zorana Đinđića, i biznismen. Njegovi poslovi i firme su predmet brojnih kontroverzi (sada je aktuelna priča oko bus plusa).

Ono što povezuje ova tri čoveka, pored Trilateralne komisije i East West Bridge, jeste i pripadnost masonskoj Velikoj regularnoj loži Srbije (jednoj od dve sa istim imenom koje se međusobno spore). Štaviše brojni članovi EVB su istovremeno pripadnici te lože (http://www.alo.rs/stari-alo/Zaratili_srpski_masoni/34620). Takođe, Novaković i Kovačević su među osnivačima Društva lobista Srbije.

Iz prikaza biografija tri predstavnika Trilateralne komisije za Srbiju, može dosta toga da se zaključi o mreži i poslovima evroatlantskih struktura, koju su razgranali u Srbiji. Ali još preciznija slika dobija se kada se sagleda ko je još u članstvu organizacije East West Bridge.

Autor: Srđan Nogo