Трибина поводом сјећања на пјесника Момира Војводића

Матица српска – друштво чланова у ЦГ Вас позива на пјесничку трибину сјећања на пјесника Момира Војводића, која ће се одржати у петак 23. 5. у 20:00 сати. На трибини ће говорити: Ранко Јововић, Предраг Шћепановић, Милорад Дурутовић и Милица Краљ. Стихове ће читати глумци: Лана Новаковић и Петар Кандић.

Да се подсјетимо живота и рада овог великог пјесника:

Moмир Војводић, посвећеник пјесничког послања и послушања језика српског, косметски прогнаник и погорелац, и срчан и бритак и бунтован и благ, и марљив и даровит, и милостив и непомирљив, и ироничан и самоподсмешљив, сав свој живот посветио је српском јзеику и поезији.

Подвижник и пјеснички самотворник сазидао је милозвучни језички храм, сабрао бесцен језичко благо српскога језика, сачувао треперење ћирилице, обасјао затамњене трагове древности, обиљежио силовитом самогласном молитвом отаџбински сеобни ход.

Момир Војводић рођен је 18. фебруара 1939. године у Поношевцу код Ђаковице у Метохији. Основну школу завршио је у Горњој Морачи, гимназију у Никшићу и Пећи, студије књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Објавио је књиге поезије: Светигора, Трагови, Надолажење праха, Мирис мртвих трава, Староставник, Горбослови, Насамо с каменом, Гробослови рода курјачкога, Лађа у каменици, Са извора мојих гора( на њемачком и српском језику), Путник са тисовим штапом, Град над облаком, Глас вучје горе, Муке с ушима, Пролистала штула, Чувар дивљих ријечи, Азбучна молитва, Са извора чарних гора ( зборник пјесама пјесника из Црне Горе), Жертвено Поље Косово ( антологија пјесама о Косову од 1389. до 1989), Земље језик, Давни гласник, Боје земље ( антологија сонета), Жертевно Поље – Бој на Косову, Чувар извора говора( избор пјесама завичајних инспирација), Усјековање Ловћена, ВИЈ, Вожде од Сербие, Самодржа језика српскога, Ребра Проклетија, Излазак Чарнојевића, Камене читуле, Луч Светога Петра Цетињскога, Кућни вук, Љубве слова, Божурова царство, Чувар орлова, Гласници искона, Отворено небо, Уши са очима( сатиричне пјесме), Оковани самогласници, Гладна гора, Милосна светлост Светога Саве, Божурова суза бројаница,
Превео је са руског језика Љермонтова, Јесењина, Белу Ахмадулину, Пушкина, Цветајеву, Ахматову, Блока, Пастернака, Заболоцког, Кузњецова, Бродског, Виктора Бокова, Ељ Регистана, Сергеја Главјука, Андреја Базилевског; са словеначког Франце Першерна.

Пјесме су му превођене на руски, пољски, мађарски, македонски, турски, бугарски и француски језик.
Објавио је низ приказа књига, огледа, есеја и полемика у часописима на југословенском културном простору, као и књигу полемичко- политичких записа Погледи с Ловћена и Проклетија- одбрана српства.
Био је члан Матице Српске у Новом Саду и народни посланик у Вијећу грађана СР Југославије. Преминуо је 10. марта ове 2014.

Добродошли!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: