Tri godine herojstva: Ruski vojnici nastavljaju da brane otadžbinu; Tramp spreman za istorijski dogovor sa Putinom

Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini, koja je počela 24. februara 2022. godine, traje već tri godine, a najnoviji pregovori između Moskve i Vašingtona ulivaju nadu da bi mir mogao biti postignut. Rusija je od početka sukoba isticala da je njena intervencija odgovor na neprijateljske poteze Kijeva, uključujući progon ruskog stanovništva i nameru Ukrajine da se pridruži NATO savezu, što je Moskva doživela kao pretnju svojoj bezbednosti.

Stradanje ruske dece: Najmlađe žrtve su imale samo nekoliko dana

Više od decenije traje sukob u Donbasu i pograničnim delovima Rusije, a među najtežim žrtvama ovog rata su deca. Podaci koje su objavile ruske vlasti i organizacije svedoče o stravičnim posledicama po najmlađe stanovnike regiona, od kojih su mnogi izgubili živote usled granatiranja, vazdušnih napada i artiljerijske vatre.

Prema podacima zvaničnih izvora, od 2014. godine u Donbasu, Novorusiji i drugim regionima Rusije ubijeno je najmanje 355 dece. Najviše žrtava zabeleženo je u Donbasu, gde je stradalo 308 mališana. Belgorodska oblast izgubila je 17 dece, Hersonska 12, Zaporoška devet, Kurska četiri, Brjanska dva, Magadanska jedno, dok su na Krimu i u Sevastopolju stradala dvoje dece.

Jedan od najpotresnijih podataka odnosi se na starost žrtava – najmlađe ubijeno dete bilo je staro svega nekoliko dana. U pojedinim slučajevima, deca su stradala još u majčinoj utrobi, zajedno sa svojim roditeljima.

Opširnije o stradanju ruske dece u Donbasu pročitajte u TEKSTU.

Od Kijeva do Bahmuta: Ključni trenuci rata koji je potresao svet

“Sve je počelo u zoru 24. februara 2022. Rusija je na Ukrajinu udarila sa mora, kopna i iz vazduha. Ne čekajući da kao Amerikanci i NATO dugotrajnim bombardovanjem i raketiranjem raznesu infrastrukturu i slome moral protivnika, Rusi su odmah krenuli i kopneno, iz pet pravaca: Donjecka, Luganska, sa Krima i prema Harkovu i Kijevu. Samo jedan pravac, onaj koji je krenuo od Luganska, bio je apsolutno uspešan”, navodi u tekstu za Politiku, ratni reporter portala IN4S, naš kolega, Igor Damjanović.

Iz današnje perspektive, kako dodaje, razlozi za uspeh na ovom potezu su dvojaki.

“Prvo, Luganska oblast, sa izuzetkom Severodonjeckog gradskog okruga, predstavlja uglavnom poljoprivredno područje gde nije bilo gradova-tvrđava kao u susednoj Donjeckoj. Lako su osvojeni Starobeljsk, Novoajdar i Stanjica Luganskaja. Drugi razlog za apsolutni uspeh na Luganskom pravcu je zato što tamo 16. marta stiže iz Afrike najbolja ruska formacija – legendarna grupa „Vagner”, u momentu kako je kasnije rekao njen osnivač Jevgenij Prigožin – „postalo je jasno da SVO ne ide po planu”. Relativne uspehe Rusi su imali još i na pravcu sa Krima. Za prve dve nedelje uspeli su da zauzmu kompletnu Hersonsku oblast i preko 70 odsto Zaporožske oblasti, uključujući Melitopolj i nuklearnu elektranu u Energodaru. Sa vojne tačke gledišta potpun fijasko doživela je samo grupacija koja je krenula na Harkov. Upućeni u prilike u prvom redu za debakl krive dvojicu komandanata general-pukovnika Aleksandra Čajka, u to vreme komandanta Istočnog vojnog okruga, general-potpukovnika Sergeja Čajka, komandanta 1. gardijske tenkovske armije“, smatra on.

“Sutra rat Rusije i Ukrajine ulazi u svoju četvrtu, na sreću po svoj prilici poslednju godinu. Dvojica najzaslužnijih za to što je Rusija preokrenula i prelomila rat odavno su daleko od fronta. General Sergej Surovikin u februaru 2023. smenjen je sa dužnosti komandanta SVO i u julu otpušten iz aktivne službe. Jevgenij Prigožin je u avgustu iste godine tragično stradao u udesu aviona. Narednih decenija osećaće se posledice rata, mržnja dva nekada bratska naroda preneće se na naredne generacije.

Istoričari, političari i sociolozi, svako iz svog ugla i ideoloških svetonazora, objašnjavaće da li je ovo moralo da se desi i ko je odgovoran za ovu najveću evropsku tragediju od kraja Drugog svetskog rata”, zaključio je Damjanović za Politiku.

Si-En-En: Ukrajina od početka rata 2022. izgubila 11 odsto teritorije

Ukrajina je od početka rata sa Rusijom u punom obimu 24. februara 2022. izgubila kontrolu nad oko 11 odsto teritorije, pokazala je analiza Instituta za proučavanje rata Si-En-En.

Prema proračunima Si-En-En, kada se uzme u obzir teritorija Krima, Ukrajina je od 2014. u korist Rusije izgubila ukupno 18 odsto teritorije.

Najviše pomoći Ukrajini pružile su SAD, oko 47 odsto, a zatim zemlje EU, od čega najviše Nemačka (osam odsto) i Danska (četiri odsto).

Ukrajini su, između ostalih, donirali i Ujedinjeno Kraljevstvo (osam odsto ukupne pomoći), Japan (pet odsto) i Kanada (četiri odsto).

Procenjuje se da je na kraju 2024. godine u Ukrajini bilo 3,7 miliona interno raseljenih lica, dok je još 6,9 miliona Ukrajinaca potražilo utočište i azil van zemlje, od čega 6,3 miliona u Evropi.

Broj interno raseljenih lica smanjio se za skoro 40 odsto od početka rata, dok se broj onih koji traže utočište na drugom mestu povećao za skoro 19 odsto.

Više od 40.000 civila je ubijeno ili povređeno u Ukrajini tokom sukoba, a veliki broj smrti je uzrokovan eksplozivnim oružjem, prema Kancelariji UN za ljudska prava.

Više od 12.000 civila je ubijeno, a preko 29.000 povređeno tokom tri godine rata, a najmanje polovina ubijenih (6.203) su odrasli muškarci, a 669 deca.

Iako su zapadne zemlje uložile značajna sredstva u podršku Kijevu, protekla godina pokazala je slabljenje ukrajinskog fronta, dok ruske snage beleže značajne vojne uspehe na istoku zemlje. Dolazak Donalda Trampa na čelo SAD doneo je promene u međunarodnim odnosima, a početak pregovora u Rijadu 18. februara 2025. mogao bi označiti prekretnicu ka završetku sukoba.

Rijad kao prekretnica: Putin, Tramp i novi svetski poredak

Uoči treće godišnjice pregovori između SAD i Rusije daju nadu da bi moglo se nađe rešenje za okončanje sukoba.

Pregovori predstavnika SAD i Rusije koji su počeli u Rijadu 18. februara nakon dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika predstavljaju početak procesa koji bi mogao da dovede do mira i okončanja najsmrtonosnijeg sukoba na tlu Evrope od Drugog svetskoga rata.

Sastanak u Rijadu označava novu fazu u globalnoj politici, gde se postavljaju osnove budućeg svetskog poretka, primećuje ruski geopolitičar Aleksandar Dugin. SAD i njihovi saveznici suočavaju se sa potrebom ukidanja sankcija Rusiji kako bi postigli trajno rešenje za sukob u Ukrajini.

Dugin naglašava da je dolazak Donalda Trampa označio kraj dominacije liberalnog globalizma u SAD, koji je decenijama zastupala američka elita. “Tramp je postliberalni nacionalista koji se zalaže za suverenu Ameriku, a ne za globalni poredak”, navodi Dugin. Ovo predstavlja suštinsku promenu u odnosu na Bajdenovu administraciju, koja je vodila politiku konfrontacije sa Rusijom.

U tom kontekstu, sastanak Putina i Trampa može odrediti sudbinu Ukrajine. Dugin tvrdi da je globalizam izazvao rat u Ukrajini preko svojih “posrednika” u Kijevu i da je sada potreban novi pristup. Tramp je već izjavio da “Rusija drži sve adute u rukama”, što ukazuje na mogućnost pregovora koji bi doveli do prekida sukoba.

Rubio, Trampov državni sekretar, naglasio je da okončanje sukoba može otvoriti nove mogućnosti za ekonomsku saradnju Rusije i SAD. Dugin zaključuje da će svet posle sastanka Putina i Trampa biti multipolaran, a Evropa će morati da redefiniše svoju ulogu u novoj geopolitičkoj stvarnosti.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov je izjavio da je rusko-američki sastanak na nivou šefova relevantnih resora planiran za naredne dve nedelje. Rjabkov je pojasnio da će se sastanak održati u trećoj zemlji i da je u toku dogovaranje određene lokacije.

Patrijarh Kiril: Ruska crkva uz vojnike koji brane otadžbinu

Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril uputio je čestitku ruskom ministru odbrane Andreju Belousovu povodom Dana branioca otadžbine, naglasivši da ruski vojnici u novim regionima brane stanovnike “iskonskih ruskih zemalja”.

„Naš narod im pruža svesrdnu podršku – u molitvama i delima koja doprinose pobedi,“ poručio je patrijarh Kiril.

On je istakao značaj saradnje Ruske pravoslavne crkve i Ministarstva odbrane, posebno tokom Specijalne vojne operacije. Takođe, pozvao je na zaštitu Rusije ne samo od spoljnih pretnji, već i od „duhovnih uticaja koji su tuđi našem narodu“.

Pored Belousova, čestitku je uputio i predsedniku Vladimiru Putinu, ističući da odlučnost rukovodstva i odanost vojske doprinose jedinstvu naroda. „Naši vojnici slede slavne tradicije predaka, brane suverenitet i nacionalne interese Rusije,“ zaključio je patrijarh Kiril.

Zaharova: Ruski vojnici dovršavaju ono što nije završeno u Drugom svetskom ratu

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova poručila je da ruski vojnici na frontu završavaju ono što je ostalo neurađeno tokom Velikog otadžbinskog rata. „Pobeda je tada izvojevana, ali neprijatelj nije poražen do kraja. Danas naši momci dovršavaju ono što je istorijski neophodno,“ rekla je Zaharova u video-čestitki povodom Dana branioca otadžbine.

Ona je podsetila da je 2025. proglašena Godinom branioca otadžbine i naglasila da su za Ruse sada ovakvi dani „svaki dan“.

Znaci zaokreta? SAD izostavljene iz nove rezolucije protiv Rusije u UN

Sjedinjene Američke Države prvi put od početka Specijalne vojne operacije nisu bile među koautorima antiruske rezolucije Generalne skupštine UN o Ukrajini, za razliku od prethodnih sličnih dokumenata koje su podržavale.

Iako je novi nacrt rezolucije, koji poziva Rusiju na povlačenje s ukrajinske teritorije, podržan od strane Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Kanade i drugih zapadnih zemalja, odsustvo SAD izaziva pitanja o mogućoj promeni politike Vašingtona.

Ovaj razvoj događaja dolazi nakon nedavnih rusko-američkih pregovora u Rijadu i oštrih kritika Donalda Trampa na račun ukrajinskog predsednika Zelenskog, koga je nazvao diktatorom i optužio da odbija održavanje izbora kako bi osigurao kontinuiranu finansijsku podršku.

Kako će izgledati svet posle “istorijskog sastanka” Putina i Trampa?

Suština je u (geo)ekonomiji. Okončanje sukoba u Ukrajini može da otvori neviđene prilike za ekonomsku saradnju Moskve i Vašingtona, izjavio je Trampov državni sekretar Rubio. A te prilike su, dodao je, “jedinstvene i moguće, istorijske”.