Трака за око руке
1 min read
Наводно постоји математички доказ по коме се вријеме убрзало до мјере да дан траје реално 18, а не више 24 часа. Лако могу да разумијем оне који у то не вјерују, али је чињеница да се Крим припојио матици Русији у мало времена – на начин легалан колико би сличним легалностима биле потребне године.
Узмимо само неформални прошлонедељни референдум (89% за самосталност од Италије) 3,8 милиона становника покрајине Венето. С додатим прстохватом формалнијег у тежњи, каталонског или шкотског индипендистичког наратива, добијамо слику припејд јединства, а њега, зна се, има док има пара.
Но вратимо се Криму и Русији, с којима смо – родоначелно обални – итекако повезани. Најмање 12 Бокеља дичило се титулом руских адмирала и генерала. Оснивач руске Балтичке флоте, Матија Змајевић, био је Пераштанин. Када је основан Севастопољ, 1783. године, гроф Марко Војновић, један од херцегновских Војновића, одређен је за команданта првог линијског ратног брода “Слава Катарине“, највећег на Црном мору. Контраадмирал, а касније и адмирал, гроф Војновић 1786. постаје командант луке и флоте у Севастопољу, на што сам лично веома поносан у временима када Империја кроз сва медијска уста лаје како је „инвазијом на Крим, Русија прекршила међународно право“, те „како је руски Хитлер прешао црвене линије“. О чему то, шампиони лицемјерја?
Поглед на море из херцегновске степенишне улице Марка Војновића, назване по грофу, команданту луке у Севастопољу и адмиралу руске Црноморске флоте. (Фото: Н. М.)
Међународно право је умрло 24. марта 1999. када је прва НАТО бомба пала на Србију и Црну Гору. Тада је почео рат: ово што по свијету гледамо 15 година потом – нове су битке тога Рата.
