Траговима руске емиграције: Отворена изложба „Изгнаници без своје воље“
1 min read
Изложба показује утицај руске емиграције на друштвени живот Србије; фото: novosti.rs
У знак сјећања на стогодишњицу од доласка руске емиграције у нашу земљу у Библиотеци града Београда у сриједу у 11 сати отворена је изложба „Изгнаници без своје воље“. Изложбу, која открива историју живота писаца, стрип-цртача и других умјетника у егзилу, отвориће Александар Васиљевич Чепурин, амбасадар Русије у Србији, и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда.
Колики је утицај на културу, образовање и архитектуру српских градова имало 40.000 Руса који су прије сто година стигли у Србију, покушала је да покаже координаторка изложбе Наташа Булатовић, координаторка руско-српске културне сарадње у Библиотеци „Владан Десница“. Руски емигранти су промијенили не само изглед Београда, већ и културу и образовање. Четвртину наставног кадра Београдског универзитета чинили су руски професори, руски умјетници су обновили балет и оперу у Народном позоришту, док су њихове архитекте пројектовале велики број зграда, између осталих и Главне поште, Владе Србије и Генералштаба.
– На изложби ће бити приказана писма, биљешке, аутограми, фотографије познатих руских писаца-емиграната Ивана Буњина, Ивана Сергејевича Шмељова, Надежде Тефи, Алексеја Ремизова… Материјал за изложбу нам је уступио Руски фонд културе – каже Наташа Булатовић, напомињући да је овај фонд Библиотеци града поклонио више од 2.000 вриједних и луксузних издања књига за дјецу и одрасле и мултимедијалну грађу, које су након стручне обраде смјештене у новоотворени огранак у Сава центру.
У поставци су и новине и часописи, као и књиге и монографске публикације које Библиотека града Београда посједује о руској емиграцији, јављају Вечерње новости.
– Важан дио изложбе чине оригинална документа и друга грађа, насловне стране новина и књига на руском језику, које су се издавале у Србији, као и материјал из приватних колекција који ће се први пут наћи пред публиком – сматра координаторка изложбе.
Посебну драж овој изложби даће потомци руских емиграната. Долазак је најавио један од најпознатијих хроничара руске емиграције Алексеј Арсењев, писац и приређивач више од 30 стручних монографија, зборника, каталога и чланака на ову тему. Дио његове породичне заоставштине је у поставци.
– Међу најпознатијим руским емигрантима у Србији били су Толстојеви потомци, али нисам успјела да их пронађем – каже Наташа Булатовић. – Његови унуци били су овдје до педесетих година прошлог вијека. „Српска линија“ потомака великог писца посљедњи пут се окупила у Београду 2010. на великој свечаности „Толстојеви о Толстоју“.
